NESVRSTANI PONOVO U BEOGRADU! Stručnjaci otkrili koliko Srbiji danas znači nasleđe Jugoslavije i podrška više od 120 država

Beograd je pre 65 godina bio mesto na kojem je počela jedna od najvažnijih političkih priča druge polovine 20. veka – Pokret nesvrstanih. Danas se istorija ponovo vraća u srpsku prestonicu, gde se okupilo više od 30 delegacija, a Srbija nastoji da kroz diplomatsko nasleđe Jugoslavije očuva veze sa državama širom sveta. U vremenu novih globalnih podela i velikih pritisaka, pitanje je koliko Pokret nesvrstanih danas ima stvarnu političku težinu i šta Srbiji donose odnosi sa zemljama Globalnog juga.

O ovoj temi govorili su Vladimir Kljajić, politikolog, Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku i Aleksandar Lukić, predsednik Filozofskog društva “Sofos”, koji su gostovali u emisiji “Usijanje” kod voditeljke Jelene Pejović.

Od 25 država do više od 120 članica

Vladimir Kljajić objašnjava da se svet od vremena osnivanja Pokreta nesvrstanih značajno promenio, ali da njegova brojnost pokazuje da ideja i dalje ima određenu težinu.

– Svet se poprilično promenio. Kada je pokret nesvrstanih nastao, tokom šest dana septembra 1961. godine, u Beogradu se okupilo 25 država i niko nije znao šta će se iz svega toga stvoriti. Danas ta organizacija broji više od 120 država, što predstavlja gotovo dve trećine čovečanstva i članica Ujedinjenih nacija. To je neverovatan rast, ali takav rast podrazumeva i mnogo kompromisa. Pokret više nema tako oštre i jasne stavove u kom smeru treba da ide, već je postao svojevrsna platforma, gotovo debatni klub, u kojem imate i poprilično zaraćene strane. Imate, recimo, Indiju i Pakistan kao članice koje imaju otvorena pitanja, kao i Alžir i Maroko. Organizacija koja ima konflikte unutar sebe teško može da ima jasnu strategiju, posebno za 21. vek – rekao je Kljajić.

On je podsetio da je Pokret nesvrstanih nastao u potpuno drugačijem, bipolarnom svetu, dok je današnji međunarodni poredak multipolaran.

– Početak šezdesetih godina bio je period Hladnog rata i bipolarnog sveta, sa Sovjetskim Savezom i njegovim saveznicima na jednoj strani, a Sjedinjenim Američkim Državama i NATO na drugoj. To je Jugoslaviji omogućilo da održava dobre odnose sa obe strane i da na neki način bude sigurna luka u tako podeljenom svetu. Danas više nemamo bipolaran, već multipolaran svet. Vidimo nove organizacije koje su mnogo jasnije sa svojim ciljevima. Jugoslavija je suspendovana devedesetih, dok Srbija i dalje nije punopravna članica Pokreta nesvrstanih. Ipak, dobro je imati dobre odnose sa državama Globalnog juga i bilateralne sastanke, jer se tu otvaraju mogućnosti za našu privredu, poljoprivredu, namensku industriju i plasman naše robe na ta tržišta. U diplomatskom smislu, ti odnosi nam pomažu i kada je reč o odbrani Rezolucije 1244 – naveo je politikolog.

Podrška u borbi za Kosovo 

Kljajić je posebno istakao značaj veza sa državama Globalnog juga kada je reč o međunarodnom položaju Srbije i pitanju Kosova i Metohije.

– Svakako nam pomaže kada je u pitanju tzv. Kosovo i njihov ulazak u Interpol, UNESCO i druge međunarodne organizacije, jer imamo partnere i prijatelje koji neće podržati članstvo Kosova u tim organizacijama. Srbija je kroz različite sporazume radila i na procesu otpriznavanja, ali svaka država, naravno, gleda sopstvene interese. Tu ponovo dolazimo do najmoćnijih država sveta, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, koje mogu da utiču na određene članice Pokreta nesvrstanih da priznaju Kosovo ili zamrznu svoj trenutni status. Ipak, linije komunikacije koje Srbija ima sa Globalnim jugom i državama članicama Pokreta nesvrstanih omogućavaju nam da u trenucima kada nam je to važno u Ujedinjenim nacijama tražimo njihovu podršku za sopstvene interese – rekao je Kljajić.

Aleksandar Lukić smatra da je upravo istorijska uloga Beograda važna za održavanje tih odnosa, posebno zbog principa na kojima je Pokret nesvrstanih prvobitno počivao.

