“NE MOŽEMO DA SPUŠTAMO GLAVU PRED ISTINOM” Analitičari o Vučićevom govoru u Mrkonjić gradu i kulturi sećanja: “Dosta je bilo ćutanja o srpskim žrtvama”

Ističući da mu je to poslednji govor koji drži kao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić se sinoć direktno obratio prisutnima na obeležavanju godišnjice Oluje u Mrkonjić gradu. Ujedno je i podsetio na sve ono što smatra svojim najvećim uspehom, a akcenat je, prigodno prilici, stavio i na to da se o srpskim žrtvama više ne ćuti i da više ni pred kim ne spuštamo glavu zbog svih nemilih događaja tokom devedesetih, za koje su krivce uvek tražili u Beogradu.

Više o ovoj temi, za emisiju “Puls Srbije” koja se emituje na Kurir televiziji, govorili su Uroš Piper, politički analitičar i Marko Miškeljin, Centar za društvenu stabilnost.

– Svakako je reč o istorijskom događaju, ne samo zbog činjenice, kako je i sam predsednik rekao, da je bio poslednji koji je obavljao funkciju predsednika, već i zbog same sadržine. Ono čega moramo biti svesni, i što možda danas olako shvatamo, jeste da smo u prethodnih desetak godina vratili kulturu sećanja. To je dugo bio veliki problem našeg društva – kroz istoriju smo prolazili kroz velika stradanja, a da se svojih žrtava često nismo na adekvatan način sećali, obeležavali ih ili o njima govorili. Čak smo se, na neki način, isticali u toj ćutnji – počeo je Miškeljin.

Sećanje na stradanja i novi politički izazovi

Istakao je da je važno da se događaji iz prošlosti nazivaju pravim imenom, uz ocenu da su poruke sa obeležavanja Oluje povezane i sa širim društvenim i političkim okolnostima koje predstoje.

– To je posebna tema i posebna odgovornost svakog pojedinca koji je to činio, ali da ne širimo sada priču. Ono što je važno kada govorimo o obeležavanju pogroma u Oluji jeste da stvari moraju da se nazivaju pravim imenom. Kada u roku od nekoliko dana proterate više od 200.000 ljudi sa njihovih vekovnih ognjišta, to se drugačije ne može nazvati. U skladu sa tim bio je i govor predsednika. Kada na to dodamo ono što je predsednik najavljivao nedavno na skupu u Beogradu, kao i činjenicu da nam se približavaju predsednički izbori, jasno je da nas očekuje veoma važan politički period – istakao je.

Piper je ocenio da je jedan od ključnih aspekata govora bilo pitanje kulture sećanja, podsećajući da su obeležavanja stradanja u ranijem periodu bila znatno skromnija.

– Nadovezao bih se na ono što je kolega rekao. Možda je najznačajniji deo ovog govora, osim toga što ima istorijsku težinu jer je reč o poslednjem mandatu Aleksandra Vučića na mestu predsednika Srbije, upravo vraćanje kulture sećanja. Juče sam se podsetio nekih podataka, jer sam dugo radio u novinarstvu, od 2001. do 2017/2018. godine, i dobro pamtim period nakon petooktobarskih promena. Tada je sve to bilo, najblaže rečeno, veoma stidljivo obeležavano – kaže on.

– Kada sam pogledao podatke, u periodu od 2000. do 2012. godine bilo je svega nekoliko pomena, uglavnom manjih crkvenih skupova, na kojima su učestvovali predsednici ili premijeri Srbije. Dakle, za 12 godina bilo ih je svega tri ili četiri. Nije bilo državnog obeležavanja, nije postojao dan sećanja na prognane i žrtve, već je sve nekako bilo sklonjeno u stranu zarad, kako se tada govorilo, dobrosusedskih odnosa i evropskih integracija. Tada su se često isticali susreti sa hrvatskim zvaničnicima i pokušaji približavanja, ali kada se pogleda rezultat, 12 godina takve politike nije donelo konkretne pomake. Čak i ako se sve posmatra samo kroz pragmatičnu politiku, rezultat je bio gotovo nula – i kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o odnosima u regionu. A kada se na sve to doda moralna obaveza da se žrtve poštuju i da se neguje kultura sećanja, jasno je zašto je to važna tema. Mislim da je upravo to glavni aspekt jučerašnjeg dana i govora koji je održan – za emisiju “Puls Srbije”, zaključio je Piper.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs