“NAŠA PORUKA JE MIR, STALOŽENOST, STABILNOST” Vučić o presudi OVK zločincima: Po svih 6 tačaka za zločine protiv čovečnosti nije utvrđena krivica

“Počeću ovo obraćanje onako kako ću da ga i završim: za Srbiju je od presudnog značaja očuvanje mira i stabilnosti, za našu zemlju ne postoji ništa važnije od toga, i verujem da to što su emocije tako visoke, i posle 27, i posle 30, i 35 godina od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, govori o tome da je mnogo nepravde učinjeno, ali i da svi mi zajedno nismo bili dovoljno spremni da se suočimo i sa svojim greškama i sa zločinima koji su u naše ime počinjeni, ali da smatram da svakako u budućnosti rešenje leži u razgovoru, većem razumevan ju i dijalogu sa svima.”

“Naravno, prvostepena presuda danas doneta pred sudom tzv. Kosova, jer ovo je takozvani kosovski sud, oni su napravili taj specijalni mehanizam pre 11 godina pod pritiskom međunarodne zajednice da bi izbegli stvaranje ad hok tribunala, onakav kakav je bio formiran tobože za prostor bivše Jugoslavije, a u stvari je bio formiran protiv Srba i srpskog naroda”.

“Pred sudom takozvanog Kosova danas su 4 lica u prvostepenom postupku osuđena na 25, 25, 18 i 13 godina, ukupno 81 godinu. Šta je to što smatramo važnim, bez obzira na to da li nam se nešto dopada ili nam se ne dopada. Ono što je bitno, to je da ukažem na sledeće činjenice: pre svega, sudsko veće nije utvrdilo vanrazumne sumnje o postojanju široko rasprostranjenog, ili sistematskog, napada na civilno stanovništvo. Zašto je ovo važno? Ovo je važno zato što nisu želeli, kao sud takozvanog Kosova, da uruše kredibilitet UČK-a, ili takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.”

“I naravno, nisu ulazili u meritum stvari oko formiranja samih snaga za otcepljenje Kosova od Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u to vreme. Po pitanju ove današnje prvostepene presude, optužnica je imala 10 tačaka, a zločini protiv čovečnosti su 6 tačaka: 1, 2, 4, 6, 8 i 10. Po svih 6 tačaka, a to su: progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanak lica. Dakle, i po tački 1, i po tački 2, i po tački 4, i po tački 6, i po tački 8, i po tački 10, nije utvrđena krivica. Samo želim da to ljudi znaju, zato što kod nas se pogrešne informacije prenose. Po pitanju ratnih zločina, 4 tačke: 3, 5, 7 i 9, to su protivpravno lišavanje slobode ili proizvoljno zatvaranje. To je tačka 3. Tačka 5: surovo postupanje. Tačka 7: mučenje. Tačka 9: ubistvo.

“Za protivpravno lišavanje slobode krivi za najmanje 385 lica, za surovo postupanje najmanje 49 lica, krivi za mučenje najmanje 303 lica i za ubistvo najmanje 96 lica. Za to je utvrđena individualna krivična odgovornost navedene četvorice optuženih, isključivo za navedene ratne zločine. Šta sve nije obuhvaćeno presudom? Nisu obuhvaćeni presudom, kao što sam rekao, zločini protiv čovečnosti; potpuno je odbačeno svih 6 tačaka, jer je sud ustanovio da su napadi bili usmereni na pojedince, ne na širu populaciju. Svi zločini koji su počinjeni nad Srbima nakon 20. juna 1999. godine nisu uračunati, i ne zaboravite da su neki od njih najteži mogući, zato što se računalo da je od tada stigao KFOR, te nije bilo oružanih sukoba na teritoriji Kosova i Metohije. Dakle, nema odgovornosti za najteže zločine počinjene nad Srbima u tom periodu. Trgovina organima, ‘žuta kuća’, nije deo optužnice usled nemogućnosti da se pribave dokazi, ponovo usled nemogućnosti veštačenja transplantiranih organa. OVK nije proglašen krivim za zločinačku organizaciju per se, već pojedince.”

