Појава ханта вируса поново је отворила питања односа здравља људи, природе и биодиверзитета. Савремена наука све више указује да се ове области не могу посматрати одвојено.
Нуклеарни физичар и научник у ЦЕРН-у Владимир Рековић навео је да ханта вирус, по свом обиму и утицају, није упоредив са пандемијом ковида, због чега није било потребе за ангажовањем истих научних и рачунарских капацитета као током глобалне здравствене кризе.
“Ханта вирус не представља ни близу оно што је био ковид”, истакао је Рековић.
Објаснио је да због природе и размера ханта вируса није било потребе да се физички програми у ЦЕРН-у заустављају како би се рачунарски ресурси преусмерили на биолошка истраживања.
“Што се тиче ханта вируса, ту није било потребе за заустављањем физичког програма физике и коришћења компјутинг ресурса за биологију”, навео је Рековић.
Ковид и улога ЦЕРН-а у научној сарадњи
Говорећи о искуству из периода пандемије ковида, подсетио је да је ЦЕРН своје велике рачунарске ресурсе брзо ставио у службу биологије и медицине.
“Када се десио ковид, као што знате, цео свет је стао. Међутим, ЦЕРН није стао у смислу компјутинга. Јесте стао са акцелератором и са сударима и тако даље, али, рачунарски ресурси су веома брзо стављени у службу биологије и медицинских наука”, рекао је Рековић.
Нагласио је да је управо искуство са ковидом показало колико је значајна глобална мрежа рачунарских центара коју су развили физичари.
“Тај случај са ковидом је свима нама у ЦЕРН-у и широј научној јавности ставио до знања колико је битно то што су физичари развили, дакле, ту читаву мрежу која се зове WLCG, World LHC Computing Grid”, поручио је Рековић.
Херардо: Човек мења екосистеме, последице се враћају кроз нове заразе
Професор Херардо Сузан из Мексика, који истражује ханта вирус, биодиверзитет и настанак епидемија упозорио је да су људске активности и нарушавање природне равнотеже један од главних разлога за све чешћу појаву зооноза, међу којима је и ханта вирус.
“Мењамо читав систем, екосистеме, губимо биодиверзитет, смањују се станишта”, истакао је Сузан.
Објаснио је да због уништавања станишта животиње или нестају, или су приморане да се прилагоде животу у близини људи, што повећава ризик од преношења вируса.
“Повећава се контакт између људи и глодара. И због тога сада имамо све више пријављених случајева заражавања”, навео је Сузан.
Према његовим речима, ханта вирус је присутан широм света и развија се заједно са различитим врстама глодара, а научници откривају све већи број сојева вируса.
“У Латинској Америци имамо више од 40 врста ханта вируса присутних и сваки од њих везује се за сопствену врсту домаћина”, рекао је Сузан.
Ипак, нагласио је да хантавирус тренутно не представља велики глобални здравствени проблем.
“Од 1993. године у Сједињеним Државама пријављено је само 1.000 случајева”, навео је Сузан.
Како се вирус шири
Говорећи о начину преношења, објаснио је да вирус може да се шири и ваздухом, али углавном у затвореним и непроветреним просторијама у којима су боравили заражени глодари.
“Они људи који су се заразили били су у просторијама где су били глодари и удахнули су те честице од њиховог измета”, објаснио је Сузан.
Посебно је упозорио на опасност у викендицама и кућама које се не користе током зиме.
“Веома је важно да се прво примене превентивне мере. Дакле, да се добро очисте куће, да се проветре како не би дошло до тог ширења честица ваздухом”, поручио је Сузан.
Сузан је указао и на значај сарадње различитих научних области у проучавању ширења вируса.
“Физичари и математичари су нам много помогли у томе. Ми можемо да израдимо моделе преношења вируса”, навео је Сузан.
Очување екосистема као питање јавног здравља
Како је додао, ханта вирус је важан пример који показује колико су очување екосистема и биодиверзитета важни за здравље људи.
“Важно је да пошаљемо поруку да треба да сачувамо функционалност екосистема и биодиверзитета, јер је то важно и за људско здравље”, закључио је Сузан.
Цело гостовање Владимира Рековића и Херарда Сузана можете погледати у видеу на почетку текста.
