NEĆE MOĆI: Od elite do margine u jednoj kolumni

Da li je “pobuna” koja u Srbiji traje već više od godinu dana ustanak privilegovanih ili najsiromašnijih?

Opet su nadmašili sami sebe u gluposti. Posle priče o tome kako je lakše u Splitu organizovati kulturni događaj Srba nego u Novom Sadu Mađara, u listu “Danas” se iz pera neanonimne Snežane Čongradin pojavljuje priča o tome kako su protiv vlasti Aleksandra Vučića oni “najsiromašniji”. Svojevrsni sudar sa samim sobom, jer doskora su tvrdili da je protiv Vučića “elita”, a uz njega “društveni talog”.

Glumica Svetlana Bojković, na primer, rekla je pre neki dan za Novu da sa “ljudima koji su radi da prodaju glas za par hiljada dinara ne ume da razgovara”, jer “ne zna kako da dopre do njih pošto njima izvan tih par hiljada ili neke crkavice koju dobiju ništa nije bitno”. “Tu sad dijaloga nema”, dodala je. Pod uslovom da su priče o kupovini glasova za “par hiljadarki” istinite, ko je spreman da za takvu svotu proda svoj glas na izborima? Najsiromašniji, glasi najlogičniji odgovor. Oni koji imaju novca i kojima je tih “par hiljada”, kao Svetlani Bojković, “crkavica”, to neće uraditi. To će uraditi oni najsiromašniji kojima su te dve hiljade velike poput dve udovičine lepte iz jevanđelske priče.

To što Bojkovićeva, jedno od najistaknutijih lica blokaderskog pokreta, ne može sa takvima da razgovara je vrlo rečito. Što kaže narodna mudrost – “ne razume sit gladnoga”. Bojkovićeva je samo jedna iz čitave plejade glumaca koji su u prvom planu ovog “ustanka”. Gotovo celo glumište stalo je iza toga i retki su odbili da se priključe. A glumci teško da spadaju u “najsiromašnije slojeve” društva, naprotiv – oni su među najprivilegovanijima.

Slično je i s advokatima, retkim esnafom koji je bio stupao u štrajkove podržavajući pobunu. I sa profesorima. I univerzitetskim, i onim u srednjem, pa i osnovnom obrazovanju. Iako verujem da treba da budu mnogo bolje plaćeni (pre svega ovi školski), daleko od toga da su i oni među “najsiromašnijim slojevima”. I sami studenti, nominalni nosioci ove pobune, daleko su od “najsiromašnijeg sloja”. Naprotiv, studentska “klasa” je najperspektivniji deo društva i mahom izdanak viših slojeva. Da ne nabrajam dalje, da ova pobuna nije plod socijalnog nezadovoljstva najbolje pokazuju prvobitni zahtevi među kojima je samo jedan bio, uslovno rečeno, “socijalni” – zahtev za povećanje plata univerzitetskih profesora.

Takođe, uočljivo je da SNS i Aleksandar Vučić najveću podršku imaju upravo u najsiromašnijim delovima zemlje i to ne zbog toga što je tamo moguće “kupiti glas” za “par hiljada”, nego iz brojnih drugih razloga koji se ovde ne mogu nabrojati. Na primer, na izborima 2024. u jednoj od najbogatijih beogradskih opština, na Vračaru, opoziciona lista osvojila je pet posto glasova više od SNS, dok ih je u jednoj od najsiromašnijih – u Barajevu – SNS potukao sa 50 odsto razlike (70% naspram 20%).

Ekonomski novinar Miša Brkić uvideo je ovo još prošle godine i baš na stranicama lista “Danas” “blokaderima” poručio da “‘socijala’ neće oboriti režim” ispravno ukazujući da štrajkovi ne uspevaju jer ih radnici ne podržavaju i dodaje da je “očigledno da ne postoji kritična masa socijalno ugroženih i nezadovoljnih građana”.

Takođe, ne treba zaboraviti ni da je opozicija Vučiću sad skoro tradicionalno u svom najvećem delu, poput Bojkovićeve, neprijateljski opredeljena prema najsiromašnijima.

Setite se samo prezrive izjave kandidata za gradonačelnika Beograda Vladete Jankovića da spomenik Stefanu Nemanji treba prebaciti u Marinkovu baru, jedan od najsiromašnijih beogradskih kvartova. Takođe, Vučićeve pristalice se etiketiraju kao “sendvičari”, “krezubi”, “neobrazovani” i slično, što su sve odlike svojevrsnog ekonomskog “rasizma” – oni su siromašni i bedni, a mi smo elita koja jede suši i “nutelu”. Setite se kako su “studenti” sa Filozofskog u Novom Sadu zakukali što im “tetkice i zaposleni jedu donacije”. A “tetkice” definitivno spadaju među najsiromašnije. Prilika, možda, da i njihova deca probaju “nutelu”. Da li najsiromašniji mogu Milomiru Jaćimoviću da skupe 900.000 evra za dva dana?

Doskora su se i sami hvalili kako Vučića podržava “talog društva” – oni neobrazovani i siromašni plus penzioneri – a sada odjednom Čongradinova tvrdi: “Ovde smo samo mi siromašni. Ovo je borba siromašnih protiv bogatih.”