– Ta miroljubiva aktivna koegzistencija, kao i principi nemešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međusobnog nenapadanja, nisu mogli u potpunosti da se poštuju, ali su verovatno doprineli tome da se broj sukoba smanji. Zato je dobro što se Pokret nesvrstanih i danas održava, što se te zemlje sastaju i što taj pokret još postoji. Dobro je što i mi u tome učestvujemo. Mi nismo aktivni član, već smo zemlja posmatrač, ali Beograd i dalje ima posebnu ulogu jer je upravo ovde održana prva konferencija i tu je pokret nastao – rekao je Lukić.

On je dodao da Srbija svojim današnjim spoljnopolitičkim kursom u određenoj meri podseća na politiku koju je nekada vodila Jugoslavija.

– Srbija sada, sa svojom politikom koja se suštinski razlikuje od politika drugih država nastalih iz Jugoslavije, podseća na ono što su bili nesvrstani i što je bila Jugoslavija u važnim momentima. Politika integriteta, suvereniteta, nemešanja u poslove drugih država i, naravno, najvažniji princip miroljubive aktivne koegzistencije jesu principi na kojima se i sadašnja politika Srbije u velikoj meri zasniva, koliko je to moguće s obzirom na pritiske koje imamo. Zato Srbija treba da održava ovakve odnose. Odlično je što se ovakvi skupovi podsećanja na Beograd 1961. održavaju u Beogradu. Dobro je da održavamo veze sa zemljama nesvrstanih, jer to može doprineti našem ekonomskom napretku i međunarodnom položaju, kao i odbrani suvereniteta i integriteta. Može se produbiti i ekonomska saradnja sa tim zemljama, onako kako je to činila i Jugoslavija, koja je imala izuzetne odnose sa zemljama nesvrstanih i tamo gradila projekte koje možda ni Zapad u tom trenutku nije mogao da realizuje – istakao je Lukić.

Kolika je danas snaga nesvrstanih?

Ljubomir Đurić ukazuje na ključni problem Pokreta nesvrstanih – veliki broj država okupljen je oko principa koji se u praksi često teško mogu sprovesti.

– Glavni problem pokreta je što svi principi za koje su se zalagali postoje na papiru i trebalo bi tako da deluju, ali je veoma teško zamisliti da se u realnom svetu, na primer, Angola i Nigerija udruže i govore protiv kolonijalizma, a da to zaista proizvede konkretan rezultat. Možete imati deklarativni stav, ali da li će on u realnosti nešto promeniti, veoma je teško. Kada pogledamo istoriju, koliko god se predstavljalo da su te države nesvrstane, većina je u određenom delu ipak bila svrstana. Pokret je zato bio platforma, naročito za Jugoslaviju, a Jugoslavija je to veoma dobro iskoristila. Vremenom se fokus pokreta menjao, pa je tokom osamdesetih godina mnogo pažnje bilo usmereno na Bliski istok, Palestinu i Izrael. Međutim, što veći broj država postane nominalno član, sve je teže održavati jedinstvo i savez – rekao je Đurić.

On je ocenio da je najveći problem upravo pitanje konkretne moći Pokreta nesvrstanih i mogućnosti da se deklarativni principi sprovedu u praksi.

– Nemate nijednu veliku silu u tom trenutku, kada govorimo o Sjedinjenim Državama i Sovjetskom Savezu, koje imaju sopstvene saveze mnogo uticajnije od samog Pokreta nesvrstanih. Varšavski pakt i NATO bili su mnogo uticajniji, što je bilo i očekivano. Ono što predstavlja problem za nesvrstane i za bilo kakav takav pokret jeste pitanje šta vi u praksi možete da uradite. Sve deklaracije podsećaju na ono sa čime se Ujedinjene nacije danas susreću – kako ćete bilo šta od toga primeniti u realnosti ako ne možete da ga sprovedete? Lako je reći da ste protiv kolonijalizma, ali šta nakon toga? To je bio glavni problem samih nesvrstanih – objasnio je Đurić.

Govoreći o istorijskom kontinuitetu, Đurić je podsetio i na specifičan položaj bivše Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, kao i činjenicu da Beograd i danas predstavlja simbolično mesto za Pokret nesvrstanih.

– Jugoslavija je u kasnijim godinama pokušavala ekonomski da ulaže u druge države i to se zaista događalo, ali onda se sa Jugoslavijom desilo ono što se desilo. Kada se raspadala, postojala je i specifična situacija u vezi sa njenim statusom u Ujedinjenim nacijama. Srbija se pozivala na kontinuitet, ali je kasnije, da bi bila primljena, od svega toga odustala. SFRJ je tokom devedesetih imala suspendovano članstvo, a mi smo se pozivali na kontinuitet. Međutim, Srbija danas nije član Pokreta nesvrstanih, već samo posmatrač. Ipak, Beograd je simboličan za nesvrstane, upravo zato što su oni ovde nastali. Održavanje tih odnosa može biti korisno za Srbiju, posebno kada govorimo o međunarodnom položaju i saradnji sa zemljama Globalnog juga – zaključio je Ljubomir Đurić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs