“GOVORILI SU MI DA SAM VRAČ” Odlazak u RHMZ za Ivana Ristića je bio spektakl, ali – toliko im je dosađivao da ga je načelnica izbacila: “Hajde, dečko, idi kući!”; Evo kako je zavoleo meteorologiju

U turbulentnim decenijama za nama, dok su se društva menjala, granice pomerale, a mediji transformisali, jedna stvar u Srbiji postala je nezaobilazna svakodnevica – pitanje kakvo nas vreme čeka. Danas, kada klimatske promene donose nepredvidive obrtaje, ime meteorologa Ivana Ristića stoji na vrhu liste najčitanijih i najtraženijih stručnjaka u zemlji. Njegove prognoze čitaju se s dahom u grlu, a izjave podižu prašinu u javnosti.

Povodom 30. rođendana “Blica”, Ivan Ristić otvara vrata svoje bogate i neobične biografije. Njegov put od dorćolskog dečaka opčinjenog pahuljama do inženjera koji je izgradio prvu privatnu meteorološku firmu u Srbiji i stigao do predavanja u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti podseća na veliku avanturu. Ovo je priča o čoveku čiji je životni put tekao paralelno sa razvojem modernih medija u Srbiji – prepun uspona, padova, borbe sa sistemom i strasti prema nauci koja nikada nije utihnula.

Kako je sve počelo u osnovnoj školi

Ljubav prema vremenskim prilikama rodila se na Dorćolu, gde je Ristić rođen i odrastao. Sve je počelo u trećem razredu osnovne škole na času prirode i društva, kada su učenici dobili jednostavan zadatak da nekoliko dana beleže temperaturu vazduha.

– Tada sam počeo da pišem temperature svaki dan i više nisam stao. Ali, iskreno, najveća ljubav potiče od snega. Bio sam u stanju da čitavu noć provedem pored prozora i gledam kako pada sneg. Skoro celu zimu provodio sam u budnom stanju – priseća se Ristić.

Već u trećem ili četvrtom razredu kupio je fakultetski udžbenik iz meteorologije i počeo da crta sinoptičke karte i meteorološke frontove. Porodica se uplašila za njegovo zdravlje jer se budio već u 4.20 ujutru kako bi na radiju slušao prve jutarnje izveštaje.

Kada je išao u popodnevnu smenu, roditeljima je ostavljao zadatke da mu zapišu tačne podatke sa radija ili hidrometeoroloških zavoda. Komšije, nastavnici i školski drugovi ubrzo su shvatili da u komšiluku imaju malog meteorologa, pa su ga svakodnevno zapitkivali kakvo će vreme biti. Krajem osnovne škole prvi put je zakoračio u zgradu RHMZ-a.

– Kada sam otišao u RHMZ, upoznao sam našeg tada najboljeg prognozera. Sećam se da sam mu rekao da je upravo prošao hladni front. Pitao me je kako znam, i kada sam mu objasnio, rekao mi je da sam u pravu. Naravno, pošto sam im stalno dosađivao i dolazio samoinicijativno, načelnica me je izbacila iz Zavoda uz reči: “Hajde, dečko, idi kući” – uz osmeh priča Ristić.

Pored meteorologije, Ristić je bio svestran đak – pobeđivao je na takmičenjima iz fizike, što ga je odvelo na olimpijadu u London. Trenirao je i streljaštvo i nosio štafetu za Dan mladosti.

Gluma u „Bošku Buhi”, voćnjaci i sneg zbog koga je dobio jedinicu

Nakon Prve beogradske gimnazije, u trećoj godini prelazi u čuvenu Matematičku gimnaziju. Da bi zaradio za džeparac, mladalački duh vodio ga je na različite strane – u osnovnoj školi je glumio u “Škozorištu”, a tokom srednje škole redovno je igrao u predstavama pozorišta “Boško Buha”. Leti je sa vršnjacima prodavao knjige i brao voće kako bi zaradio za letovanje i izlaske u diskoteke.

– Fizika i meteorologija su duboko povezane. U školi sam zbog svoje strasti dobio i čistu jedinicu. Počeo je napolju da pada sneg. Zagledao sam se kroz prozor i potpuno zaboravio na čas. Profesorka me je pitala šta je upravo rekla, ja nisam imao pojma i odjednom – kec u dnevnik zbog snega – priseća se Ristić.

Kako je umesto artiljerca postao meteorolog

Nakon srednje škole, odlazi na odsluženje vojnog roka, gde ostaje godinu dana.

– Kad sam bio pred regrutnom komisijom, pitao sam šta ima od službi, želeći da iskoristim znanje iz fizike za nešto pametnije, umesto da budem klasičan artiljerac. Ubacili su me u jedinicu haubica kao vojnog meteorologa. Nas četvorica u ekipi punili smo i puštali posebne meteorološke balone koji su se širili i leteli visoko u atmosferu. Merili smo brzinu i pravac vetra po visini kako bismo davali precizne podatke za artiljerijska gađanja. To je bio ozbiljan i odgovoran posao – objašnjava Ristić.

