Немачка у посебном фонду за модернизацију инфраструктуре има фантастичних пола билиона евра, али недостатак квалификованих радника отежава да се новац уопште потроши.
Јер, само паре нису довољне, наводи се у студији Института немачке привреде (IW) објављеној у понедељак (19. октобар).
Највише недостаје радника техничких струка
“Успех пројеката у великој мери зависи и од тога да ли је на располагању довољно квалификованих стручњака који ће их планирати, градити и њима управљати”, пише у налазима.
Управо ту постоје неизвесности, посебно када је реч о занимањима у областима инфраструктуре, енергетске транзиције и дигитализације.
“Ако се занимања која се преклапају рачунају само једном, од јула 2025. до јуна 2026. за спровођење инвестиционог програма у просеку је недостајало 148.047 стручних радника. На ове три групе занимања тако отпада 44 одсто укупног мањка квалификованих радника.”
Према истраживачима из Келна, највећи недостатак постоји у техничким занимањима. “Ту спадају електроинсталације у грађевинарству, санитарна техника, грејање и климатизација, електротехника индустријских постројења, као и машинска техника и одржавање постројења.”
Претежно недостају радници са завршеним занатима, кажу. Очекују да те силне милијарде које вапе за радницима још заоштре мањак, али да се радници неће магично појавити осим ако држава не дела и на том плану.
Недостатак стручних радника остаје велики проблем
Влада је недавно, као и водећи економисти и Међународни монетарни фонд, знатно повисила прогнозе раста немачке привреде. Јер извоз је ојачао, али први разлог су баш државна улагања у инфраструктуру и одбрану у вредности од билион евра за наредне године.
Очекује се да БДП ове године порасте за 1,3 одсто, а 2027. за 1,1 одсто. Раст би 2028. требало да успори на 0,6 одсто.
Мањак радника се пак дугује старењу нације и мањку подмлатка, који се тек донекле може надокнадити досељавањем. IW сматра да то представља један од највећих структурних проблема у Немачкој.
“Непопуњена радна места краткорочно значе пропуштено стварање додатне вредности, а дугорочно и слабији иновациони потенцијал и мањи привредни раст”, наводе у анализи.
Током прошле године у свим занимањима остало је непопуњено 54.000 места за стручно образовање, док готово 40.000 кандидата није успело да пронађе место за обуку за оно што су хтели.
Приватни сектор заостаје с улагањима
“Исправно је што држава надокнађује заостатак у улагањима”, каже Михаел Гремлинг, руководилац за коњунктурна истраживања у IW-у. “Међутим, јавна потрошња не може да замени приватне инвестиције потребне за одржив раст.”
Зато је, према његовој оцени, добар правац то што Влада инвестиционим самитом, који је почео у понедељак, жели да привуче приватни капитал у Немачку. Наиме, према другој студији IW-а, спремност приватног сектора да инвестира последњих година била је слаба.
Према тој студији, немачкој привреди од почетка 2020. због пандемије коронавируса, рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку изостале су инвестиције у износу од више стотина милијарди евра.
Предузећа су уложила око 470 милијарди евра мање него што би се очекивало на основу историјског тренда. Држава је, насупрот томе, инвестирала око 50 милијарди евра више.
Када се то сабере, процењени мањак инвестиција износи око 420 милијарди евра. Приватне инвестиције у другом тромесечју ове године и даље су биле више од десет одсто испод годишњег просека из 2019. Јавне инвестиције су, насупрот томе, 20 одсто више него тада.