Ima tome sad već više od deset godina, kada je generalni direktor crveno-belih Zvezdan Terzić došao u Zvezdu. Turbulentno vreme bilo, nije bilo titule, nije bilo struje, nije bilo ni uprave koja dobro radi posao. Ma nije bilo ničega. Ušao je Terzić u klub koji je imao slavno ime, slavnu istoriju i ništa više od toga.
Znao je šta mu je činiti, tražio je vreme. Molio je za strpljenje. Ubrzo je shvatio da strpljenja nema. Nije se pravio da sve zna sam, sklonio je sujetu po strani i pitao za savet neke starije i mudre ljude koji su godinama na “Marakani” preturili svašta preko glave. A ko je tu bio pozvaniji da priča od legendarnog Dragana Džajića. Čovek je život proveo u Zvezdi i umeo je u jednoj rečenici da kaže Terziću suštinu onog što se od njega očekuje. Da parafraziramo, savet je zvučao otprilike ovako: “Terza, samo isporuči ljudima rezultat i ništa van toga njih neće zanimati”.
Vrlo konkretan savet, rezultat pokriva sve. Nije toliko važno koliko iznosi dug, ko sedi u upravnom odboru, ko kakvu politiku vodi, koji menadžer drži kog igrača, je li trener stranac ili domaći. Kad se pobeđuje – sve prolazi. Uostalom, sport tome i služi – zabava za mase, a najzabavnije je kad pobedite. Savet koji bi neko trebalo da podeli sa aktuelnim trenerom Albertom Rijerom.
Nije sporno da on radi nešto dobro. Oni koji detaljno prate i analiziraju fudbal ističu da je Rijera na odličnom putu da u ekipu implementira model igre koji se forsira u Španiji. Nema dugih lopti, napad se gradi, stvaraju se šanse. I to smo videli u nekoliko važnih utakmica. Bio je taj meč u Plzenju za plasman u Ligu Evrope. Prosula je sve Crvena zvezda za pola sata.
Foto: Starsportphoto
Sada igra u Ligi konferencija i očekivanja su bila da pobeđuje. Pomalo naivno, jer nisu ekipe u Ligi konferencija amaterske, već ozbiljne i vrlo često sastavljene od kvalitetnih i skupih igrača. Ipak, onim što je Zvezda pokazala, ispostavilo se da ima tim da parira tim ekipama. Najpre je u Luganu vodila 2:1 do 84. minuta, a onda je izgubila 3:2. Objasnio je Rijera tada da nije hteo da odustane od svog modela igre, da su igrači bili dosledni, ali da to jednostavno na kraju nije funkcionisalo. Stao je iza njega i klub. Jasno je Zvezdan Terzić poručio da ništa ne zamera Rijeri, da se vidi šta on to hoće u igri i da će uprava u tome da ga podrži. Bilo bi lepo kada bismo mogli da saznamo šta stvarno Terzić misli kad ostane sam sa sopstvenim mislima, da li mu kroz glavu prolazi da Rijera čini pravu stvar ili bi možda više voleo da je trener tih poslednjih deset minuta u Luganu rekao ekipi “hajde sad svi ispred gola napravite bedem i da sačuvamo rezultat”. Da je ekipa tada pobedila, utisak bi bio i da je Španac uspeo u svojoj zamisli, ali i da je pobedio. Bio bi to pun pogodak.
Meč sa Kopenhagenom delovao je još bolje, ovaj put je u vazduhu visilo da mora da se pobedi. Slična matrica, Zvezda je sve vreme bila bolja, igra je bila lepa za oko, golovi atraktivni, ali na kraju 2:2. Štaviše, malo je falilo da crveno-beli izgube, a to bi onda bio potpuni debakl. I dalje sve deluje prilično mirno, i dalje klub stoji iza Rijere, i dalje se daje puna podrška njegovom načinu rada i idejama.
Međutim, postavlja se pitanje – koliko dugo Zvezda može da čeka? Koliko ima pravo da gubi bodove? U ovom trenutku, posle dva kola u Ligi konferencija, umesto šest, koje je objektivno mogla da osvoji, ima jedan. Nigde pored ne stoji kako je ekipa igrala. Hajde da povučemo paralelu. Pitajte bilo kog navijača ili ljude iz kluba šta pomisle kad se sete “one” utakmice u Salcburgu, u kojoj je Zvezda igrala loše, gubila 2:0 na poluvremenu, a moglo je da bude i 5:0, a onda do kraja dala dva gola i ušla u Ligu šampiona. Mlađi će vam reći da je to njihov Bari, a svi bez izuzetka utakmica koja je donela najviše radosti u novijoj istoriji. Je li igra bila lepa? Ma koga briga.
Sjajne su Rijerine ideje, sjajno je što klub želi da ga podrži u pravljenju male Barselone. Ipak, grejs period neće trajati doveka. Još jedna propuštena šansa i umiranje u lepoti neće više biti opcija koja se podržava. Možda bi valjalo da i on popriča sa Džajom…
