NAVIKE i potražnja stanovništva se vremenom menjaju, kako na nivou pojedinaca tako i u sumi svih promena – na nivou države. Do pre desetak godina, nismo ni znali za određene proizvode, a danas su sastavni deo naše ishrane.
Foto: StockSeller / Alamy / Profimedia
S druge strane, sorte koje su se nekad gajile i koristile u ishrani danas se mogu pronaći samo u bankama gena. Ko god želi da se bavi proizvodnjom za tržište mora da svoju proizvodnju prilagodi ponašanju potrošača.
Tržište hrane je vrlo dinamičano i lako promenljivo. Ono nije jednoobrazno, već je vrlo diverzifikovano u zavisnosti od tipa potrošača (tradicionalista, inovator, informisan, impulsivan…), njihovih mogućnosti i potreba.
Trendove na tržištu, potražnju za novim proizvodima često generišu i marketinške aktivnosti.
Potrošač sve više vodi računa o zdravstvenoj bezbednosti hrane
Naročito mlađi, obrazovani, više platežne moći, urbani potrošači i žene su više zainteresovani za zdravstvenu dimenziju i kvalitet hrane.
Poverenje u zdravstvenu bezbednost se uspostavlja dugotrajnim poznavanjem proizvođača ili posedovanjem određenog standarda. Prvi je više karakterističan za manje zajednice i prošla vremena. U današnjem, globalizovanom i metropolizovanom svetu, kao odgovor na potrebu potrošača da budu sigurni u zdravstvenu ispravnost hrane ključnu ulogu preuzimaju standardi o bezbednosti hrane.
Njihov značaj u tom pogledu neprekidno raste.
Sve je značajnija dodata vrednost
Danas se na tržištu EU svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj artikala u jednoj prodavnici se povećao sa 550 tokom 50-ih, na preko 25.000 u velikim supermarketima koje nalazimo danas.
To znači da je konkurencija oštrija nego ikad. Ukoliko želite da vaš proizvod u toj „džungli“ bude uočen i prepoznat, tj. ukoliko želite da opstanete na tržištu, vaš proizvod mora da sadrži i neku specifičnost. To znači da ne samo da mora da bude generalno konkurentan i da mora da uliva poverenje da je zdravstveno bezbedan, nego mora i da poseduje neku dodatnu vrednost koja se dokazuje posedovanjem posebnih standarda kao što su IPM, Organic, GI, PDO, Global Gap itd.
Za razliku od pre nekoliko decenija danas je sve manje „srednjih“ potrošača. Danas potrošač ne razmišlja kao pre 10 godina. Ranije bi se potrošač u cenovnom rasponu određenog proizvoda od 0,2 do dva evra, odlučivao za kupovinu onog od jednog evra. Danas će potrošač u zavisnosti od profila kome pripada kupiti ili najjeftiniji ili najskuplji proizvod.
Šta više, sve češće se odlučuje za proizvod od dva evra, koji mu garantuje ne samo zadovoljenje metaboličkih potreba (da nije gladan), nego i zdravstvenih (da doprinosi njegovom zdravlju), socijalnih (da je proizveden lokalno, da pomaže malim proizvođačima, da smanjuje zagađenje…), kao i hedonističkih (da uživa u najvišem kvalitetu).
Zato proizvođači koji žele da opstanu na tržištu moraju biti cenovno konkurentni ili konkurentni kvalitetom. Cenovna konkurentnost se prepušta velikim proizvođačima bilo onim u EU ili van nje, i njima se konstantno smanjuje podrška (carinska ili direktna).
S druge strane, kvalitet, koji je dokazan geografskom, ekološkom ili nekom drugom oznakom u potpunosti je u trendu, kako kod onih koji pružaju podršku, tako i kod onih koji kupuju proizvode.
Promena odnosa prema kvalitetu i ukusu
Jedan od centralnih tržišnih trendova u poslednjoj decenije jeste povećanje zahteva za kvalitetom, pri čemu u fokus dolaze izgled, ukus, hranljivost, proces proizvodnje, fer trgovina itd.
Potrošač želi proizvod koji je zdraviji, „zeleniji“, koji je putovao kraće od proizvodne do prodajne tačke, koji je svež, jedinstven i koji odgovara njegovom/njenom vrednosnom sistemu.
Potrošač ima sve manje vremena za konzumiranje i kupovanje hrane
Potrošač manje vremena provodi u pripremi hrane i proizvodi koje kupuje su zato drugačiji. Današnji potrošač razmišlja potpuno drugačije od onog pre nekoliko decenija. Promenio mu se i životni stil, ima manje vremena, više ne postoji tradicionalna podela uloga u porodici, pa se samim tim menja i obrazac potrošnje hrane koji ide u pravcu drastičnog smanjenja vremena za pripremanje.
Obroci su postali neformalni, individualni i manje predvidljivi, sa smanjenim vremenom konzumiranja i pripremanja hrane. Danas prosečan potrošač provede šest minuta u pripremi hrane, dok mu je pre pedeset godina za to trebalo dva i po sata. U konzumiranje hrane se 1965. godine dnevno provodilo dva i po sata a danas sat i petnaest minuta.
(SEEDEV)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
