Иако већина стручних анализа Еј Џеј Дајбанцу, крилног играча са Универзитета Бригам Јанг, види као највероватнији избор, Дарин Питерсон, бек са Канзаса, намеће се као озбиљна алтернатива и играч који би могао да промени одлуку на самом врху.
Поред њих двојице, у „елитном квартету“ налазе се и Камерон Бузер са Дјука и Кејлеб Вилсон из Северне Каролине, за које се очекује да буду изабрани међу прве четири позиције.
После Визардса бирају Јута и Мемфис, док је четврти пик у рукама Чикага.
Јака бековска класа
Изван прва четири избора, у лутријском делу драфта доминираће играчи са бековских позиција, пре свега шутери.
Разлог за то лежи у савременој НБА кошарци, која се све више своди на игру из периметра, уз шут за три поена, пик-ен-рол и изолације у којима бекови имају кључну улогу.
Данас се највише цени играч који може сам да креира поене, а то су најчешће бекови. Истовремено, развој играча се променио, па најталентованији атлети од малих ногу играју на спољним позицијама и рано преузимају улогу организатора игре.
На крају, однос понуде и потражње је такав да је много теже пронаћи креатора у нападу него високе или специјализоване дефанзивне играче, па бекови имају већу вредност на драфту.
Међу најзапаженијим именима у овој групи су Китон Веглер са Илиноиса, Деријус Акуф Млађи, као и Мајкл Браун Млађи и Брејден Берис.
Дајбанца против Питерсона: два различита профила
Дајбанца се профилише као физички доминантно крило висине 205 центиметара, способно да напада кош и изнуђује фаулове, уз све већу улогу у организацији игре.
Његов стил пореде са Кавајем Ленардом и Џејленом Брауном, уз напомену да је константност шута за три поена и даље отворено питање.
С друге стране, Питерсон је најопаснији поентер у класи, изузетан шутер који може сам да решава утакмице, а стилом игре подсећа на Девина Букера.
Иако је током сезоне имао проблеме са повредама, у НБА круговима постоји уверење да су медицински извештаји позитивни.
Србија без пика
Србија ће, први пут после седам година, остати без представника на НБА драфту, у једној од најталентованијих класа последњих година.
Тиме би био прекинут континуитет који је трајао седам година, у којем је Србија редовно имала бар једног изабраног играча.
У 21. веку само три пута се догодило да српски кошаркаш не буде изабран на драфту – 2004, 2009. и 2018. године, када је са треће позиције изабран Лука Дончић, који наступа за Словенију.
Подсетимо, највиши српски пик био је Дарко Миличић, кога су 2003. године као другог пика изабрали Детроит Пистонси, испред Двејна Вејда, Криса Боша и Кармела Ентонија.
Последњи српски играч који је изабран на драфту био је Богољуб Марковић, којег су као 47. пика изабрали Милвоки бакси.
У 21. веку само три пута се догодило да српски кошаркаш не буде изабран на НБА драфту – први пут 2004. године, затим 2009, и последњи пут 2018. године, када је са треће позиције изабран Лука Дончић, репрезентативац Словеније.
Подсетимо, највиши српски пик био је Дарко Миличић, кога су 2003. године као другог пика изабрали Детроит пистонси.
Иза некадашњег НБА шампиона и репрезентативца Србије остали су тада Двејн Вејд, Крис Бош и Кармело Ентони.
