Na današnji dan pre 27 godina – 14. juna 1999. godine okončana je bitka na Paštriku, najveći pokušaj kopnene invazije na Kosovo tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Počela u ranim jutarnjim satima 26. maja, bitka na Paštriku trajala je bez prekida do 14. juna i završena je pet dana nakon što su Nato i predstavnici SRJ u Kumanovu potpisali Vojno-tehnički sporazum o prekidu neprijateljstva.
Prethodila joj je bitka na Košarama, koja je trajala od 9. aprila do 10. juna 1999. godine, sa kojom se zapravo delimično i “preklopila”.
U sklopu NATO intervencije, više hiljada pripadnika zločinačke tzv. OVK uz podršku Oružanih snaga Albanije i vazdušnu podršku Alijanse napalo je karaulu na jugoslovensko-albanskoj granici koja se nalazila na obodu Prokletija, na vrhovima Juničke planine.
Plan napadača je bio da se zauzimanjem karaule Košare i probijanjem granice otvori prostor za prodor unutar Srbije, dublje na Kosovo, odnosno za kopnenu invaziju trupa NATO, ali su taj plan jugoslovenski vojnici uspeli da spreče. Ova bitka, poznatija kao operacija “Strela”, ispostaviće se – bila je prva faza napada.
Кada je postalo jasno da u rejonu karaule Кošare ne može doći do proboja linije koju su branile snage SRJ, počeo je novi napad na planinu Paštrik.
Taj pokušaj kopnene ofanzive snaga tzv. OVК, potpomognute snagama NATO-a, ali i regularnim jedinicama albanske vojske, započeo je napadom na karaulu Gorožup, u neposrednoj blizini Prizrena. Brzo se proširila na čitav rejon Paštrika.
Taj deo granice sa Albanijom, u operaciji koja je nosila kodni naziv “Strela 2”, branili su pripadnici 549. motorizovane brigade – jedine koja je tih dana gađana tepih bombama.
Кada pešadijski napadi pripadnika tzv. OVК nisu doneli rezultate, otpočelo je NATO bombardovanje položaja Vojske Jugoslavije. Dejstvovala je i strategijska avijacija, bombarderi B-52, koja može da nosi nuklearne bombe, kao i 24 borbena helikoptera “Apač”.
Borbe na Paštriku obeležila je i velika upotreba artiljerije i vazdušnih snaga na položaje jugoslovenskih snaga.
Komandant 549. motorizovane brigade Vojske SRJ general Božidar Delić prisećao se da su na Paštriku bili česti noćni napadi.
General-major Božidar Delić Foto: Privatna Arhiva
– Zbog čega su se oni odlučivali na noćne napade? Svaki njihov pokret u napad je dobrim delom zaustavljan i artiljerijskom vatrom. Tako da naša pešadija na prvoj liniji nikada nije bila bez vatrene podrške. E, zbog toga su oni kretali u noćne napade, jer su noću mogli da priđu gotovo na, što mi kažemo, domet ručne bombe. I onda bi nastupila intenzivna razmena vatre, krenuli bi u napad i znali su da se u toku jedne noći tri do četiri puta organizuju i izvrše praktično tri do četiri napada. I uvek su bili zaustavljani. Ili streljačkom vatrom ili čak bombama. Mi smo imali nešto što je specifično, to su mine usmerenog dejstva ‘vihor 1’ koje smo mi izrađivali u Prizrenu i koje su u redovima neprijatelja pravile, da kažem, masakr. Jer su to mine teške oko 70 kilograma, sa devet kilograma eksploziva i sa 35 kilograma opiljaka koje ispred sebe čiste sve do nekoliko stotina metara. A njih je bilo puno na Paštriku, jer smo ih mi proizvodili u serijama od po 100 komada – govorio je general Delić.
Po intenzitetu i po koriščenju strategijske avijacije NATO-a, bitka na Paštriku možda je bila i teža od one na Košarama.
– To je bila klasična vazdušno – kopnena bitka. Za nas je to drugi odbrambeni boj na Paštriku. S obzirom da nisu uspeli da ostvare svoj cilj preko Košara, krenuli su drimsko-kosovskim pravcem preko Paštrika odnosno dolinom Belog Drima prema Prizrenu – prisećao se nekadašnji načelnik Škole nacionalne odbrane i sa generalom Nebojšom Pavkovićem koautor knjige “Košare i Paštrik – srpski Termopili”, govorio je ranije admiral u penziji Boško Antić za Kosovo onlajn.
Prema njegovim rečima, bitku je obeležio čitav niz herijskih podviga.
– Posebno je do izražaja došao visok moral i odanost pripadnika 549. motorizovane brigade svom komandatu. Poznato je da je, kada je traženo povlačenje za 100 metara, izgovorio – ‘Nema nazad, iza je Srbija’. Mislim da će te reči biti kroz čitavu našu istoriju motiv za dalju odbranu, kao i reči Tibora Cerne na Košarama ‘Za ovu zemlju vredi poginuti’ – prisećao je admiral Antić.
Penzionisani brigadni general Vojske Srbije Stojan Konjikovac, koji je bio jedan od starešina 549. motorizovane brigade na samoj granici sa Albanijom, govorio je da je bitka na Paštriku bila “jedna od najvećih u odbrani Srbije tokom NATO agresije 1999. godine”.
– Bitka na Paštriku je pokazala odlučnost i herojstvo pripadnika brigade. Odlučnost da brane i odbrane svoju otadžbinu. Postoje vrednosti, a to nam govori i Kosovski zavet za koje se čovek, ako dođe do tog momenta, treba i svesno žrtvovati. To je otadžbina i to je sloboda. Mi smo branili svoju kuću, svoju otadžbinu, branili smo svoju slobodu i odbranili je – izjavio je Konjikovac ranije za Kosovo onlajn.
Na Paštriku je poginulo 26 pripadnika Vojske Jugoslavije, a više od polovine žrtava stradalo je usled dejstva NATO avijacije. Prema zvaničnim podacima kosovske Кomisije za verifikaciju statusa veterana, u operativnoj zoni Paštrik poginula su 453 pripadnika OVК snaga, a više od 700 njih je ranjeno.
Zbog iskazane hrabrosti 549. motorizovana brigada Vojske SRJ je posle rata odlikovana Ordenom narodnog heroja.
Od ove godine, odlukom Vlade Srbije, bitka na Paštriku uvrštena je kao datum od nacionalnog značaja u kalendar državnih obeležavanja. Tako je prvi put ove godine državnom svečanošću bio obeležen 26. maj – početak bitke na Paštriku.
Kurir.rs/Kosovo online
