DRVA, pelet, gas ili struja – dok temperature još nisu ozbiljno pale, domaćinstva već prave računicu za novu zimu.
Foto: Catalin Petolea / Alamy / Profimedia
Poslednji zvanični obračun Agencije za energetiku pokazuje koliko izbor energenta može da promeni kućni budžet, ali i nešto što se često zaboravlja: ista drva ne koštaju isto domaćinstvo koje ima dobru peć i ono koje koristi neefikasan uređaj.
Kada neko kaže da se „najjeftinije greje na drva“, odgovor zvuči jednostavno. U stvarnosti, račun zavisi od toga koliko plaćate kubik, kakvu peć imate, koliko je kuća izolovana i koliko sati dnevno grejete prostor.
Agencija za energetiku Republike Srbije napravila je uporednu računicu za grejnu sezonu 2025/2026, koristeći model prosečno izolovanog stana od 60 kvadratnih metara, zagrejanog na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno, ukupno 180 dana. Za takav prostor procenjena potrebna energija iznosi oko 9.000 kWh.
Važna napomena je datum: računica je napravljena prema cenama iz polovine septembra 2025. Zato je ne treba predstavljati kao konačnu cenu predstojeće zime 2026/27, već kao poslednji detaljan zvanični model koji pokazuje koliko se načini grejanja mogu razlikovati.
Drva mogu biti najjeftinija, ali samo pod određenim uslovima
Prema tom obračunu, najniži trošak imala su domaćinstva koja su mogla da kupe drva po povoljnijoj ceni od oko 6.430 dinara po kubnom metru i koristila efikasniju peć. Za čitavu sezonu bilo im je potrebno oko 53.000 dinara samo za energent.
Međutim, isti način grejanja mogao je da košta čak 87.500 dinara kada su drva plaćana oko 9.000 dinara po kubiku i korišćena peć slabije efikasnosti.
Drugim rečima, razlika unutar kategorije „grejem se na drva“ bila je čak 34.500 dinara. To lepo pokazuje zašto nije dovoljno pitati samo koji energent koristimo.
Prirodni gas je u istoj računici iznosio oko 59.500 dinara za sezonu, svega 6.500 dinara više od najpovoljnije varijante grejanja na drva.
Pelet 76.000, ugalj 77.700 dinara
Domaćinstvo koje je koristilo pelet u efikasnijoj peći prema tadašnjim cenama trebalo je da izdvoji oko 76.000 dinara, dok je procenjeni trošak grejanja na ugalj iznosio približno 77.700 dinara.
To znači da je razlika između povoljnije varijante drveta i peleta iznosila oko 23.000 dinara, dok je između drveta i uglja bila gotovo 25.000.
Ali najveće iznenađenje dolazi kod struje.
TA peć koja se puni isključivo tokom jeftinije noćne tarife u tadašnjoj računici zahtevala je oko 102.700 dinara za sezonu. Ako bi se samo dva sata dnevno dopunjavala skupljom električnom energijom, trošak bi rastao na približno 142.000 dinara. Direktno grejanje električnim grejnim telima i električnim kotlovima prelazilo je čak 250.000 dinara.
Izolacija može da promeni računicu više nego što mislimo
Sve navedene cifre odnose se na isti zamišljeni stan i iste uslove, upravo da bi energenti mogli da se uporede. Stvarna kuća ili stan mogu potrošiti znatno manje ili više.
Stan između drugih zagrejanih stanova nije isto što i samostalna kuća. Nova stolarija nije isto što i prozor kroz koji stalno ulazi hladan vazduh, a deset centimetara izolacije na fasadi nije isto što i potpuno neizolovan zid.
Zato i Agencija za energetiku građanima savetuje da, kada su u mogućnosti, izoluju stambeni prostor, zamene prozore i pri kupovini peći i kotlova biraju energetski efikasnije uređaje.
I tu se ova priča direktno spaja sa aktuelnim subvencijama za energetsku sanaciju. Ponekad najveća ušteda ne dolazi od toga da svake jeseni tražimo nekoliko stotina dinara jeftiniji kubik drva. Dolazi od kuće kojoj je sledeće zime potrebno manje energije da bi ostala topla.
(Direktno)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