“Sud se nije bavio legitimitetom takozvane OVK i njenim ciljem da se izbori za nezavisno Kosovo, što je, po sebi, zločin bez presedana. Nisu obuhvaćeni zločini protiv srpskog i nealbanskog stanovništva, i to: otmica 85 Srba u Orahovcu jul 1998, otmica 9 rudara iz Belaćevca, logor Lapušnik 1998, ubistva i nestanak Srba na području Glođana, Radonjićko jezero. Ja samo mogu da vam pokažem, evo, tu sliku, da vidite kakav je to masakr bio počinjen, i za taj zločin, kao što vidite, ni ovoga puta niko nije odgovarao. Imamo ovde još mnogo slika. Ovo je taj masakr, baš na Radonjićkom jezeru. Jezive slike. Nije uzeto u obzir. Klečka od jula do avgusta 1998, gde je ubijeno 22 srpska civila čija su tela spaljena. Nije uzeto u obzir. Progoni i ubistva u opštini Dečani. Nestanci Srba na kontrolnim punktovima takozvane OVK 1998. godine. Likvidacija porodice Šutanović u Đakovici: Nedeljko, Darinka, Aleksandar, Đorđe, Radoman, 12. juna 1999, upravo zbog toga što sam vam rekao. Dakle, od 10. juna kažu da ne postoji oružani sukob, zato ni nema ratnog zločina.”

“Nad petočlanom porodicom Šutaković. Nestanak i otmica porodice Kostić iz Prilužija ’98. Otmica i ubistvo u okolini Peći, nestanak srpskih civila iz Suve Reke tokom bombardovanja ’99. Nestanak srpskih civila iz sela Žač kod Istoka. Otmica i nestanci u Klini, Đakovici, Vučitrnu, ubistvo oca Haritona 15. juna ’99. Svirepo ubistvo Marice Mirić pred majkom. O zločinu u Dojnicama, u Prizrenu ’99. godine. Ubistvo srpske dece na reci Bistrici u Goraždevcu, kao i martovski pogrom 2004. godine. Dakle, sve to nije uzeto u obzir, i kao što rekoh, ovih 6 tačaka koje se tiču najtežih i najvažnijih krivičnih dela, zločina protiv čovečnosti, nisu oglašeni krivim. Ono što je veoma važno: mi u ovom trenutku nemamo razloga ni da se radujemo, ni da tugujemo, pošto ovde mali broj ljudi zna kako funkcioniše, zato što mi ovo mešamo sa Haškim tribunalom. Mi mislimo da ovde postoji Apelaciono veće koje će da donese konačnu odluku. Ne. Ovde postoji još jedna instanca iznad Apelacionog veća, ovog takozvanog Suda Kosova ili Kosovskog suda u Hagu.”

