NEĆE MOĆI: Hrvatski tjednik

U kom je univerzumu, a da nije “Hrvatski tjednik”, moguće napisati da je ustaška mržnja prema Srbima negde “vrlo tendenciozno” prikazana?

Mnogo buke ni oko čega. Zapravo, mnogo buke oko nečega što bi trebalo da bude sasvim normalno. A normalno u slučaju o kojem pišem jeste da kada neko kupi neku firmu, ima prava da dovede i ljude kojima želi da poveri vođenje te firme. Makar je tako u kapitalističkom sistemu, koji ne volim, ali čija pravila igre moram da prihvatim jer je većinskom odlukom usvojen. Ako “Alpak kapital”, čiji je vlasnik Pedro Vargas Santos David, kupi medije “Junajted grupe”, besmisleno je tvrditi da on nema prava njima i da upravlja. Makar u kapitalističkom sistemu.

Sasvim je budalasto da ti se onda pojavi neki “profesionalni” novinar poput Slobodana Stupara i kaže kako “onaj Pedro pokušava da uzme naše velike pare”. Čije “velike pare”? Stuparove? Moje? Draginje iz Kiseljeva? Dragana Šolaka? A ne, Dragan Šolak je uzeo velike pare, baš, između ostalog, na tim medijima.

Ali još je budalastije da glavni i odgovorni urednik, odnosno zamenik glavnog i odgovornog urednika jednog od tih medija Ratko Femić odluku vlasnika da na rukovodeće pozicije postavi ljude koje on želi naziva “okupacijom”. Da nije “onaj Pedro” i njemu uzeo neke velike pare? Ili samo hoće da prekine sa praksom da neko dobija velike pare za nerad ili loš rad.

Jer evo o čemu se radi i šta je zapravo moj glavni motiv za pisanje ovog teksta. To nisu unutrašnja previranja u jednom mediju, što me generalno – osim na nivou razbibrige – i ne interesuje, nego ono što iz tog medija izlazi u javnost i utiče na formiranje javnog mnjenja u društvu u kojem živim. A izbijaju neprofesionalnost i neznanje ili, u gorem slučaju, ako se ne radi o ta dva, pokvarenost. Za to je sve, po funkciji koju obavlja, odgovoran, kao što mu i naziv radnog mesta kaže, glavni i odgovorni urednik ili, u slučaju opravdanog odsustva, njegov zamenik.

Desilo se nešto potpuno neočekivano za Novu.rs – osudili su ustaše kao nešto najgore na svetu. Njihova je ocena da je profesor Čedomir Antić počinio neviđeni zločin, veći od onog “genocida” u Srebrenici (do sada je to za Novu bilo gore i od Jasenovca), rekavši da misli da je reći nekome da je “ćaci” gore od toga da nekoga nazovete “ustašom”. Antićev argument ima smisla. Ustaše, koliko god gnusni bili, ipak su ljudi, a “ćacijima” se ta osobina negira i oni su “podljudi”, životinje (ćacad). Ali ne bih sad ulazio u raspravu oko toga šta je gore, a šta bolje od ta dva. Trebalo bi mi previše prostora.

Interesantno je da Nova reč “ustaša” na čak pet mesta piše velikim slovom. Ako je reč o nepismenosti, onda je defakto glavni i odgovorni urednik kriv jer ne radi svoj posao i dopušta da takva glupost ode u javnost. Ako je pak reč o uzdizanju običnog u nešto apsolutno i sveto (kao, na primer, pisanje pojma bog ili istina velikim slovom), onda je to veći skandal od onoga za šta se optužuje profesor Antić. U oba slučaja odgovorno lice je Ratko Femić, koji svoj posao ili ne radi, ili ne zna da ga radi, ili zna da ga radi i namerno ga radi tako kako ga radi – skandalozno.

Da je u ovoj grešci u pitanju izbijanje podsvesnog, odnosno uzdizanje, ukazuje mi jedan drugi skandalozni tekst objavljen ovih dana na portalu kojim rukovodi Femić. Pod naslovom “Zafranović je iskoristio vlastodršce da ostvari san, a režimu stvorio privid da se obračunao s neprijateljem: Kritika filma ‘Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)'”, filmski kritičar i publicista Dejan Šapić piše: “U filmu je vrlo tendenciozno prikazana mržnja ustaša prema Srbima kroz neprekidno ponavljanje kako Srbe i Jevreje treba pobiti sve do jednog.”

Ako je nešto skandal u vezi sa ustašama, onda je skandal napisati da postoji univerzum u kojem se njihova mržnja prema Srbima može prikazati “vrlo tendenciozno”. Postoje tri objašnjenja za objavljivanje ovoga u jednom mediju koji nije “Hrvatski tjednik” – Femić nije radio svoj posao, Femić ne zna svoj posao, Femić veruje da je to u redu i profesionalno. E, to je pravi skandal.

Femiću bih u datim okolnostima savetovao da se kandiduje za svedoka-saradnika. Čuo sam da u ovom trenutku to dobro prolazi u kući u kojoj radi.