Posle 35 godina provedenih u službi, u kojoj je bezbroj puta bio tamo gde je bilo najteže i najopasnije, Milan Đuričić, koga kolege i prijatelji zovu Mikula, juče je svečano ispraćen u penziju.
Kolege iz Vatrogasno-spasilačkog bataljona Užice priredile su mu nesvakidašnji ispraćaj – sa jedne strane vatrogasna vozila, a sa druge njegove kolege, među kojima su bili i oni sa kojima je delio najteže trenutke, ali i prijateljstva koja traju decenijama.
Milan Đuričić Foto: Kurir.rs/Z.G.
Milan kaže da nije očekivao da će oproštaj biti toliko emotivan.
– Bilo je dosta kolega, i sadašnjih i onih koji su već u penziji. Jako sam emotivno doživeo sve to – kaže Milan.
Za 35 godina službe iza njega je ostalo mnogo intervencija, ali i brojna priznanja. Nosilac je više državnih, gradskih i drugih priznanja, među kojima i ordena ruske federaciji ili njihovog Mcsa. Među poslednjima i najdražima su Zlatna značka i zahvalnica povodom Dana Sektora za vanredne situacije, 17. septembra ove godine.
Dobio Zlatnu značku i zahvalnicu Foto: Kurir.rs/Z.G.
Ipak, nijedno priznanje ne može da izmeri ono što jedan vatrogasac ostavi iza sebe. Jer njihov posao počinje upravo tamo gde se drugi povlače. Dok većina beži od vatre, dima, ruševina i opasnosti, oni ulaze u njih, rizikujući sopstveni život kako bi spasili tuđi.
Milan je za 35 godina video mnogo toga. I lepog i ružnog. Ipak, kaže da su mu najteže padale saobraćajne nesreće u kojima je bilo stradalih.
– Najteže su mi uvek padale saobraćajne nesreće sa stradalima. Bilo je i onih kada sam morao da intervenišem i da spašavam bliskog srodnika – kaže Milan.
Bio je na mestima velikih tragedija i van Srbije. Jedna od intervencija koja mu se posebno urezala u sećanje bila je u Grčkoj, tokom velikog požara na Svetoj Gori.
– To je bio jedan od onih požara kada znate da ste učinili sve, a ne možete da ugasite vatru. Zajedno sa monasima smo se pomolili, a onda je sutradan pala kiša i ugasila požar – priseća se Milan.
Bio je i u Donjoj Jablanici u Bosni i Hercegovini, nakon katastrofalnog klizišta u kojem je stradalo 19 ljudi, kao i na gašenju velikih požara u Deliblatskoj peščari i Kraljevu.
Prva intervencija
A njegova prva intervencija bila je takva da bi možda nekog drugog zauvek odvratila od ovog posla. U Užicu je u stanu u jednoj zgradi izgorela starija žena.
– Bilo je mučno. Ali sam tada rekao sebi da ću nastaviti da radim ovaj posao i da spasavam živote, jer je jedan spašen život najveći uspeh i najveća nagrada – kaže Milan.
I jeste. Za 35 godina službe bilo je mnogo teških trenutaka, ali i mnogo razloga za ponos.
Jedan od njih posebno će pamtiti – učešće u vatrogasnoj ekipi iz Užica koja je ove godine predstavljala Srbiju na Vatrogasnoj olimpijadi u Austriji i osvojila bronzanu medalju.
Posle 35 godina službe užički vatrogasac Milan „Mikula“ Đuričić svečano ispraćen u penziju
Izvor: Kurir.rs/Z.G.
Sada, kada skida uniformu posle tri i po decenije, Milan iza sebe ne ostavlja samo posao. Ostavlja godine provedene uz ljude sa kojima je delio strah, odgovornost, umor, ali i trenutke kada se iz intervencije vraćalo sa saznanjem da je nečiji život spašen.
I zato njegov odlazak u penziju nije samo kraj jedne karijere. To je kraj jednog velikog profesionalnog poglavlja čoveka koji je 35 godina bio spreman da, kada svi drugi beže od opasnosti, krene prema njoj.
