NAŠ PETAR NAJBOLjI NA SVETU: Srednjoškolci iz Srbije opet zablistali, osvojili četiri medalje u Turskoj i Uzbekistanu

POSLE matematike, hemije, fizike i informatike, srpski đaci pokorili su još jednu veliku naučnu scenu – geografsku.

Protekli vikend doneo je Srbiji četiri medalje sa dve prestižne međunarodne olimpijade – zlato Petra Tolimira na Svetskoj geografskoj olimpijadi u Istanbulu i tri bronze naših informatičara na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike u Uzbekistanu.

Petar Tolimir, polaznik Regionalnog centra za talente “Nikola Tesla” i učenik Gimnazije “Ruđer Bošković” postao je najbolji mladi geograf na svetu. U konkurenciji 192 srednjoškolca iz 48 zemalja, upravo je on stigao do zlatne medalje na Svetskoj geografskoj olimpijadi, održanoj u Turskoj, pod pokroviteljstvom Svetske geografske unije.

Iza tog zlata međutim, ne stoji samo dobro pamćenje karata, planina i reka. Geografija na ovoj olimpijadi traži mnogo više – sposobnost da se prostor posmatra, razume i poveže, da se podaci analiziraju, problemi rešavaju, a znanje primeni u stvarnom svetu. Petar je to najbolje pokazao na terenu.

Jedan od najzahtevnijih delova takmičenja bio je upravo terenski rad na Zlatnom rogu, istorijskom lokalitetu i prirodnom zalivu koji razdvaja stari deo Istanbula od ostatka grada.

– Takmičari nisu znali gde će biti odvedeni. Tek kada stignu na lokaciju, počinje istraživanje. Imaju dva sata da posmatraju prostor, uoče njegove karakteristike i prikupe podatke, a zatim se vraćaju u učionicu, gde ih čekaju još dva sata za rešavanje zadataka zasnovanih na onome što su na terenu videli – kaže Petar za “Novosti”, neposredno po dolasku u Beograd. – Kada radimo teren, potrebno je da sami zaključimo šta se dešava u prostoru, a onda odgovaramo na pitanja koja su nekad čista matematika, nekad statistika ili analiza podataka. To je možda i najzahtevniji deo takmičenja. Geografija ne posmatra kao skup činjenica koje treba zapamtiti, već kao živu nauku u kojoj se priroda, ljudi, prostor, podaci i problemi neprestano prepliću.

Ni teorijski deo nije bio ništa manje ozbiljan. Takmičare je čekalo šest tematskih sekcija, sa po 15 pitanja, uz poseban naglasak na fizičku geografiju. Umesto klasičnog zaokruživanja ponuđenih odgovora, pisani deo donosio je problemske, analitičke i esejske zadatke.

– Pred takmičarima su bile mape, satelitski snimci, grafikoni, klimatski dijagrami, statistički podaci i naučni tekstovi, a od njih se očekivalo da povežu znanja iz fizičke i društvene geografije i pronađu rešenja za konkretne probleme – priča Petar. – Pripremao sam se čitajući naučne radove, pamtio lokacije najznačajnijih oblika reljefa.

U konkurenciji su mu, kaže, posebno ozbiljni rivali bili učenici iz Kine, sa Novog Zelanda i iz Rumunije. Ipak, srpski predstavnik uspeo je da bude najbolji.

Tim Srbije činili su i Nikša Čeverljaković iz Gimnazije Kraljevo, Marko Langović iz Šeste beogradske gimnazije i Jakov Đondović iz Matematičke gimnazije.

Petrovo zlato nije usamljeni bljesak, već kruna jedne izuzetne takmičarske sezone. Pre dve godine bio je najbolji Evropljanin na geografskom takmičenju, a ove godine osvojio je dve srebrne medalje iz fizike na međunarodnoj STEK olimpijadi, bronzu na Evropskoj geografskoj olimpijadi, a sada i zlato na svetskoj.

Od fizike do geografije, od formula do karata – Petrov talenat očigledno ne poznaje granice. A dok je on u Istanbulu ispisivao novo poglavlje srpskih olimpijskih uspeha, još jedna grupa naših učenika borila se za medalje, ovog puta u svetu algoritama i programiranja.

Na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike u Uzbekistanu, među 375 takmičara iz 97 zemalja, Srbija je osvojila tri bronzane medalje. Odličja su pripala Pavlu Damjanoviću, Nikoli Šamiju i Petru Banoviću, učenicima Matematičke gimnazije u Beogradu. Član reprezentacije bio je i Stefan Šebez, takođe učenik Matematičke gimnazije.

Ekipa Srbije izabrana je kroz niz takmičenja u organizaciji Društva matematičara Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete. Vođe tima bili su Marko Milenković sa ETH u Cirihu i Miloš Milutinović sa ETF u Beogradu.

Četiri medalje, dve olimpijade, dve različite nauke, a ista priča o generaciji koja iznova pokazuje koliko znanje, radoznalost i upornost mogu daleko da odvedu. I dok Petar Tolimir sa zlatom oko vrata gleda svet kroz karte, reljef, podatke i prostore koje tek treba istražiti, čini se da je jedna stvar već sasvim jasna: za naše mlade talente granice nisu prepreka – ni na mapi, ni u nauci.