“TREBAJU MI GODINE DA MU DOKAŽEM DA TIK-TOK NIJE U PRAVU” Čak 2.617 puta dnevno dodirnemo ekran, a iza svega se krije OVAJ FENOMEN: Stručnjaci otkrili kako zaista sačuvati decu od ekrana

Evropa sve glasnije govori o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina. Grčka najavljuje zakon, Portugal ga već ima, a Francuska i druge zemlje razmatraju slične mere. U Srbiji za sad tišina, iako su naša deca među najaktivnijima na mrežama. Da li je zabrana rešenje ili samo privid kontrole, istraživao je reporter Blic televizije Nikola Tucović?

Grčka će od 2027. zabraniti društvene mreže mlađima od 15 godina, uz obrazloženje da izazivaju anksioznost, nesanicu i zavisnost. Sličan talas već je zahvatio Evropu – Portugal ograničava naloge, Francuska razmatra zabranu, a Slovenija, Velika Britanija i Španija pripremaju zakone. Države pokušavaju da zaštite decu od sadržaja koji je često agresivan, neprimeren i dizajniran da zadrži pažnju po svaku cenu.

Za to vreme u Srbiji, deca provode i do neverovatnih devet sati dnevno pred ekranima, a o zabrani se još uvek ne govori. Građani su, s druge strane, i te kako svesni opasnosti koje vrebaju sa interneta.

– Ja sam za ograničavanje društvenih mreža, mislim da to generalno može loše da utiče na sistem vrednosti mladih – kaže jedna Beograđanka.

– Zato što sam majka deteta od skoro 13 godina, i šta sve on vidi, čuje i nauči na Tik-Toku, meni posle trebaju dani i meseci i godine da mu dokažem da nije to tako – nadovezala se jedna zabrinuta majka.

Podaci iz Australije pokazuju podeljene rezultate

U tom digitalnom svetu nastaju viralni izazovi – od opasnih Tik-Tok čelendža do sadržaja koji podstiču rizično ponašanje. Granica između igre i opasnosti često je nevidljiva za mlade – a posledice i te kako stvarne.

– I sad se postavlja pitanje šta mi pratimo, ko su kreatori toga što mi pratimo i gde su inovacije koje su svakodnevni deo, sastavni deo života. Znate, mislim da je tu opasnost da se izgubi ona jedna sloboda, autentičnost, kreativnost, izgrađivanje sebe na jedan drugačiji način, a da se više potencira to da sledimo određene sisteme, određene likove i da ako nismo u skladu sa tim, kao da ne postojimo – navodi psihološkinja Snežana Anđelić.

Podaci iz Australije, prve zemlje sa ovakvom zabranom, pokazuju podeljene rezultate. Roditelji primećuju više razgovora u porodici i bolju koncentraciju dece. Ali istovremeno, deo mladih prelazi na druge, manje kontrolisane i opasnije platforme ili zaobilazi pravila.

– Onda se postavlja pitanje kako dalje decu u digitalnom dobu ohrabriti da nam i koriste na pravi način internet i društvene mreže, da li su zabrane potencijalno rešenje, ali ako znamo da veliki broj dece će onda pobjeći na neke druge platforme, da je još gori izbor sadržaja, onda smo zaista u nedoumici šta nam je činiti. U opasnosti nisu samo mladi, kažu stručnjaci, već i stariji – kaže Katarina Jonev, priznati stručnjak i višegodišnji edukator u oblasti bezbednosti dece na internetu i društvenim mrežama.

Psiholozi upozoravaju na fenomen “gladi kože”

Psiholozi upozoravaju na fenomen “gladi kože” biološke potrebe za dodirom i bliskošću. Jedan duži zagrljaj može da smanji stres i vrati osećaj pripadnosti, ali njega sve češće zamenjuju notifikacije i beskonačno skrolovanje.

– Imamo 2617 dodira ekrana tokom dana, znate šta je 2617 dodira… – navodi.

– Onda što je meni tužno jeste da ćemo imati generacije koje nikada neće doživeti onu autentičnu dubinu kontakta, nego će verovati da to tipkanje i da to što oni postavljaju svoje fotografije na društvene mreže, što promovišu sebe na ovaj ili na onaj način, da je to neki ljudski kontakt. Ljudski kontakt je mnogo dublji od toga – dodaje Anđelić.

Zato, zabrana društvenih mreža za mlađe od 15 može delovati kao brzo rešenje – ali pitanje je koliko je održiva i delotvorna, saglasni su naši sagovornici. Poručuju: Bez edukacije, kontrole i uključenosti roditelja, deca će uvek pronaći put do ekrana.