Nema ni pedalj prazne zemlje: Selo u kome svi rade i iz koga mladi ne odlaze

I OVOG proleća, u jednoj od najvećih fabrika hrane na jugu Srbije, u ataru žitorađskog sela Samarinovca, nema ni jednog ara neobrađene zemlje.

Foto: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

Impuls povećanju poljoprivredne proizvodnje 2021. godine dala je država, koja je finansirala elektrifikaciju oko 500 hektara plodne zemlje, omogućivši poljoprivrednicima jeftiniju i sigurniju proizvodnju.

Sve što može da se kreće, i mladi, ali i oni vremešniji, sa višedecenijskim stažom rada u poljoprivredi, ovih dana su na plodnim dobričkim oranicama, u ataru sela Samarinovca, gde daju svoj doprinos, u tradicionalnoj povrtarskoj proizvodnji, od koje živi blizu trista domaćinstava ili oko hiljadu stanovnika ovog sela.

– Ovde svakoga dana, od jutra do mraka, vri kao u košnici. Prvi dan kako sadimo lubenicu na otvorenom polju, pre nekih petnaestak dana smo posadili dole, ova njiva bliža selu, lubenicu pod niskim tunelima, oko tri i po hektara pod lubenicom će biti, malo više nego prošle godine – kaže Ivan Mihajlović povrtar iz Samarinovca.

– Ovde se u Samarinovcu radi, maltene, svaki kvadratni metar. Najviše se gaji bostan, onda slatka paprika, ljuta paprika, paradajz isto dosta ima u proizvodnji – navodi povrtar Vidan Mitić.

Iako se povrće, uz žitarice, ovde gaji decenijama, prava robna proizvodnja dobija na zamahu poslednjih godina, nakon što je država uslišila molbe ovdašnjih proizvođača i pomogla u dovođenju struje do svih parcela, u ataru ovog sela.

– Ne bi mogla ova proizvodnja, u ovom kapacitetu da bude da nije struje. Mi smo tu sa agregatima krenuli da radimo i onda je to mnogo otežano, kad ti dežuraš danonoćno pored njega, onda nisi sposoban da radiš preko dana – kaže Miroslav Ristić, povrtar iz Samarinovca.

– Za dobru robu, uvek je bilo plasmana i biće. Trenutno, videćemo za ovu godinu, ako krene uvoz, kao što ponekad zna da krene, naš plasman stane, cene padnu – kaže povrtar Vidan Mitić.

Ljubav prema zemlji ovde se prenosi sa generacije na generaciju. Ona se ne prodaje, a ako se i to desi iz nekog razloga, cena dostiže vrtoglave iznose. Mladi ne odlaze, već ovde formiraju svoje porodice o čemu najbolje svedoči broj dece, kao ni u jednom drugom selu u Toplici. Iako ne kriju zadovoljstvo zbog toga, ističu da uspehe u proizvodnji hrane, ne prate i odgovarajući uslovi za društveni život, koji potpuno izostaju.

– Kod nas je započet Dom kulture i tako stoji, ništa se ne ulaže. A ovde, uveče, deca kada izađu na to betonsko igralište, da vidiš šta su deca, šta je omladina i da se ovde nešto pokrene i uradi – kaže Miroslav Ristić iz Samarinovca.

Da će proizvodnja povrća ovde i dalje rasti, saglasni su gotovo svi proizvođači. Nadaju se i da će to omogućiti uvođenje novih, savremenih tehnologija, koje će smanjiti učešće ljudske radne snage. 

(Agropres)