“Nećete verovati, to je Ustavni sud tzv. Kosova. Navešću vam primer. Mi smo, naravno, u samom Haškom tribunalu, ne bih da pravim sada poređenje sa ovim, imali već presude gde Gotovina dobija 24 godine, ako se ne varam, a onda dođe do preinačenja te presude i ona bude ne samo umanjena za vreme provedeno u pritvoru, već bude oslobađajuća presuda, da ne bi ostao slučajno ni trag na tome da su Hrvati činili zločine, već se zna da su samo Srbi morali da budu odgovorni. Isti ste slučaj imali sa brojnim albanskim zvaničnicima sa Kosova i Metohije, isti slučaj sa Naserom Orićem… Međutim, ovde ima još jedan detalj koji vidim niko u našoj javnosti nije prepoznao: čak i da bude potvrđena presuda, u šta mi je teško da poverujem, imate treći stepen, Ustavni sud takozvanog Kosova, koji može da vrati na prvostepeno odlučivanje ukoliko nađe za shodno da je neko pravo Hašimu Tačiju ili bilo kojem od osuđenih u prvostepenom ili drugostepenom postupku povređeno – na korišćenje njegovog pisma. I oni su sad napravili celu vertikalu, od pretresnih do apelacionih veća unutar Ustavnog suda, pošto je to, kao što rekoh, sud takozvanog Kosova, i oni će sami da donose te odluke. Zato ne treba sa bilo kakvom euforijom ili na bilo koji način da prihvatamo sve ovo što se danas dogodilo, već da strpljivo čekamo i da dobro razumemo poruke koje su stigle danas. Nisam slučajno zakazao ovo obraćanje za 18:30, čekao sam da vidim izjašnjavanje svih i da vidite svi sa kakvim problemima se Srbija danas suočava i sa koliko licemerja se danas suočavamo. Ja ću vam, naime, pročitati, poštovani građani Srbije, jer teško da možete sve da pohvatate, kakve su izjave i šta je to što ljudi danas kažu. I onda uporedite sa nečim što se zbivalo ovde pre 2-3 nedelje, sa njihovim reakcijama, da zaključite koliko je teška pozicija Republike Srbije i koliko su veliki pritisci na našu zemlju.”

“Albanski predsednik Begaj Bajram reaguje posle odluke Specijalnog suda, izrazio je duboku tugu, uz pohvalu odlučnosti da se uloži žalba. Snažan znak integriteta i stabilnosti je ulaganje žalbe, i za Albance: niko i ništa ne okaljava OVK; sloboda ima ime. To je OVK, ime slobode. Zamislite samo da je neko od naših zvaničnika rekao: ‘Sloboda ima ime’, pa da navedemo primer bilo kojeg od Srba osuđenog u Haškom tribunalu, pa ne bi nam uvodili sankcije. Samo razmislite kakva bi sudbina ne samo našeg rukovodstva bila, već celokupnog našeg naroda. Aljbin Kurti kaže: ‘Nepravedna presuda, ali nije kraj borbe za istinu’, i on zna, odlično zna ceo mehanizam, i zna da na kraju sve dolazi pred Ustavni sud, takozvanog Kosova. Nazvao je ‘nepravednom i teškom presudom’ četvorice bivšeg vođe OVK za zločine, ukazujući da ona formalno izrečena u ime naroda Kosova ne predstavlja njegovu volju. ‘To je velika i štetna kazna’, ukazao je. ‘Stojimo uz porodice bivših vođa OVK i sve saborce, borce za oslobođenje, a ova presuda svakako mora biti ispravljena i izmenjena na nivou žalbe, i što je pre moguće. A sve optužbe oko ‘žute kuće’ su apsurdne optužbe’… ‘Ovo su nepravedni nalazi, ali nisu konačni, i biće predmet žalbe. A Kosovska vlada će svim sredstvima koja su joj na raspolaganju podržati optužene u žalbenom procesu, tokom kojeg očekuje da nepravda bude ispravljena. I nastavićemo da podržavamo Tačija, Veselija, Seljimija, Krasnića”…

