POSLE nemačke ekonomije koja je, po brojnim parametrima, na pragu da napusti evropski tron, situacija sa mrežom javnih apoteka, preti da krene istim putem. Ova zemlja, već je, sa 21 apotekom na 100.000 stanovnika, znatno ispod proseka EU od 32. Industrija je, zato, nacionalnim štrajkom, pokušala da pritisne političare, ne bi li doneli odluku koja državne apoteke spasava propasti.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Svako ko je prošlog ponedeljka, svraćao u apoteku da preuzme lekove na recept, nalazio je na zatvorena vrata. Savezna unija nemačkih udruženja farmaceuta (ABDA), pozvala je na nacionalni štrajk 23. marta 2026. Tokom protesta, hitne apoteke obezbeđivale su kontinuiranu uslugu, a spisak otvorenih apoteka, bio je dostupan je na internetu.
Štefan Pilsinger, izvestilac parlamentarne grupe demohrišćana CDU/CSU za apoteke, smatra da farmaceuti daju vitalni doprinos zdravstvu, kako je izvestio Apotheke Adhoc, najveći stručni portal iz farmaceutske oblasti u Nemačkoj. Založio se za povećanje fiksne naknade na 9,50 evra, odnosno do 11,50 evra za apoteke u ruralnim područjima. Ates Gurpinar, portparol Levičarske stranke za zdravstvenu politiku u Bundestagu, ističe da nije reč samo o višim naknadama, već o fundamentalnoj ulozi apoteka u sistemu zdravstvene zaštite.
Kako prenosi Noje Cirher cajtung nemački farmaceutski sektor klizi u slobodan pad, od 2015. godine nestalo je oko 3.600 apoteka, pa je broj pao sa 20.200 na oko 16.600. Visoki troškovi, rastući pritisak onlajn prodaje i dugogodišnje političko odugovlačenje oko pravila igre zatvarali su, svake godine, na stotine objekata, naročito u manjim mestima i perifernim četvrtima.
U centru grada, gde apoteke stoje jedna do druge, vodi se rat cenama za preparate u slobodnoj prodaji, dok su lekovi na recept stešnjeni propisima i niskim maržama. Mnogima, kaže, na kraju meseca ostaje tek oko 1.000 evra profita, što je nedovoljno i za same plate zaposlenima.
Komšiluk
U FRANCUSKOJ je 31, apoteka na 100.000 stanovnika, a u Poljskoj 34. Dok zemlje poput Grčke, sa 101 apotekom, i Kipra, sa 65, imaju izuzetno visoku gustinu, mnoge zemlje centralne i istočne Evrope takođe su bolje rangirane od Nemačke. U nekim, Nemačkoj susednim zemljama, gustina apoteka je ostala stabilna, ili je znatno manje opala, na primer, u Austriji (sa 14 na 16), Švajcarskoj (sa 23 na 21) i Češkoj (sa 22 na 22). Dok su Belgija (sa 50 na 40) i Francuska (sa 37 na 31) takođe doživele pad, ali manje izražen nego u Nemačkoj.
Nemačka sve više tretira apoteke kao obične maloprodajne objekte u tržišnoj utakmici, umesto kao deo javne infrastrukture. Ishod je opipljiv – za deset godina nestala je približno jedna od pet apoteka, a sve manje mladih farmaceuta želi da ulazi u samostalni posao, jer rizik raste, a sigurnost opada.
Osim bankrotstva, razlozi zatvaranja su nedostatak zaposlenih i problemi sa nasleđivanjem. Osim toga, od uvođenja fiksne naknade pre 22 godine, ona je samo jednom, 2013, povećana za 3,1 odsto. Povećanje nadoknade koju apoteke dobijaju za svaki izdati lek predviđeno je koalicionim sporazumom aktuelne vlade, postavljajući cilj na 9,50 evra, ali – nije sprovedeno. Datum primene još nije određen.
