Neda je deset godina imala epilepsiju, i to onu tešku s više napada mesečno. Lekovi nisu pomagali, a doktori nisu smeli ni da pokušaju operaciju, jer nisu mogli nedvosmisleno da utvrde gde je tačno u mozgu žarište epilepsije. Zato je rešila da probije led i bude prva pacijentkinja kojoj će u nas, i to u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije u Beogradu, biti ugrađene elektrode u mozak! I uspela je – devet elektroda u mozgu ove žene iz Doboja ušle su u istoriju srpske medicine, dokazaće gde je problem, a potonja operacija omogućila je Nedi Stevanović da već devet meseci nema nijedan epileptični napad!
Neda Stevanović Foto: Privatna ahiva
Tog septembra 2025. Neda je iza sebe imala 41 godinu života i punu deceniju sa epileptičnim napadima. Nije se dvoumila da bude prva kojoj će u Srbiji biti ubačena elektroda u mozak. Rešila je da pokloni poverenje neurologu prof. dr Aleksandru Ristiću iz UKC Srbije i timu od dvadesetak ljudi i legne na operacioni sto.
– Bilo kakav zahvat da radite, nimalo nije svejedno. Naravno da mi tek nije bilo svejedno što sam prva pacijentkinja kojoj su u mozak ugrađene elektrode. Ali sam se svakako odlučila za tu metodu jer sam imala šansu da konačno rešim svoj problem. I svim silama sam se trudila da savladam neprijatnost koja me je pratila sve vreme – kaže za Kurir Neda Stevanović.
Sa epilepsijom se, veli, borila kako je umela i znala.
– Napadi su bili više puta u mesecu, nisu bili skroz onesposobljavajući, pa sam ipak nekako funkcionisala. Ali kad sam već imala šansu i bila dobar kandidat za takav zahvat, odlučila sam da problem i rešim – ističe.
Stereo EEG implantacija elektroda i invazivna prehirurška evaluacija – zvanični je naziv metode kojoj se Neda podvrgla, a koristi se kod teških oblika epilepsije, onih kod kojih lekovi ne deluju, a prethodna metoda ne kazuje gde leži žarište bolesti.
– Svaki treći pacijent sa epilepsijom ima farmakorezistentnu epilepsiju, onu koja slabo reaguje na postojeće antiepileptične lekove. Kod njih je hirurško lečenje najbolja opcija, jer suštinski nudi izlečenje. Ali da bi se utvrdilo da li je pacijent uopšte podoban za operativno lečenje, treba uraditi evaluaciju, kojom se identifikuje deo mozga za koji imamo dokaze da generiše epileptične napade. Potom se operacijom taj deo mozga skloni i pacijent praktično ozdravi, a da nema nikakav drugi problem – objašnjava za Kurir neurolog prof. dr Aleksandar Ristić, načelnik Odseka za video EEG telemetriju i video-polisomnografiju (video-PSG) Klinike za neurologiju UKCS.
Prof. dr Aleksandar Ristić Foto: Privatna arhiva
Do septembra lane naši stručnjaci radili su samo prvu fazu evaluacije.
– EEG elektrode zalepe se na poglavinu pacijenta radi snimanja, pa se radi magnetna rezonanca, pa pozitronska emisiona tomografija (PET) i neuropsihološko testiranje, na osnovu čega se identifikuje dobar broj pacijenata kojima može da se predloži operativno lečenje. Kao rezultat toga u proteklih 17 godina više od 250 pacijenata je operisano u našem programu, što čini reprezentativan volumen i odgovara uobičajenom volumenu centra koji se time bavi – navodi prof. Ristić.
Međutim, kod pacijenata kod kojih u prvoj fazi ne može da se identifikuje koji tačno deo mozga generiše epileptične napade, radi se druga, sofisticiranija faza, za koju je led kao pacijentkinja probila upravo Neda.
– Elektrode se ubacuju u one delove mozga koji su najsumnjiviji da generišu epileptične napade i daju dokaz koji vodi ka operaciji. To je ono što čini razliku. Cilj ove metode je da identifikuje taj deo mozga koji ne radi ništa dobro i pametno, osim što pravi epilepsiju. Potom se operativno skine taj deo mozga i pacijent ozdravi, a da se u isto vreme ne ošteti nijedna njegova funkcija. Pacijent ulazi u operacionu salu sa epilepsijom i treba da izađe isti takav, samo bez epilepsije – navodi prof. Ristić i dodaje:
– Elektrode se stavljaju hirurški, u operacionoj sali, dok je pacijent u punoj anesteziji. Ali se ne otvara lobanja, već se pravi putanja koja treba da izbegne velike krvne sudove, ali i da stigne tamo gde nam je zona od interesa. Mozak je prepun krvnih sudova i, da se ne bi oštetili, iglice koje treba da uđu su veoma tanke – 0,7 mm. Posle nekoliko sati implantacije tih elektroda, pacijent se sa elektrodama, ovaj put ne na glavi, nego u mozgu, šalje ponovo na snimanje, koje obično traje danima, a čiji cilj je da uhvatimo epileptične napade. Kad uhvatimo epileptične napade iz određenog regiona, taj region i stimulišemo malim strujama kako bismo probali da reprodukujemo epileptični napad. I kad obezbedimo tu vrstu dokaza, finalno se radi operacija, obično dva ili tri meseca posle završetka ove procedure.
Metoda zahteva multidisciplinarni pristup, te su osim neurologa uključeni i neurohirurzi, neuroradiolog, neuropsiholozi, specijalista nuklearne medicine, psihijatar, EEG tehničar… – dvadesetak ljudi.
– Neda je bila veoma kompleksni pacijent i ranije nismo mogli da joj ponudimo operativno lečenje. Iako smo pretpostavljali koji deo njenog mozga je odgovoran za epileptične napade, nismo imali dovoljno dokaza. Pružile su nam ih elektrode – ističe prof. Ristić.
Iako je pristala na novu metodu želeći da normalnom životu da šansu, Nedi nije bilo svejedno.
– U zraku se osećao taj lagani strah. Ali je tim lekara zaista bio na zavidnom nivou. Ti prijatni, divni ljudi čvrsto su bili uz mene i dali mi maksimalnu podršku. Devet elektroda mi je ugrađeno, više od osam sati je trajala intervencija – seća se Neda.
Neda Stevanović Foto: Privatna ahiva
Potom je 15. januara operisana u UKCS. Nakon četiri sata u sali – problem je konačno rešen.
– Posleoperativno sam se pridržavala svih saveta doktora, poštovala maksimalno terapiju, odmor, ishranu… I sve je proteklo kako treba. Nakon operacije nisam imala epileptične napade. Doktori su zadovoljni, ja sam zadovoljna – reći će Neda, koja redovno dolazi na kontrole u Beograd, a baš juče imala je, kako kaže, dosad najveću.
Zadovoljstvo ne krije ni prof. Ristić.
– Napravili smo veliku razliku kod naše prve pacijentkinje, ishod je odličan. Dovoljno je proteklo vremena da možemo da kažemo da smo uradili dobru stvar, već punih devet meseci, od kada je operisana, ona je bez epileptičnih napada – kaže prof. Ristić i ističe da su posle Nede implantirali još petoro pacijenata, bez ijedne ozbiljne komplikacije, a sledeće nedelje će i svog sedmog od uvođenja ove metode.
A Neda ide dalje.
– Vraćam se u normalu, životu koji sam živela pre epilepsije… – kazala je prva pacijentkinja u nas kojoj su ugrađene elektrode u mozak.