Zvuči neverovatno, ali čak i sa platom iz državnog sektora za svega nekoliko godina možete steći više stanova i lokala, ukoliko ste umešni, vredni i pripadate delu tužilaštva koje štiti Zagorka Dolovac, kao što to jeste javni tužilac u ratnim zločinima Miloš Samardžić.
Foto: Vaseljenska
Za Nikolu Teslu, našeg najvećeg naučnika kruže priče kako je spavao svega po četiri sata dnevno, međutim, Miloš Samardžić je tužilac koji je u meseci martu na poslu proveo 744 sata, što znači da je čitav mart, po 24 sata radio. Nije odlazio kući, nije jeo, nije se tuširao, nije uzimao pauze, i nije ni spavao. Radio je po ceo dan i celu noć. I to nije tako samo u martu, već mesecima unazad…
U samim nedrima pravosuđa, tačnije u Tužilaštvu za ratne zločine, na delu je bahatost koja prevazilazi čak i najcrnje scenarije iz doba najgorih režima. Javni tužilac Miloš Samardžić, očigledno uveren da za njega ne važe ni zakoni države, a ni fizike, uspeo je da sebi za mart mesec 2026. godine obračuna neverovatnih 568 sati pripravnosti! Na redovnih 176 sati rada, koja podrazumevaju 22 radna dana u nedelji po 8 sati, Samardžić je obračunao dodatnih 568 sati pripravnosti, plus još 72 sata, što znači da je za Samardžića mesec mart trajao 35 dana, i verovatno bi ušao u Ginisovu knjigu rekorda, ukoliko pre toga ne bude uveden u krivično delo koruptivnih radnji.
Da stvar bude potpuno suluda, Samardžić nije čekao da mu neko drugi verifikuje ovaj matematički apsurd, nego je prema oprobanom receptu svog prethodnika na poziciji vd glavnog tužioca za ratne zločine, sam sebi bio i sudija i blagajnik. Rešenje kojim se iz državnog budžeta izvlače stotine hiljada dinara na ime fiktivnih dežurstava, potpisao je upravo on lično.
Da ovo nije izuzetak, za Vaseljensku potvrđuju izvori iz tužilaštva, koji navode da je ovaj obrazac pljačke državnog budžeta patentiran u kancelariji vrhovne tužiteljke, koja veliki broj tužilaca za lojalnost nagrađuje upravo na ovaj način.
„I da je Samardžić bio u pripravnosti svaki sekund van radnog vremena, sve noći, svaki vikend, opet ne može da se dođe do više od 496 sati. Pa odakle onda još 72? Šta, radio je u dve smene u isto vreme ili je njemu mart trajao duže nego svima nama ostalima? Pri tom, imajte u vidu da ovo nije Više javno tužilaštvo, nego tužilaštvo za ratne zločine, ovde nema hitnih intervencija, nema opravdanog razloga da se ostaje van radnog vremena. I ostale sa spiska sa po 128 sati treba neko da pita šta su radili? Gde su rezultati njihovog rada? To su desetine i stotine hiljade dinara koje se izvlače iz državnog budžeta. Pri tom, plata Miloša Samardžića je preko 420 hiljada dinara. Ispada da jedan tužilac za ratne zločine, bez ikakvih rezultata rada mesečno inkasira po 650 hiljada dinara, a tužioci u Višem tužilaštvu koji danonoćno rade imaju tri puta manje plate, “ kaže izvor za Vaseljensku i dodaje da je sve to deo dobro uigrane šeme.
„Nije Samardžić ovo smislio sam, on je samo disciplinovani đak i naslednik dobro uigrane šeme koju je prethodnih godinu dana usavršio njegov prethodnik Dušan Knežević. Knežević je, po dopuštenju vrhovne tužiteljke, postavio temelje ove budžetske pijavice, a Samardžić je samo ušetao u toplu kancelariju i preuzeo već razrađen obrazac pljačke na koji niko ne reaguje.Da ne govorimo o tome da je osim što je ovo pljačka, dodatno sporno budući da Samardžić nema više nikakva ovlašćenja u ovom tužilaštvu.“
Posebno je interesantna činjenica da je u samom rešenju navedeno čak sedam lica koja dele ovu „rupu u zakonu“, što sugeriše da je reč o kolektivnom poduhvatu pod okriljem institucije. Kada se ove nemoguće satnice pretvore u novac, dolazimo do milionskih iznosa koji se na mesečnom nivou isplaćuju iz budžeta Srbije za posao koji nikada nije urađen. Što samo potvrđuje navode da se ovaj performans odvija pod visokim pokroviteljstvom Zagorke Dolovac, čija jedina uloga izgleda jeste da obezbedi mir svojim odanim kadrovima dok oni nemilice troše narodne pare.
„Ova naknada za „pripravnost“ zapravo je ništa drugo do „milostinja“ kojom se plaća njihovo ćutanje i lojalnost sistemu koji je pravosuđe pretvorio u uslužni servis moćnika. Dok se običan građanin juri za neplaćen račun od par hiljada dinara, tužioci koji koji kritikuju ovaj režim i državu optužuju za neke fiktivne pljačke i nemaštinu, istovremeno sebi potpisuju iznose od kojih se svakom normalnom zavrti u glavi.“
Ono što ovaj slučaj čini posebno opasnim jeste potpuni izostanak kontrole od Visokog saveta tužilaštva, jer upravo se tu nalazi tačka spoticanja povodom disciplinske odgovornosti,budući da je većina ona koju kontroliše Dolovac i koja na isti način funkcioniše. Postojanje ovakvih rešenja, gde jedan čovek istovremeno figurira kao korisnik sredstava i kao jedini potpisnik koji ta sredstva odobrava, nemoguće je bez prećutne saglasnosti samog vrha tužilačke organizacije.
Portal Vaseljenska uputio je Tužilaštvu za ratne zločine niz pitanja od javnog značaja vezanih za ove isplate, a odgovori na njih mogli bi da razjasne da li je reč o „grešci“ ili o uigranoj praksi.
Između ostalog, postavlja se pitanje: na osnovu kojih akata je izvršen obračun pripravnosti za mart 2026. godine i kako je moguće da jednom tužiocu bude priznato 568 sati, kada je maksimalan broj 496? Ko je kontrolisao te obračune i da li je ikada sprovedena unutrašnja ili spoljna revizija ovakvih isplata?
Posebno je važno pitanje po kom osnovu je Miloš Samardžić potpisao rešenje koje se odnosi na njega samog, odnosno da li za to ima zakonsko ovlašćenje i kako je u konkretnom slučaju izbegnut očigledan sukob interesa.
Takođe, zatraženi su i podaci o svim isplatama naknada za pripravnost u poslednjih godinu dana, posebno onim koje značajno odstupaju od uobičajenih, kao i objašnjenje da li postoje mehanizmi kontrole koji bi sprečili ovakve slučajeve.