ROBOTI koji beru jabuke, uklanjaju korov, orezuju voćke ili se samostalno kreću između redova više nisu samo slika poljoprivrede daleke budućnosti. Nova generacija poljoprivrednih robota već se testira na farmama, a države ulažu milione u njihov razvoj.
Foto: SabineK28 / Alamy / Profimedia
Jedan od glavnih razloga nije samo tehnološki napredak. Poljoprivreda u mnogim zemljama sve teže pronalazi ljude spremne da obavljaju sezonske, fizički zahtevne i ponavljajuće poslove.
Upravo zato istraživači i proizvođači opreme pokušavaju da robotima prepuste poslove za koje je danas potrebno mnogo radnika.
Robot u voćnjaku više nije naučna fantastika
Jedan od najnovijih velikih projekata pokrenut je u SAD. Cornell University predvodi četvorogodišnji projekat vredan 7,5 miliona dolara čiji je cilj razvoj robota za rad u američkim voćnjacima.
Roboti se razvijaju za neke od poslova koji zahtevaju najviše ljudskog rada – između ostalog berbu, orezivanje i proređivanje voća.
Istraživači žele da razviju sisteme koji neće samo izvršavati jedan unapred definisan zadatak. Ideja je da robotske platforme mogu da se prilagođavaju različitim poslovima i uslovima u voćnjaku.
Iza tehnološkog eksperimenta nalazi se vrlo konkretna računica.
Kompanija Washington Fruit and Produce iz Jakime, koja proizvodi jabuke i trešnje na oko 10.000 jutara, navela je da je pre petnaestak godina radna snaga predstavljala oko 45 odsto ukupnih troškova proizvodnje. Danas njen udeo prelazi 60 odsto.
Istovremeno, prema navodima predstavnika kompanije, prodajne cene jabuka nisu pratile takav rast troškova.
Za proizvođače zato pitanje robotizacije nije samo pitanje modernizacije. Postaje pitanje ekonomike proizvodnje.
Zašto je baš voćarstvo zanimljivo proizvođačima robota
Traktori i kombajni odavno su zamenili veliki deo fizičkog rada u ratarstvu, ali je automatizacija mnogo komplikovanija kada mašina treba da pronađe pojedinačni plod među granama i lišćem, proceni njegov položaj i ubere ga bez oštećenja.
Čovek to radi gotovo instinktivno.
Robot mora da „vidi“ okolinu pomoću kamera i senzora, razlikuje plod od grane ili lista, proceni udaljenost, odluči kako da mu priđe i zatim ga uhvati odgovarajućom snagom.
Sličan problem postoji kod rezidbe. Robot mora da prepozna strukturu biljke i donese odluku gde treba napraviti rez.
Zbog toga savremeni poljoprivredni robot nije samo mehanička mašina. U njemu se povezuju kamere, različiti senzori, navigacija, robotske ruke i sistemi veštačke inteligencije.
Od jednog velikog robota do čitave flote malih mašina
Razvoj ide i u drugom pravcu.
Umesto jedne velike mašine koja obavlja sve poslove, istraživači razvijaju sisteme u kojima više manjih robota sarađuje na istoj parceli.
Naučni pregled objavljen u avgustu ove godine u časopisu Frontiers in Plant Science pokazuje koliko se ova oblast brzo širi. Istraživači već razmatraju povezivanje različitih autonomnih sistema – od bespilotnih letelica i vozila koja se kreću po zemlji do robotskih ruku i drugih specijalizovanih platformi.
Takvi sistemi mogli bi jednog dana da rade kao tim: jedna mašina snima usev, druga identifikuje problem, a treća obavlja konkretan posao.
Međutim, između prototipa i pouzdanog rada na farmi još postoje ozbiljne prepreke.
Njiva je mnogo teža od fabričke hale
Industrijski robot uglavnom radi u kontrolisanom prostoru u kojem se položaj predmeta može precizno predvideti.
Poljoprivreda je potpuno drugačije okruženje.