Dok se naknade zaposlenih nisu uvećavale od 2013, troškovi jesu. Zbog ovog porasta od približno 65 procenata, mnoge apoteke sada jedva mogu da posluju profitabilno. Građani putuju na veće udaljenosti da bi stigli do najbliže apoteke, upozorava predsednik Nemačkog saveznog udruženja nemačkih farmaceuta(ABDA) Tomas Prajs.
Javne, a ne državne
JAVNE apoteke u Nemačkoj nisu državne, već isključivo u privatnom vlasništvu farmaceuta. Nemački zakon o apotekama striktno propisuje da vlasnik apoteke mora biti licencirani farmaceut. Zabranjeno je da vlasnici budu korporacije, lanci apoteka, ili osobe koje nisu farmaceuti. U Nemačkoj ne postoje veliki lanci apoteka kakve viđamo u drugim zemljama. Jedan farmaceut može posedovati najviše četiri apoteke, jednu glavnu i do tri podružnice, koje moraju biti u istom, ili susednom okrugu. Vlasnik je lično odgovoran za rad apoteke, što osigurava da profesionalni standardi i zdravlje pacijenata budu ispred isključivo komercijalnih interesa.
Iako su privatne, rad apoteka je strogo regulisan državnim zakonima. Na primer, cene lekova koji se izdaju na recept su fiksne i iste u svim apotekama širom zemlje. Termin “javne apoteke” koristi se da bi se napravila razlika u odnosu na bolničke apoteke, koje služe isključivo za potrebe hospitalizovanih pacijenata i koje mogu biti u vlasništvu bolnica, koje su nekada državne, a nekada privatne.
Dugotrajna nestašica lekova dovela je, već početkom 2023, do zatvaranja više od 120 javnih apoteka. Situacija je najteža u ruralnim područjima, gde su apotekari često prvi kod kojih ljudi dolaze pre no što odu lekaru. Glavni razlog za zatvaranje je činjenica da nema velike budućnosti za mlade farmaceute u sektoru javnih apoteka, koje su glavna komponenta nemačkog zdravstvenog sistema.
– U ovom trenutku imamo najmanji broj apoteka od ranih 1980-ih. Ako pitate mlade farmaceute, oni kažu da za njih nema ekonomske perspektive, jer vlada zapravo ne želi da uloži novac u sistem. Osim toga, kada vodite apoteku, ili poslujete sa društvima za obavezno zdravstveno osiguranje, neminovno se susrećete sa puno birokratskih procedura, a to takođe obeshrabruje mlade stručnjake. Do kraja 2022, u zemlji je bilo nešto više od 18.000 apoteka, što je 2.800 manje nego pre deset godina – objašnjava portparol ABDA Kristjan Šplet.
Drugi problem je što privatna farmaceutska industrija isplaćuje svom osoblju daleko više novca, nego bilo koja javna apoteka. Sistem zdravstvene nege strogo je regulisan, pa su prihodi javnih apoteka uglavnom određeni troškovima zdravstvenog osiguranja.
Na tržištu lekova beleže se tri osnovna problema, nestašica lekova izazvana povećanom potražnjom i manjom ponudom, rastuća inflacija i energetska kriza. Prema nacionalnoj bazi podataka PharmNet. Bund, koja prati snabdevanje lekovima, više od 400 lekova je nedostupno u zemlji, pa apotekari traže alternativne načine da snabdeju pacijente, što javne apoteke košta i vremena i novca.
– I ako nađete alternativne lekove, morate da priložite brdo dokumentacije da zakonskom zdravstvenom osiguranju dokažete da ste od dostupnih opcija, odabrali najbližu najjeftinijoj – kaže Šplet.
Iza rada jedne javne apoteke krije se šira slika, u kojoj je država godinama dopuštala da se apotekarska mreža kruni, dok su se političke rasprave o cenama, regulaciji i onlajn prodaji vukle unedogled.