“Moje pitanje je: zamislite da smo to mi rekli za bilo kojeg optuženog, ili osuđenog.. Koliko bi rezolucija, deklaracija, u raznim regionalnim, evropskim i svetskim parlamentima donosili protiv našeg naroda i naše zemlje? Ovo samo želim vama, građani Srbije, da ukažem na težinu pozicije naše zemlje, naravno i na svo licemerje onih oko nas i sa kojima moramo da razgovaramo, naravno, kako bismo sačuvali mir. Slušajte dalje: jedan koji se drznuo da kaže da je nekome izjavio saučešće, pa više ne sme ni da pogleda nikog, a kamoli nešto drugo u Crnoj Gori, je danas morao da sluša, i svi smo morali da čujemo crnogorskog ministra Đeljošaja koji kaže: ‘Svaki Albanac u srcu nosi svetu borbu oveka.’  Hoće li zbog toga da zaustave evropske integracije, pošto oni pljuju po presudi, negiraju vladavinu prava, ili to važi samo za Srbe? Kažu: ‘Nikada nisam verovao da sudska odluka može biti ovoliko nepravedna. Rat OVK je bio oslobodilački’, poručio je potpredsednik Vlade Crne Gore, ministar za ekonomsku politiku, ministar ekonomskog razvoja. Severna Makedonija, Bekim Sali, to je ovaj Kurtijev, potpredsednik Vlade Severne Makedonije i ministar za evropske poslove: ‘Današnja optužnica u Hagu je kazna narodu oslobodilačke borbe Kosova za slobodu. Sloboda Kosova ima svoju istoriju, i ta istorija nikada ne može da se sakrije’, kaže Bekim Salju. Istovremeno, predsednik Sobranja Severne Makedonije, Afrim Gaši, kaže: ‘U vreme kada su sloboda Kosova i mir i stabilnost regiona i dalje bili ideal za koji se treba boriti, imali su hrabrosti da se angažuju i preuzmu istorijsku odgovornost da donesu slobodu svom narodu. Danas je dan da se zajedno, dostojanstveno, tišine, i da svedočimo da su naš um i srce uz oslobodioce i njihove porodice’. A ja mislio da su zločinci, bar prvostepeni. Ne, to su svi oslobodioci, heroji i junaci. Pa zamislite da to donese parlament neke druge države da je to rekao za nekog od naših osuđenih, bilo kojeg, od Pavkovića, Stanišića, Mladića, Karadžića, bilo koga, pa visili bi po trgovima evropskih i svetskih centara, toliko o pravdi, belosvetskoj i svemu. Rekao je on tu još svašta”.

“A evo ga i glavni opozicioni političari severne Makedonije, Alija Ahmeti, ‘nepravedno i duboko razočaravajuće’. Pozvao je na razum i jedinstvo: ‘ne smemo upasti ni u jednu zamku, i niko ne sme da omalovažava oslobodilačku borbu naroda Kosova. To su činjenice koje treba zapamtiti kad god neko pokuša da prikaže ovo kao zločinački poduhvat’, kaže Ahmeti. Naravno, Edi Rama je, kao predsednik vlade Albanije, presudu nazvao sramotnom. Zamislite da sam to ja uradio, recimo, kao predsednik države, ili Đuro Macut kao predsednik vlade, da smo presude protiv Srba nazivali sramotnom. Koliko bi rasprava u Evropskom parlamentu bilo, na primer, ili hrvatskom, ili bosanskohercegovačkom, ili crnogorskom, ili albanskom? Koliko? Samo da vidite koliko je teško okruženje i koliko je duplih aršina, neistina, neprincipijelnosti kod nas okruženja. I naravno, MFA, to je Ministarstvo spoljnih poslova, jel’ tako? Ministry of Foreign Affairs, da. Hrvatska prima na znanje prvostupanjsku presudu. Morao sam i Hrvatsku, znate, oni su uvek ovako objektivni, principijelni, opšte poznati u svetu kad su u pitanju zločini i zločinci. Ne žele da prejuidiciraju, znaju ljudi iz iskustva, i sa Gotovinom i sa svima, kako to stvarno izgleda u realnosti. Onda kažu, jer moraju da objasne politički, zašto su njihovi partneri iz Prištine toliko ‘divni’, i kako su bezgrešni, i kako to što su ubijali tamo nekih 385 ljudi nema mnogo veze. ‘Ova presuda ne mijenja povijesni kontekst rata na Kosovu, niti činjenicu da su Kosovo i njegovo stanovništvo bili žrtve represije i teških zločina Miloševićevog režima’. I to vam kaže Ministarstvo spoljnih poslova zemlje, povodom presude koja je makar jednim delom učinjena i zbog zločina protiv srpskog stanovništva. Ali ne postoje Srbi kao žrtve. Srbi u svakom saopštenju, u svakoj izjavi, moraju da budu zločinci. Šta god i kako god da napravite. E sad, razumete zašto su svi oni u regionu, više godina već, ujedinjeni u toj mržnji protiv Srba, i kako imaju zajedničke ciljeve? A individualnu odgovornost, sad da zaključe politički, ne bi li dodatno pomogli Prištini u skladu sa vojnom alijansom i vojnim savezom koji su stvorili, kažu: individualna odgovornost pojedinca ne može biti osnova za relativiziranje tih zločina, niti za dovođenje u pitanje slobode i nezavisnosti Kosova. Naravno, samo vam nisu rekli na osnovu kog pravnog akta o tome mogu da govore, jer je to sve suprotno i Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija.”

