Redovi za hleb, škole zakatančene i preteće SMS poruke: Kako izgleda ŽIVOT POD BOMBAMA u Teheranu i Iranu gde je već stradalo više od 1.100 ljudi

Nedelju dana otkad su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael napali Iran, dok nemilosrdni rat i dalje bukti, mnogi građani ove bliskoistočne zemlje su rastrzani između suprotstavljenih emocija: radosni su jer vide priliku za rušenje islamskog režima, ali istovremeno strahuju da će biti još civilnih žrtava.

Dok su američke i izraelske rakete padale na Iran 28. februara, Iranci su ostali bez interneta, što je bio slučaj i tokom brutalnog suzbijana protesta početkom januara u kojem su vlasti ubile hiljade ljudi. Pozivi iz inostranstva bili su blokirani, čak svojim najmilijima nisu mogli da se jave ni putem fiksnih telefona, piše francuski portal “Frans 24”.

– Bio sam na poslu kada su napadi počeli. Mnoge moje kolege su očekivale da će početi napad, zbog masakra koji se dogodio (nasilnog suzbijanja demonstracija). Ljudi su bili srećni u izvesnom smislu, ali bilo je drugačije nego kada je Izrael napao u junu 2025. Naravno, bojao sam se jer su rakete padale blizu moje kuće. Čuli smo zvuk projektila – ispričao je Darijuš za francuski medij (imena ljudi su izmenjena zbog straha od odmazde).

Prema njegovim rečima, kada se pronela vest da je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, ubijen u napadu, celo naselje je počelo da slavi. Kako dodaje, svi su bili srećni.

Iranci ističu da nisu srećni što je počeo rat, ali naglašavaju da je rat bio jedina opcija “da zgrabili slobodu” budući da su drugi pokušaji bili bez uspeha.

– Strašni masakr koji se dogodio početkom januara jasno je pokazao: čak i sa milionima ljudi na ulicama ne možete ništa da postignete. Ne možete da srušite režim koji je spreman da ubije hiljade ljudi da bi opstao, tako da se definitivno moralo dogoditi spolja. Zato smo bili spremni za rat – objasnila je Simini, stanovnica Teherana, i dodaje bi radije umrla nego da nastavi da živi pod Islamskom Republikom.

Međutim, njihova podrška američko-izraelskim napadima nije bezrezervna i polako bledi, posebno zbog bombardovanja škole u Minabu na jugu zemelj, u kojem je stradalo 165 učenica, zaposlenih i roditelja.

Iz kuće izlaze samo po namirnice, ulice prepune policije

Prema podacima američke agencije Aktivisti za ljudska prava (HRNA), više od 1.100 civila je ubijeno od početka rata u Iranu.

– Broj eksplozija i razaranja je neverovatan. Jedan dan mi traje kao mesec – rekao je Iranac Salar sa kojim je razgovarao “Bi-Bi-Si”.

Prema rečima stanovnika Irana, danas glavni grad izgleda sablasno pusto. Na ulicama su uglavnom bezbednosne snage.

– Svuda su kontrolni punktovi. Plaše se sopstvene senke. Čekamo veliki trenutak kada ćemo svi izaći i pobediti – naglasio je jedan 25-godišnji student.

Iz kuće zasad izlaze samo oni koji moraju po namirnice. A i njihova cena je vrtoglavo porasla. Redovi za benzin i hleb su, kako ističu, neverovatni.

Jedan stanovnik Teherana rekao je da je većina prodavnica zatvorena i da neki bankomati ne rade, ali da su supermarketi i pekare i dalje otvoreni. Ključne javne službe su otvorene, ali su škole zakatančene.

Prema Salarovim rečima, do pristupa nezavisnim informacijama je teško doći, ali zato snage bezbednosti jasno iznose svoje zahteve.

– Svakog dana šalju SMS poruke u kojima nas upozoravaju da će se, ako izađemo napolje, grubo obračunati sa nama. Stigla je poruka, na primer, u kojoj kažu da ako neko izađe i protestuje da će ga smatrati “izraelskim kolaboracionistom” – objasnio je Iranac i dodao da veruje bi oni koji se usprotive mogli da budu i ubijeni.

Ljudi beže na selo zbog svakodnevnog bombardovanja

Slično je i u drugim gradovima u Iranu. Kaveh, koji živi u Zandžanu, udaljenom oko 275 kilometara severoistočno od Teherana rekao je da je ovaj grad bio teško bombardovan u prva tri dana.

– Živimo u području gde borbeni avioni stalno nadleću iznad glava. Nakon izbijanja rata, nebo je stalno bilo oblačno zbog stubova dima koji su se dizali sa mesta vazdušnih napada – rekao je.

Kako dodaje, trenutni napadi su gori od kojih kojih koje je njegova majka doživela tokom osmogodišnjeg Iransko-iračkog rata 1980-ih.

Iranci pričaju da su se mnogi ljudi preselili na selo ili bar pokušavaju to da učine, verujući da je tamo bezbednije, jer nema vojnih ciljeva. Međutim, kruže priče da se bezbednosne snage kriju po školama i džamija, što je razlog više za beg iz gradova.

– Brinemo za budućnost, ali situacija nije u našim rukama. Postoji nada da bi odavde stvari mogle krenuti nabolje – rekao je Iranac A. J. za “Gardijan”, jedan od retkih koji ima pristup internetu putem enkriptovanih servisa, dodajući da je nastavio sa svojom rutinom, uključujući jutarnji džoging, pa je čak u utorak otišao i na bazen i u saunu.

Jedna starija žena rekla je za britanski list da ne podržava teokratsku državu, ali da ne želi da vidi kako zemlja popušta pred Izraelom.

– Ne znam da li ću preživeti, ali neću napustiti Iran. Hamnei je mučenik. Poginuo je stojeći – kazala je ona.

(Mapa) Objavljena nova karta Bliskog istoka uz upozorenje: Iran nije jedina nebezbedna zemlja

Teheran – grad od 10 miliona ljudi u zamci: Odozgo padaju bombe, a na zemlji vlada surova milicija

Evo kako je Hamnei ubijen za 5 minuta: Otkriven način na koji je pao “neprobojni” bedem pred drskim atentatorima!

(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.

(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.

(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.

(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.