ETF, ratne devedesete i prodaja pomorandži

Iako je njegova jedina želja bila da upiše studije meteorologije ili fizike, pod pritiskom roditelja i razrednog starešine menja plan. U to vreme vladalo je mišljenje da meteorologiju upisuju samo prosečni đaci i da je za odlikaša šteta da ne ode na Elektrotehnički fakultet (ETF). Ristić je poslušao roditelje, upisao ETF i završio ga u rekordnom roku, međutim, diplomu je dočekao u trenutku kada izbija rat i počinje raspad zemlje. Pokušaj da se zaposli u struci doživeo je debakl.

– Nekoliko meseci nisam mogao da nađem nikakav posao. Da bih preživeo, prodavao sam pomorandže! Bilo je dana kada smo zarađivali i po 100 maraka dnevno. Nakon toga sam se zaposlio u jednoj računarskoj firmi. Već 1992. godine osnovao sam firmu ‘Weather2’. Samostalno sam počeo da radim 1994. godine, a u međuvremenu sam radio u drugoj firmi dok je moja firma bila na pauzi. Kasnije sam pravio i druge meteo-firme – priča Ristić.

Televizijski debi i „vrač” na Trećem kanalu

I pored biznisa sa računarima, Ristić nikada nije napuštao meteorološke mape i svakodnevne odlaske u Zavod. Sredinom devedesetih, njegova drugarica počinje da radi na televiziji i poziva ga da pravi vremenske prognoze.

– Voditelj Nikola Pandilović bi me najavio rečima: “Evo stigao nam je vrač, da čujemo kakvo nas vreme čeka!” Tako je krenulo moje televizijsko pojavljivanje – navodi Ristić.

Već 1998. godine, kada je internet u Srbiji bio u povoju, Ristić i meteorolog Branko Sparavalo prijavljuju se na evropsko takmičenje u prognozi vremena. Sa svega četiri šture mape dostupne na mreži, oslanjajući se na iskustvo i „šesto čulo”, čak tri puta osvajaju jedno od prva tri mesta u Evropi! Ristić je pohađao i čuvenu školu Eta modela u Krivaji, pod patronatom akademika Fedora Mesingera.

Saradnja sa strancima

Ristićev rad na razvoju modela, koji je izrastao u današnji IRIE model, privukao je strane meteorološke stručnjake. Saradnju je ostvario sa meteorolozima iz Nemačke, Danske, Italije i drugih zemalja. Međutim, oko 2007. godine Ristić odlučuje da se potpuno povuče iz medija.

Teorija klime koja je uzdrmala javnost

Dugi niz godina Ristić je bio van medijske reflektorske svetlosti, posvećen razvoju modela. A onda, krajem 2021. godine desio se novi preokret.

– Meni se krajem 2021. godine rodila potpuno nova naučna ideja o tome zašto dolazi do klimatskih promena. Shvatio sam da čovek nije jedini krivac, već da postoje procesi u samoj planeti Zemlji – unutrašnja geotermalna energija, povećanje broja zemljotresa i vulkanskih aktivnosti. Rekao sam novinaru koji me je nazvao da ne pravimo klasičnu prognozu, već tekst o klimi. Taj članak izašao je u novembru i bio je apsolutni hit – priča Ristić.

Nakon toga usledio je stampedo poziva drugih medija.

– Na jednoj televiziji su mi na početku rekli: “Imaš samo minut-dva. Ako zaslužiš, dobićeš više.” Na kraju sam u emisijama gostovao po sat ili dva – kaže meteorolog.

O usamljenosti među kolegama i hrabrosti u prognoziranju

Iako uživa ogromnu popularnost kod naroda i novinara, Ristić otvoreno priznaje da se na domaćoj meteorološkoj sceni oseća usamljeno.

– Ne osećam podršku kolega meteorologa u Srbiji. Osećam se potpuno usamljeno u tom krugu. Ali, narod i mediji me vole jer ja nemam problem da kažem prognozu! Meteorologija je nauka, a rezultat se zove prognoza, a ne tačnoza! Svako može da pogreši. Od deset prognoza, i najbolji meteorolog promaši tri ili četiri. Ali treba imati hrabrosti i reći narodu šta vidiš na mapama za 10 ili 15 dana unapred, a ne kriti se iza fraza – poručuje Ristić.

Ekskluzivna prognoza i čestitka „Blicu” za 30. rođendan

Za kraj razgovora, Ristić je za čitaoce „Blica” izneo i ekskluzivnu vremensku prognozu do kraja meseca.

– Nakon kratkotrajnog zahlađenja, očekuje nas stabilizacija. Temperature će biti u prijatnim pozno-letnjim okvirima između 25 i 30 stepeni. Oko 18. ili 19. septembra sledi manje, prolazno naoblačenje sa kišom, a u trećoj dekadi septembra očekujemo osetniji pad temperature i prvi sneg na visokim planinama – najavljuje Ristić.

Upućujući čestitku povodom velikog jubileja našeg lista, Ristić je podvukao jasnu paralelu.

– Srećan rođendan “Blicu”! Trajati punih 30 godina kroz sva turbulentna vremena uopšte nije bilo lako ni vama, kao što nije bilo lako ni nama koji smo od devedesetih gradili svoje karijere. Moj životni put i razvoj “Blica” išli su ruku pod ruku – sa svim usponima, padovima i neprestanim borbama. Želim vam da trajete još dugo i hvala na odličnoj saradnji – zaključuje Ivan Ristić.