“Ovo sam vam sve pročitao da biste imali i nešto širi kontekst i bolje razumevanje onoga što se zbiva. Naravno, videli ste napade ozlojeđenih Albanaca na EULEX u Prištini, videli ste napade na holandske vlasti u Hagu, i razume se, neće biti žestoke reakcije, kao što je bilo žestoke reakcije na to što Srbi nikakve nerede nisu pravili, ali valjda ih se mnogo skupilo pa je to moralo da bude kažnjeno najoštrijom retorikom sa svih strana. Ovo sam vam ispričao da bismo odlično razumeli da niko od onih koji su uvek bili gurani od strane različitih sila u sukobe protiv Srba ne misli da odustane od politike ni podsticanja i poništavanja svake vrste zločina koji su počinjeni nad našim narodom. Ovo nam govori o tome da, kao što smo razvijali kulturu sećanja, poštovali uvek tuđe žrtve, ali razvijali kulturu sećanja i na sopstvene žrtve, da ćemo još mnogo morati po tom pitanju da radimo, jer ako se mi ne budemo sećali svojih žrtava, niko ih se neće sećati nikada. Niko ih nikada neće ni pomenuti. I ovo nam je velika lekcija. Kao što nam je veliki pokazatelj i velika lekcija kakvi su dvostruki aršini i kakvo licemerje vlada u svetu oko nas. Možete da imate i pravosnažne presude i nepravosnažne, potpuno je svejedno, uvek će Srbi da budu zločinci, a svi drugi će da budu oslobodioci, heroji i junaci, i svima će to biti dozvoljeno, sem Srbima”.

“Srbi ne smeju da pisnu, ne smeju da podignu glavu, jer čim podignu glavu, tu glavu, metaforički govoreći, treba odseći. Šta je naša politika? Naša politika je da mi smatramo da je bila greška što je međunarodna zajednica dozvolila da bude prekinut dijalog sa Prištinom, zato što su neki nasilnim aktima pokušavali da rešavaju stvari na Kosovu i Metohiji, i dobro im je išlo, pošto su imali veliku podršku spolja. Mi smatramo da je dijalog uvek bolje rešenje od bilo kakvih sukoba, od bilo čega, i želimo nastavak dijaloga. Takođe, uvek ćemo želeti da razgovaramo sa svima u našem okruženju, bez obzira na to šta oni o nama govorili i šta oni o nama mislili. To su ljudi sa kojima živimo zajedno, sa nekima zajedno, sa nekima kao komšije, ali ćemo morati da pokušamo da popravljamo te odnose, ali ne tako što ćemo samo mi njima da služimo, ili oni misle da mogu da ponize i konačno poraze Srbiju i dovedu na vlast u Srbiji one snage koje će da im služe, već tako što ćemo civilizovano da razgovaramo, poštujući interese jedni drugih. Svaki razgovor i svaki dijalog je lekovit, i verujem da je uvek bolji od bilo kakvog nasilnog rešavanja problema. I zato će Srbija uvek da pruža ruku svima, da pokušavamo da razgovaramo sa svima. Ako žele – žele. Ako ne žele, opet nikom ništa. Mi moramo da reagujemo trezveno, nikakvog razloga ni za radost, ni za tugu, ni za bilo šta nema. Mislim da je i današnji dan nam dobro pokazao šta nam misle mnogi u okruženju, šta misle o srpskim žrtvama, šta misle o našem narodu, koliko ih suštinski ne interesuju srpske žrtve, koliko ih nikada nisu zanimale, jer istorijski one ne smeju da postoje. E, to je stvar za koju mi moramo da se borimo, jer suza naših roditelja nema. I moraćemo da gajimo tu kulturu sećanja koju smo počeli pre 11, 12 godina, na još mnogo višem nivou, i još mnogo više da se borimo kako nam ne bi u potpunosti promenili prošlost, a kad nam u potpunosti promene prošlost, onda će nam oni određivati i budućnost. I nisam ovo slučajno rekao, jer mogli ste da primetite, ne samo kod njihovih političara, što sam vam pročitao, mogli ste da pogledate u njihovim medijima: ne postoji ni jedan naslov koji kaže ‘monstrum osuđen na 25 godina’. Ni jedan. Svaki Srbin.”

