Светско нафтно тржиште је узбуркано – цена барела се мења муњевито. Само најава америчког председника о скором крају рата у Ирану оборила је цену са 118 на око 100 долара, што је и даље прескупо. Међународна агенција за енергетику опомиње да је свет захватила највећа нафтна криза у историји. Европска унија позива на штедњу енергије и координиране акције за сузбијање последица кризе. Србија се и даље одупире – на пумпама је стабилно.
На бензинским станицама у Србији свих деривата има довољно и, што је најважније, НИС је прошле седмице повећао рафинеријску прераду. Али цена скупог барела свакако утиче на раст ценовника и на нашим пумпама.
“Крајње је неизвесно шта ће бити. Видећемо шта ће бити у петак код нас на пумпама, да ли ће доћи до нове корекције. Трговци на пумпама кажу да би било неопходно, већ им је пала маржа, НИС је јуче повећао велепродајне цене, тако да су оне сада за два динара веће, то аутоматски спушта маржу трговцима на пумпама. Али ми се стварно и даље доста добро држимо”, истиче уредница економске рубрике Политике Јасна Петровић Стојановић.
Европска унија упозорава да улазак кризе на Блиском истоку у други месец знатно погоршава ситуацију на нафтном тржишту и позива чланице да се припреме за случај поремећаја у снабдевању. Поједине авио-компаније упозоравају да већ почетком маја може доћи до озбиљних поремећаја у европском авио-саобраћају због све теже набавке млазног горива. А последице најтраженијег и најскупљег дизела већ су видљиве широм Европе.
“Рибари више не испловљавају, мања је понуда. Неки производи су 20 или 30 процената скупљи, а неки су удвостручили цену, па се и не продају”, каже рибар из Холандије Луберт де Граф.
Они који возе кола на дизел кажу да су та кола изабрали јер је био јефтинији од бензина.
“Раније ме пуњење резервоара коштало 80 или 90 евра, сада је много скупље, око 150 евра”, каже једна становница Француске.
“Не треба да имамо илузије да ће последице ове кризе по енергетска тржишта бити краткотрајне, јер неће. Нико не зна колико ће криза трајати, ако већ сутра буде мир, остају последица јер је енергетска инфраструктура у региону Блиског истока уништена ратом. Важно је да јасно кажем – ипак се нећемо вратити у нормалу у догледној будућности”, истиче европски комесар за енергетику Дан Јоргенсем.
Додатни проблем је намет од два милиона долара које Иран тражи за пропуштање бродова кроз Ормуски мореуз. Нафтни гигант Емирата “Аднок” позвао је на глобалну акцију заштите протока енергије и поштовање Резолуције 2817 Савета безбедности Уједињених нација о слободној пловидби.
“Ако не могу да пролазе кроз Ормуз и ако се искомпликује ситуација, онда ће морати да плове око Африке. То је тих неких 15 до 20-25 дана дужи пут. Већ имамо трошак тога да су осигуравајуће куће повећале осигурања танкера који су у том делу света, што такође утиче на цене”, објашњава уредница портала “Енергија Балкана” Јелица Путниковић.
Анализе Међународне агенције за енергетику показују да је тренутни поремећај у снабдевању нафтом и течним природним гасом највећи у историји, јер превазилази комбиноване ефекте – две нафтне кризе из 1973. и 1979. и губитак количина руског гаса због рата у Украјини у 2022. години.