Blato, prašina, kiša, neravan teren, grane, lišće, različita visina biljaka i prisustvo ljudi i drugih mašina čine autonomno kretanje znatno složenijim.
Pregled istraživanja o autonomnoj navigaciji poljoprivrednih robota, objavljen 2026. godine, upravo pouzdano kretanje u takvim uslovima označava kao jednu od ključnih prepreka široj primeni robotike u poljoprivredi.
Robot koji dobro radi tokom demonstracije mora jednako pouzdano da funkcioniše satima na pravoj farmi.
A upravo tu se odlučuje da li je neka tehnologija zanimljiv prototip ili mašina od koje poljoprivrednik može da zarađuje.
Britanija ulaže 20 miliona funti u robote za farme
Da robotizacija poljoprivrede više nije samo tema univerzitetskih laboratorija pokazuje i potez britanske vlade.
U avgustu je otvoren program vredan 20 miliona funti za razvoj poljoprivrednih robota i automatizovanih sistema.
Cilj je ubrzati razvoj tehnologija koje mogu da obavljaju različite poslove – od setve i nege useva do berbe.
Britanska vlada kao jedan od razloga za ulaganje takođe navodi problem pronalaženja dovoljnog broja sezonskih radnika, naročito u vreme berbe.
Drugim rečima, robotika se sve više posmatra kao odgovor na problem radne snage, a ne samo kao tehnološki dodatak modernoj farmi.
Hoće li robot zameniti radnika?
To je verovatno prvo pitanje koje prati svaku priču o automatizaciji.
Za sada je realniji scenario da roboti prvo preuzimaju poslove koji su repetitivni, fizički zahtevni ili za koje proizvođači teško pronalaze radnike.
To ne znači da će čovek nestati sa farme.
Naprotiv, robotizovana proizvodnja zahtevaće ljude koji upravljaju sistemima, nadgledaju njihov rad, održavaju opremu i donose odluke koje mašina ne može samostalno da donese.
Promeniće se, međutim, vrsta rada koji se traži.
Najvažnije pitanje biće cena
Za poljoprivrednika na kraju nije presudno koliko je robot tehnološki impresivan.
Važno je koliko košta i koliko novca može da uštedi.
Ako robotska mašina košta toliko da je mogu kupiti samo najveće kompanije, automatizacija bi mogla dodatno povećati razliku između velikih i malih gazdinstava.
Ali postoji i drugačiji model.
Poljoprivrednik možda uopšte neće morati da poseduje robota. Specijalizovane kompanije mogle bi da nude robotske usluge slično kao što se danas plaćaju usluge kombajniranja, prskanja ili drugih poljoprivrednih radova.
U tom slučaju robot bi dolazio na gazdinstvo samo kada je potreban, a proizvođač bi plaćao obavljeni posao ili površinu.
Takav poslovni model mogao bi biti posebno važan za male i srednje proizvođače.
A gde je Srbija?
Upravo je to pitanje koje će pre ili kasnije stići i pred domaću poljoprivredu.
Srbija ima veliki broj malih i srednjih gazdinstava, dok se proizvođači voća i povrća već suočavaju sa problemom pronalaženja sezonske radne snage.
Zato možda nije realno očekivati da će prosečno gazdinstvo uskoro kupovati sopstvene robote.
Mnogo je realnije da bi prve ozbiljnije primene mogle doći kroz velike proizvođače, zadruge, specijalizovane pružaoce usluga ili zajedničko korišćenje skupe opreme.
Robotizacija poljoprivrede još ima ozbiljne tehničke i ekonomske prepreke. Ali pitanje više nije samo da li mašina može da pronađe jabuku među granama i ubere je.
To je već pokazano.
Mnogo važnije pitanje postaje – kada će takva tehnologija postati dovoljno pouzdana i dovoljno jeftina da se poljoprivredniku isplati da je pusti u svoj voćnjak ili na svoju njivu?
(Agrosmart)