“U svakom njihovom naslovu, od Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Prištine, je uvek monstrum. Monstrum ili krvnik; ne postoji treći izraz, ne postoji treća imenica koju koriste. Ili monstrum ili krvnik. Svaki njihov: ‘nepravedna presuda’, ‘nepravedna osuda’, ‘evo kako je reagovao ovaj, evo kako je reagovao onaj’. To je narativ koji koriste već 25, 30 godina. Mi smo krvnici i monstrumi, a oni su nepravedno osuđivani, bez obzira na to kako i koliko teške zločine počinili. To moramo da razumemo, moramo dobro da razumemo. I dalje nisam dobio odgovor na pitanje zašto ste formirali vojnu alijansu Zagreb, Priština, Tirana. Znam ja zašto ste, nego čekam da mi vi odgovorite, ne da mi pričate gluposti o tehničkim stvarima. Odlično, ja znam zašto. I zato i brinem o Srbiji, i zato sam ponosan na to što danas imamo dovoljno snage i odvraćajućeg faktora za sve one koji bi Srbiju da sruše. Dakle, naša poruka: mir, staloženost, dijalog, stabilnost, to je ono što Srbiji ide najviše u prilog, bez obzira i na sve ono što smo i danas mogli da vidimo, naučimo i sagledamo. Mnoge nas stvari nisu iznenadile, neke jesu, posebno ćutanje i licemerje međunarodne zajednice, ali, kako da vam kažem, ako je to uopšte preveliko iznenađenje.”

ORGANIZOVANA KAMPANJA U CRNOJ GORI PROTIV SRBIJE

Upitan da li je moguće uspostaviti dijalog i pružiti ruku nekome posle svih ovih izjava iz Crne Gore, ali i regiona, Vučić kaže:

“Jasno je da se u Crnoj Gori provodi organizovana medijska kampanja protiv Srbije već dugi niz godina, i nije to nikakva tajna. I tamo je svim političkim akterima dozvoljeno da govore šta god hoće protiv Srbije. I ne samo dozvoljeno, već je to izuzetno poželjno, jer se, valjda, time dodvoravaju mnogim silama na njihovom evropskom putu. Ja im želim uspeh. Žao mi je zbog toga. Mi Crnu Goru uvek doživljavamo kao ne samo prijateljsku, već i bratsku državu. Žao mi je što takav odnos prema Srbiji imaju, i žao mi je što su doveli do toga da i nivo popularnosti Crne Gore u Srbiji bude na svom najnižem nivou u svojoj istoriji. Neka razmisle zbog čega je to tako.” 

