Bio je to tektonski poremećaj u kome se našao praktično ceo svet, ne samo u zdravstvenom već i u političkom, ekonomskom, sociološkom i psihološkom smislu. Ljudski rod je tada shvatio koliko je, uprkos neverovatnim dostignućima medicine postignutim vek i po unazad, i dalje krhak i nemoćan pred mnogim izazovima.
Već na jesen 2020. godine imali smo sukob između Azerbejdžana i Jermena u Nagorno-Karabahu, prvi oružani konflikt u kome su u većim razmerama upotrebljeni dronovi u vojne svrhe, što je, pokazaće se kasnije, u znatnoj meri promenilo fizionomiju ratovanja. Februara 2022. godine počeo je rusko-ukrajinski rat, najveći vojni sukob na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata (procene su da je do sada ubijeno, ranjeno ili nestalo preko 1,5 miliona vojnika), koji i danas traje i za koji teško ko može predvideti kada i kako će se završiti. Nismo dugo čekali ni na konflikt većih razmera na Bliskom istoku, koji se od sukoba Izraela s Hamasom u Gazi od 2023. prelio u otvoreni američko-izraelski napad na Iran 2026. godine, s nažalost velikom mogućnošću da na tlu Sirije dođe do direktnog vojnog obračuna Izraela i Turske. Svi pomenuti konflikti prete da eskaliraju u nuklearne ratove s nesagledivim posledicama.
Evropske zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke krenule su u proces strahovitog naoružavanja, a u tome ih prate i srednje sile poput Poljske i Rumunije. Po dolasku na vlast američkog predsednika Donalda Trampa desile su se mnoge do tada nezamislive stvari – od direktnih pretnji SAD da će zauzeti danski Grenland pa sve do pitanja opstanka SAD unutar NATO, pa čak i UN (koje bi, sudeći po Trampu, trebalo da zameni njegov Odbor za mir). Kina, s druge strane, nezadrživo grabi ka mestu svetske supersile na mnogim poljima, a posebno u oblasti veštačke inteligencije, gde trenutno drži čak 60% patenata. Kineski humanoidni roboti razvijaju se munjevitom brzinom, a jedan od njih je nedavno oborio rekord Juseina Bolta u trčanju na 100 metara. Čak dva miliona robota danas radi u kineskim fabrikama, što govori u prilog tome da robotizacija privrede (ali i društva) više nije stvar naučne fantastike, već realnost kojoj svedočimo. Malo je onih koji, međutim, u vrtlogu ratova, sankcija i kriza na globalnom planu imaju vremena da čuju reči britanskog nobelovca i „kuma“ veštačke inteligencije Džefrija Hintona, koji upozorava da ta tehnologija postaje svesna i da, ukoliko u sklopu nje ne razvijemo empatiju prema ljudima, možemo jednog dana biti zbrisani s lica planete Zemlje.
Jasno je da se svet u kome su rođene mnoge savremene generacije, poput generacije X (deca analognog sveta) i milenijalaca (deca prelaza iz analognog u digitalni svet), polako nestaje i da je pred čovečanstvom, a posebno pred generacijom Z, koja ne pamti život pre interneta, raskrsnica na kojoj moramo izabrati dalji pravac kojim će se kretati ljudski rod. Ovde se, pored večitog pitanja izbora između rata i mira, nazire jedno posve novo, do sada nepoznato pitanje pred čovečanstvom – hoće li nam savremene tehnologije biti sluga ili gospodar?
Rajko Petrović
Rajko Petrović je doktor političkih nauka i naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 kao najbolji student u generaciji, a na istom fakultetu je i doktorirao kao tada najmlađi doktor nauka u istoriji tog fakulteta. Bavi se analizama političkih prilika u regionu Zapadnog Balkana, iberoameričkim studijama, geopolitičkim analizama i međunarodnim odnosima. Do sada je objavio nekoliko naučnih monografija i nekoliko desetina naučnih radova. Govori engleski, ruski, španski, portugalski, italijanski i katalonski jezik. Dobitnik je više nagrada i priznanja za uspehe tokom studija i naučnog rada.