RUSIJA je tiho izgradila jednu od najaktivnijih industrija kopnenih robota na svetu, a većina kompanija koje proizvode bespilotna vozila koja se sada bore u Ukrajini ne suočava se sa nikakvim zapadnim sankcijama.
Foto: AI/Grok
To je centralni nalaz sveobuhvatnog izveštaja objavljenog u aprilu 2026. godine od strane kijevskog tink-tenka StateWatch, koji je identifikovao 32 modela ruskih kopnenih robotskih sistema i pratio korporativnu, finansijsku i arhitekturu lanca snabdevanja koja stoji iza njih. Istraživanje se oslanja na ruske medije, društvene mreže i korporativne registre, sa podacima proizvođača aktuelnim od aprila 2026. godine. Od 32 identifikovana modela, potvrđeni su proizvođači 29. Najmanje 20 od tih identifikovanih tipova je dokumentovano u potvrđenoj borbenoj upotrebi protiv Ukrajine na ukrajinskoj teritoriji i u Kurskoj oblasti.
Obim onoga što je Rusija izgradila od 2022. godine je značajan. Pre invazije punih razmera, Rusija je godinama testirala bespilotna kopnena vozila sa konstantno razočaravajućim rezultatima. Uran-9 — teško naoružana robotska borbena platforma testirana u Siriji — izgubila je kontakt sa svojim operaterom 19 puta tokom ispitivanja, a njen top nije mogao da puca dok se vozilo kretalo. Ruska kopnena robotika pre rata bila je, kako se navodi u izveštaju StateWatch-a, prvenstveno demonstrativna, a ne operativno spremna. Uran-9 nije viđen na frontu u Ukrajini.
Ono što se promenilo posle februara 2022. godine bio je sam rat. Pojava zona ubijanja — taktičkog prostora od 10 do 15 kilometara od linije kontakta, kojim dominiraju FPV dronovi i municija koja se zadržava — stvorila je specifičnu operativnu potražnju koju nijedno predratno planiranje razvoja nije proizvelo. Vojnici i vozila koja se kreću u tom prostoru postaju mete. Podsticaj da se ljudi zamene mašinama u tom okruženju je neposredan i opipljiv, a ruski odbrambeni ekosistem je shodno tome reagovao. Broj registrovanih kompanija u ruskom sektoru servisne robotike porastao je za 21,5 odsto u jednoj godini i udvostručio se u poređenju sa 2021. godinom, dostigavši 563 kompanije zaključno sa septembrom 2025. godine.
Najvažniji razvoj je serijska proizvodnja. Tri ruska modela kopnenih robota sada su potvrđena u serijskoj proizvodnji u značajnim razmerama: Kurjer, koga proizvodi DOO NRTK Kaps blizu Moskve; Varan, koga proizvodi DOO Agencija za digitalni razvoj; i Impuls-M, koga je izgradio DOO Gumič-RTK. Kurjer – gusenična, daljinski upravljana platforma sposobna da nosi do 200 kilograma brzinom do 35 kilometara na sat, sa dometom upravljanja od 3 do 10 kilometara – trenutno je najšire rasprostranjeni ruski kopneni robotski sistem na frontu. Do kraja 2024. godine, najmanje 50 jedinica Kurjer je prijavljeno u zoni borbenih dejstava, a ukupna proizvodnja je prešla stotine. Do početka 2026. godine, stotine jedinica Impuls je isporučeno. Ruski ministar odbrane Belousov je u aprilu 2025. godine potvrdio da su snage dobile „nekoliko stotina“ bespilotnih kopnenih sistema u 2024. godini i da je za 2025. godinu planirano još više, pri čemu će svaka vojna grupa organizovati sopstvenu proizvodnju kopnenih robota.
Priča o poreklu Kurjera ilustruje koliko se nova ruska industrija kopnenih robota razlikuje od svog predratnog ekvivalenta. Razvoj je počeo početkom 2024. godine među inženjerima iz Burjatije, uz podršku vojnih blogera, a zatim ga je preuzeo Kulibin klub Narodnog fronta — provladina volonterska organizacija koja povezuje male inženjerske grupe i pronalazače sa finansiranjem ruskog ekvivalenta DARPA, Fondacije za napredna istraživanja. Isti mehanizam finansiranja podržao je Omič, još jednu serijsku platformu koju sada aktivno koriste ruske snage Južne grupe, razvijenu u Omskom oklopnom inženjerskom institutu i komercijalizovanu preko LLC RENG. Nijedna od kompanija trenutno nije pod sankcijama bilo koje jurisdikcije.