Na pitanje vezano za izjavu jedna od kandidatkinja sa blokaderske liste koja je govorila o lustraciji koju studenti planiraju da sprovedu, dodajući da će se to odnositi na konkretne pojedince i javne funkcionere, ali da neće biti, kako je rekla, “političke čistke”, Vučić je rekao:

“Ne želim da odgovaram, samo hoću da vam kažem da, kad pominjete lustraciju i političku čistku, da je to pleonazam. Dakle, to je jedno te isto. To je definicija lustracije. Tako da, kad ne možete da pobedite svog protivnika, i kad ne možete da izađete na kraj sa njim, onda mu zabranite da se bavi politikom. I shvatio sam da je to jedina tačka programa nekih, ali neću da govorim o tim temama i neću da ulazim u to na ovoj konferenciji”.

O URSULI FON DER LAJEN

Govoreći o Ursuli fon der Lajen, predsednik kaže:

“Izuzetno cenim gospođu Fon der Lajen, bez obzira na sve što je rekla i što će reći. Pomagala je Srbiji kada je to bilo teško, a oni koji vrše pritisak da evropske i svetske institucije imaju najgori mogući odnos prema Srbiji samo zato što to njima politički odgovara, jer misle da se tako dolazi na vlast, misle da se tako dobija poverenje naroda. Neverovatno je koliko su zaostali u prošlosti. Moram da ih obavestim: u Srbiji se na vlast dolazi glasovima građana. Građani Srbije donose odluku na slobodnim izborima. I građani Srbije biraju svoje predstavnike, a ne neko drugi. Ali oni misle: koliko više budemo imali podrške spolja, to ćemo se brže dočepati vlasti, i samo nam je to važno. Nije važno šta ćemo da radimo sa tom vlašću. Nije važno kakvu ćemo politiku da vodimo, jer ne znamo šta bismo rekli. I neću da govorim čiji program sam prvi put video pre dan ili dva. A to je toliko tužno. Pa takvi programi nisu bili ’91, kad su se stranke učile da pišu besmislene programe. Ja se sećam, učestvovao sam u pisanju programa krajem ’93. godine. To je tada je bilo na mnogo višem nivou nego ovo danas, posle 33 godine. Ali to vam govori i o brojnim lošim promenama kroz društvene mreže: sve manje znanja, sve manje obrazovanja, sve više samo vike i dreke, i sve manje suštine. Nije važno što nemam plan i program, ali umem da teram bicikl. Nije važno što ne znam šta bih rekao o budućnosti Srbije, ali što sam dobar na mopedu, to je čudo. A znaš kako vozim čamac, ej? Ja ne mogu da vam objasnim kako vozim čamac. Ali to što neću da se izjasnim oko sankcija Rusiji, i što nemam nikakav program oko Kosova i Metohije, nema baš mnogo veze. Tako da, kako bih vam rekao, u savremeno vreme to tako dođe, ne govoreći ni o kome pojedinačno.”

PROVOKACIJA SA N1

Žaklina Cvetković sa N1 pokušala je da isprovocira Vučića pitanjima.

U konačnici, za Beograd: da li je ova presuda prihvatljiva ili nije prihvatljiva, s obzirom na to da ste pre neki dan imali malo pogrešnu procenu i da će ona biti dosta niža, a opet i s obzirom na to da ne prihvatamo odluke takozvanih kosovskih institucija, a i sami ste rekli da je ovo sve odluka kosovskog veća u Hagu koja su formirala kosovske skupštine. Moje drugo pitanje je: kako ide pakovanje? Da li ćete sa Andrićevog venca poneti samo knjige, ili ćete poneti i vaš šator, šatore, ovu masnu ogradu koja stoji ovde već duže od godinu i po dana, i ljude koji imaju kriminalne dosijee, koji vam stoje pod prozorima duže od godinu dana, ili ste se odlučili ipak samo za knjige? Hvala.

