JEDNA pomalo neuobičajena vest pojavila se u medijima ovih dana i jako dobro ilustruje tihu i veoma ozbiljnu krizu koja upravo nagriza planetu.
foto: Gianni Palmerio / Alamy / Profimedia
U pitanju je vest da je u Nemačkoj, zbog visokih cena, povećan broj krađa goriva na benzinskim pumpama. Po starom principu, napuni do vrha i beži.
Banalan primer koji na mikro planu pokazuje da se energetsko tržište ove godine nalazi se u zapetljanoj kombinaciji geopolitičkih rizika, visokih cena energenata, pa i posledica ekstremnih vremenskih prilika. Za Evropu je problem još složeniji: kontinent istovremeno pokušava da smanji zavisnost od fosilnih goriva, obezbedi dovoljno energije za industriju i domaćinstva i prilagodi elektroenergetski sistem sve češćim toplotnim talasima i sušama.
I sve je važnije pitanje gde se energija nalazi, kako se transportuje i koliko brzo elektroenergetski sistemi mogu da odgovore na promene potražnje i proizvodnje.
Novi udar na naftu i gas
Na globalnom tržištu dodatnu neizvesnost donose poremećaji na Bliskom istoku. Cena severnomorskog Brenta prosečno je u avgustu iznosila oko 91 dolar po barelu, da bi početkom septembra nakratko dostigla više od 113 dolara. Poseban problem predstavlja dizel, čije su cene rasle još snažnije od sirove nafte.
Gas je takođe postao strateško pitanje. Globalna proizvodnja tečnog prirodnog gasa (TPG) ostaće tokom 2026. približno stabilna zahvaljujući novim projektima u Severnoj Americi, Africi i Australiji, koji delimično nadoknađuju pad isporuka iz zemalja Persijskog zaliva. Evropa jeste smanjila jednu vrstu zavisnosti, ali je zauzvrat postala mnogo osetljivija na stanje na globalnom tržištu tečnog prirodnog gasa.
Paradoks evropske energetike najbolje se vidi kroz obnovljive izvore. Solarni i vetroparkovi rastu rekordnim tempom. U Evropskoj uniji su solarna energija i vetar tokom 2025. godine prvi put zajedno činili oko 30 odsto proizvodnje električne energije, nadmašivši fosilna goriva.
Ipak, kao što znamo, Sunce može da proizvodi ogromne količine električne energije tokom nekoliko sati, ali ne i noću. Vetar može da bude veoma snažan nekoliko dana, a zatim da naglo oslabi. Hidroelektrane zavise od količine vode.
Zbog toga evropski energetski problem sve manje izgleda kao jednostavno pitanje da li postoji dovoljno elektrana, a sve više kao pitanje skladištenja energije, dalekovoda, prekograničnih interkonekcija i fleksibilnosti sistema.
Suša je Evropu koštala milijarde
Na svu muku, tu je i ovogodišnja suša. Toplotni talasi u junu i julu doveli su do temperatura iznad 40 stepeni u delovima Evrope. Istovremeno je suša smanjila nivoe reka i količinu vode raspoloživu za hidroelektrane, dok su visoke temperature povećale potrošnju električne energije zbog klimatizacije. Posledice su se osetile širom centralne i južne Evrope. Smanjena je proizvodnja hidroelektrana, dok su pojedine nuklearne i termoelektrane imale problema sa hlađenjem.
Niži vodostaji pogodili su i rečni transport, posebno na Dunavu i Rajni. Kada brodovi zbog nedostatka vode mogu da prevoze manje tereta, troškovi transporta rastu, što se vremenom može preliti na cenu sirovina, goriva i druge robe.
Zbog svega navedenog, skladištenje energije postaje jedno od ključnih pitanja evropske energetske politike. Što je više solarnih i vetroelektrana u sistemu, to je važnije imati mogućnost da se višak energije proizveden u jednom trenutku sačuva i iskoristi nekoliko sati ili čak nekoliko dana kasnije. To je možda i najveća promena u načinu razmišljanja o energetici. Nekada je bilo dovoljno izgraditi elektranu koja može stalno da proizvodi struju. U sistemu sa velikim udelom obnovljivih izvora potrebno je napraviti mrežu koja može da balansira proizvodnju koja se stalno menja.
Energetska kriza više nije samo kriza energenata
Sve ovo ukazuje na veliku promenu. Podsetimo, energetska kriza iz 2022. godine bila je pre svega kriza snabdevanja gasom i naftom. Današnja situacija je mnogo složenija. U njoj se prepliću geopolitika, cene nafte i gasa, TPG terminali i skladišta, razvoj solarne i vetroenergije, nedostatak kapaciteta elektroenergetskih mreža…
Evropa želi manje fosilnih goriva, ali joj je gas i dalje potreban kao fleksibilan izvor energije. Želi više solarnih i vetroelektrana, ali mora da izgradi dovoljno skladišta i mrežne infrastrukture. Želi energetsku nezavisnost, ali ostaje zavisna od uvoza sirovina, tehnologije i energenata.
Istovremeno, mora da računa na vremenske uslove koji postaju sve važniji faktor u proizvodnji i potrošnji energije.
Ako se ovaj trend nastavi, najveća evropska energetska investicija naredne decenije možda neće biti samo nova elektrana. Biće to čitava infrastruktura koja omogućava da energija iz različitih izvora bude dostupna onda kada je potrošaču najpotrebnija.
A leto 2026. pokazalo je da taj problem više nije pitanje daleke budućnosti. On je već postao deo evropske energetske svakodnevice. A stiže zima, zajedno sa apelima iz Evropske unije da države članice, što je pre moguće, počnu da štede energente.
(BizPortal)
BONUS VIDEO:
RELjA OGNjENOVIĆ: Odlične vesti za penzionere u Novoj 2026. | Nije samo naslov