Foto: AI/Grok
Od marta 2026. godine, samo 10 od 20 identifikovanih proizvođača je pod sankcijama SAD, samo 9 pod ukrajinskim sankcijama i samo 3 pod sankcijama EU. Kompanije koje su sankcionisane su uglavnom starija preduzeća odbrambene industrije iz sovjetskog doba – dobro poznata imena koja proizvode velike količine konvencionalnog oružja, ali su manji doprinos novom sektoru kopnenih robota. Kompanije koje zapravo proizvode Kurjer, Varan, Omič, Bogomol, Bratiška i Krot – platforme potvrđene u borbi – ne suočavaju se sa sankcijama ni od jedne jurisdikcije.
Rusija nabavlja približno 90 procenata svoje elektronike iz Kine, a proizvođači kopnenih robota nisu izuzetak. Podaci o uvozu identifikovani u izveštaju pokazuju da je LLC NRTK Caps uvozio jednosmerne motore od kineskog proizvođača HD LED Technology; LLC Gumich-RTK je uvozio sklopove kugličnih vijaka od Qingdao Tsingleader; LLC RENG je uvozio releje, reduktore i komponente pogonskog sklopa od AHI Enterprise. LLC GK Avanti — proizvođač logističkog robota Bogomol — uvezao je litijumske baterije od Gaoneng Battery i EVE Energy, iFlight XING motore i Arduino mikrokontrolere, a neke pošiljke su deklarisane kao „rezervni delovi za kvadrokopter“ i „oprema za oblikovanje plastičnih proizvoda“ kako bi se prikrila njihova stvarna priroda.
Tehnička ograničenja trenutnih ruskih kopnenih sistema su stvarna i dokumentovana. Radio kontrolne veze su najkritičnija ranjivost — standardne kanale lako potiskuje elektronsko ratovanje, što primorava programere da traže alternative optičkim vlaknima ili relejno pozicioniranje. Većini platformi nedostaje oklop kako bi se uštedela težina, što ih čini lakim metama za FPV dronove. Domet baterije je ograničen. Kvalitet termalnih kamera je loš. Interni ruski vojni dokumenti koje su istraživači pregledali potvrđuju ove slabosti, dok priznaju prednosti: dobre dnevne kamere, stabilne kanale za kontrolu satelita Starlink i dovoljnu mobilnost terena sa guseničnih šasija.
Prema izveštaju, približno 90 procenata svih ukrajinskih vojnih snabdevanja fronta kod Pokrovska sada se obavlja bespilotnim vozilima — brojka koja odražava koliko je zona pogibije temeljno preoblikovala logistiku sa obe strane linije. Ruski kopneni roboti i dalje čine samo približno 0,2 procenta ukupnog obima logistike, ali njihov taktički uticaj na određene delove fronta je znatno veći nego što taj ukupni broj sugeriše.
Izveštaj StateWatch-a preporučuje trenutno proširenje sankcija kako bi obuhvatile glavne nesankcionisane serijske proizvođače i poziva na sektorske kontrole izvoza usmerene na određene kategorije komponenti – DC motore, litijumske baterije, programabilne kontrolere, aparate za daljinsko upravljanje i autonomne platforme na gusenicama ili točkovima sa nosivošću većom od 5 kilograma – koje prvenstveno teku iz Kine u ruski lanac snabdevanja kopnenim robotima.
Ruska industrija kopnenih robota nije postojala u značajnom obliku 2022. godine. Do 2026. godine, ona proizvodi stotine jedinica godišnje kod više od 20 proizvođača, koristi ih u borbi i povećava proizvodnju uz eksplicitnu vladinu podršku, uključujući nacionalni program robotike od 300 milijardi rubalja koji traje do 2030. godine. Prozor za sankcije da poremete tu putanju pre nego što se dodatno pogorša se sužava. Prema sopstvenom okviru izveštaja, industrija trenutno ima stotine jedinica godišnje – a ne hiljade, kao kod dronova.
defence-blog.com
BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA “NOVOSTI”: Prva reakcija posle svetske medalje