“Voleo bih da su vas bar vaspitali malo lepše, da su vas naučili elementarnoj pristojnosti. Ja ću se držati kao predsednik, i neću vam odgovarati onako kako ću vam odgovarati od 28. I tada ću se truditi da budem pristojan. Za razliku od onih koje podržavate, nikada u svom životu nisam podigao ruku ni na jednu ženu, ni na jedno dete, nikada nisam ni tešku reč izgovorio. Dvaput mi se omakla benigna psovka tokom mog celog predsedničkog mandata, i zbog toga sam se izvinio, ali nije bila upućena ni ženama ni ljudima, nego sam sebi u bradu opsovao” 

Govoreći o svojim procenama pred donošenje presude protiv OVK zločinaca, on je podsetio:

“Moje su procene bile dvostruke. Naime, prvo sam rekao da će ići da mu pokriju pritvor, a zatim sam iz Pariza rekao da sam čuo da će biti značajno veća presuda. Samo ste to zaboravili da obavestite vaše cenjene gledaoce, i zaboravili ste da obavestite sve ljude ovde, zato što vi vadite ono što vam se sviđa, a nećete da izgovorite ono što vam se ne sviđa. Šta ja tu da vam radim? Za sve ovih 10 godina lagali ste o Jovanjici, lagali ste o zvučnom topu, lagali ste o Sarajevo safariju, lagali ste o kriminalnim dosijeima ljudi, pri tome zaboravljali ste kriminalne dosijee ljudi, liste na koje je zamalo da se i vi nađete, ali eto, nesrećnim ishodom ili silom prilika niste se našli na toj listi.”

Potom je Vučić govorio o “pakovanju” na Andrićevom vencu.

“Što se tiče pakovanja, ja pakujem sve svoje stvari odavde, i kao častan čovek koji je verno i odano služio svom narodu i svim građanima ove zemlje, odlazim sa mesta predsednika Republike. Odlazim kao čovek koji je najduže, i verujem, izrazito verno služio svom rodu u nemoguće teškim uslovima, koji je uspeo, zajedno sa svojim timom, da podigne Srbiju kao feniks iz pepela, da je izgradi kao nikada u njenoj istoriji, da joj podigne plate i penzije na najviši nivo u njenoj istoriji, u sve probleme sa kojima smo se suočavali, u sve pogreške koje sam ja pravio, u sve teške odluke do kojih morate da dođete, neprospavane noći, mnogo problema sa kojima smo se suočavali.”

“Što se tiče đubreta, mi sve skupljamo i vraćamo ljudima. Tako smo skupili i vaše đubre koje ste pokušali da unesete ovde. Želim građanima da pokažem. Znate, u ovu salu je zabranjeno ljudima da ulaze u bermudama, nepristojno odeveni, u prekratkim suknjama, onima koji iskazuju poštovanje prema instituciji predsednika republike, koji pokazuju nepoštovanje prema institucijama Republike Srbije. Ovo su vam samo deo bedževa, da vidite novinara profesionalnog, Žaklinu Tatalović, koja je danas pokušala da unese ovde. Ti predmeti su joj samo na kratko zadržani i biće joj vraćeni odmah posle. Da vidite samo da nije reč ni o kakvom novinaru, već o brutalnom političkom aktivisti koji psuje. I te psovke je želela, najbrutalnije i najružnije psovke, tipa “šta te boli” i tako dalje, ima i nastavak i sve to, želela da nam unese ovde, valjda da pravi svoj performans i sve drugo. Srećom, ovo je suviše ozbiljna kuća, ovo je suviše ozbiljna kuća, suviše odgovorna, i u ovu kuću oni koji bi da narušavaju institucije republike i njihov ugled ne mogu da imaju takav pristup. U svakom slučaju, pozvaću vas lično, ako ste zainteresovani, da vidite kako izgleda prazan kabinet. Videli ste i svojevremeno kako je izgledao kad je bio pun lepih knjiga, lepih slika moje porodice, lepih radova mog malog dečaka i moje ćerke i svega drugog, pa sada ćete da vidite kako izgleda prazan. Ništa nisam menjao, čak od, mislim, od Milutinovićevog vremena, mislim da su one stolice iste, samo smo malo.”