NIKAD NISAM MOGAO DA POTRČIM, ALI NE PREDAJEM SE: Potresna ispovest Vuka Đorđevića (24), obolelog od retke, progresivne bolesti – DMD

ODUVEK me je privlačio fudbal ali, nažalost, nikad nisam mogao da ga treniram, jer sam već kao dete imao problema sa hodom… Fudbal mi je ostao san!

Kaže ovo, u razgovoru za “Novosti”, Vuk Đorđević (24) iz Niša, koji boluje od Dišenove mišićne distrofije (DMD), retke bolesti, dodajući da se – ne predaje!

Vukova majka Biljana dodaje da su problemi sa Vukovim zdravljem počeli da se ispoljavaju još dok je bio beba, a neku godinu kasnije postavljena mu je dijagnoza ovog retkog oboljenja.

– Do 12. godine sam mogao da hodam, uz poteškoće, naravno, ali pošto mi se stanje pogoršavalo završio sam u invalidskim kolicima i to mi je najteže palo, jer ne samo da  sam morao da prihvatim čnjenicu da nikada neću šutirati loptu, već mi je otežano i da idem na utakmice – iskren je Vuk.

Uz podršku roditelja i starije sestre sa kojima Vuk živi, uspeo je da završi IT akademiju za veb-dizajn i sada održava sajt Udruženja distrofičara Srbije.

– Zbog bolesti puno vremena provodim kod kuće – kaže nam Vuk. – U slobodno vreme, naravno, najviše volim da gledam sportske kanale, a ponajviše fudbal.

Vuk kroz osmeh dodaje da strasno navija za Partizan i da sa velikom pažnjom prati kada njegov klub igra.

Porodica ovog mladića, kao i 64 drugih u Srbiji, sa nestrpljenjem očekuje odgovor države da li će se naći sredstva da oboleli dečaci dobiju najsavremeniju terapiju.

– Dišenova mišićna distrofija je progresivna bolest koja vremenom dovodi do invaliditeta jer mišići brzo atrofiraju, a zatim počinje da slabi i funkcija pluća i srca – kaže nam Vukova majka Biljana. – Sada postoji lek koji može da uspori tako brz tok bolesti ali je, naravno, kao i svi drugi lekovi za retke bolesti, veoma skup i porodice ne mogu da ga priušte o vlastitom trošku.

Isti odgovor očekuje i porodica Vasilija Stankovića (11) iz Kraljeva.

– Naš sin još nije u invalidskim kolicima, ali će neminovno doći do njih ako ne dobije lek – kaže nam Vasilijev otac Miloš. – Vasilije ide u školu, druži se i voli da uči prirodu i društvo i engleski jezik, ipak on zahteva dvadesetčetvoročasovnu pomoć jer nikad ne znamo u kom trenutku noge mogu da ga izdaju.