Шеф Јединице за иновације и предузетништво у НАЛЕД-у Ирена Ђорђевић Шушић објаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње“ разлоге за измене прописа и указала на предлоге који су кључни за привреду и грађане.
Говорећи о разлозима због којих се процес усклађивања интензивира у овом тренутку, Ђорђевић Шушић истакла је да је Министарство финансија почетком године оформило радну групу са циљем усклађивања пореских прописа са ЕУ.
“Србија је направила своју реформску агенду са јасним роковима до када нешто треба испунити и са тим новим механизмом финансирања и по испуњењу датих обавеза могуће је повући одређена средства. Зато се озбиљније приступило овом процесу усклађивања“, рекла је Ђорђевић Шушић.
Прецизирала је да усклађивање генерално спада под Поглавље 16 у оквиру Кластера 3, где обавеза усклађивања постоји углавном у домену индиректних пореза (ПДВ и акцизе), док се код директних пореза усклађивање односи на одређена начела. У конкретном случају нацрта закона из јуна – Закона о порезу на доходак грађана, Закона о порезу на добит правних лица, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и Закона о ПДВ-у – реч је о усклађивању са правилима ЕУ о државној помоћи.
Задржавање олакшица за угрожене категорије
Првобитне верзије нацрта предвиђале су укидање појединих пореских олакшица, што је, према оцени НАЛЕД-а, представљао ударац на привреду и грађане. Међу њима су и олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом и теже запошљивих лица.
“Порески прописи Србије предвиђају да ангажовање, односно запошљавање особе са инвалидитетом на неодређено време у периоду од 3 године, даје могућност потпуног ослобађања плаћања пореза и доприноса. Ако би се укинула ова олакшица, сматрали смо да би се тиме додатно угрозио положај особа са инвалидитетом“, нагласила је Ђорђевић Шушић.
НАЛЕД је понудио стручну помоћ и анализу која показује да ова мера није у супротности са правилима ЕУ о државној помоћи, јер су предвиђени подстицаји испод максималног прага од 75% прихватљивих трошкова зараде. Према извештају са јавне расправе, предлог НАЛЕД-а да се ова олакшица задржи и усклади са правилима тренутно је прихваћен.
Такође, предложени су и механизми за задржавање олакшица приликом запошљавања лица са евиденције Националне службе за запошљавање – уз дефинисање прага помоћи до 50% зараде и спричавање злоупотреба утврђивањем да запошљавање представља нето повећање броја запослених у односу на претходних 12 месеци, као и одустајање од укидања ослобођења пореза на добит за предузећа за професионалну рехабилитацију.
Питање стартапа, фондова и донирања хране
Нацрти закона донели су и предлоге за укидање појединих олакшица које се односе на развојни сектор и иновације. Реч је о пореском кредиту за компаније које улажу у стартапе, као и о олакшицама у оквиру пореза на доходак грађана за улагања у алтернативне инвестиционе фондове предузетничког капитала.
“Наш став је да ће то у великој мери угрозити функционисање стартапа у смислу инвестиција и доступних извора финансирања. Наставићемо да заговарамо важност останка ове пореске олакшице са додатним аргументима“, изјавила је Ђорђевић Шушић, додајући да НАЛЕД предлаже да се подстицаји за инвестиционе фондове усмере и прецизирају на домаће фондове.
У погледу донација хране пред истек рока трајања, извештај са јавне расправе указује на делимично усвајање предлога:
“Успоставиће се посебан ПДВ третман за донирање безбедне хране пред истеком рока трајања, тако да се донација не сматра прометом добара и да се на њу не плаћа ПДВ. Међутим, ова одредба се односи на верзију закона која ће се примењивати тек када приступимо Европској унији. Сматрамо да је ту пропуштена шанса и наставићемо да се заговарамо да не чекамо улазак у ЕУ да се то деси“, напоменула је Ђорђевић Шушић.
Захтеви привреде: Паушалци и режим личне зараде
Када је реч о малом бизнису, привреда се залаже за измену лимита за паушално опорезивање предузетника, који износи 6 милиона динара још од 2013. године.
“Од 2013. до данас просечна зарада је порасла са око 60.000 на 135.000 динара, док је инфлација порасла за 76%. Лимит је остао исти, па предузетници чим се приближе лимиту или почињу да раде на црно, или стављају фирму у мировање, или је угасе. Зато смо предложили повећање лимита са 6 на 8 милиона динара“, објаснила је представник НАЛЕД-а, напоменувши да Министарство финансија овај предлог за сада није прихватило.
Међутим, прихваћен је предлог да предузетници паушалци, након прекорачења лимита, могу прећи у режим личне зараде уместо у знатно скупљи режим самоопорезивања, а примена ове мере очекује се од 1. јануара 2027. године.
Пореска култура и рад Пореске управе
Осврћући се на податке да је Пореска управа у првој половини године наплатила 160 милијарди динара прихода више него у истом периоду претходне године, Ђорђевић Шушић наводи да је то резултат боље контроле и наплате старих дугова кроз дугогодишњу трансформацију те институције.
“Када бисмо причали заиста о јачању пореске културе, то подразумева много шири обим активности – да грађани разумеју порезе, да знају куда иду ти приходи и да постоји наменско коришћење тих средстава. На томе још увек треба да радимо“, појаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, Ирена Ђорђевић Шушић.