Нови напади на танкере у Ормуском мореузу поново подижу ризик на једном од најважнијих енергетских праваца на свету. Саобраћај је ограничен, траже се алтернативни путеви за нафту, али њихов капацитет није довољан да замени Ормуз.
Уредница “Енергије Балкана“ Јелица Путниковић оцењује да је добро што се цена нафте, упркос новим ризицима, за сада држи под контролом.
“Барел је и даље јефтинији од 90 долара, тако да је то добра ствар. Када је почео рат у Ормуском мореузу, биле су прогнозе да ће нафта отићи на 120, па и 200 долара. Било је и оних који су говорили да се не зна где ће цена стати“, каже Путниковић.
Према њеним речима, на тржиште утиче више фактора, укључујући стање америчких залиха сирове нафте, али и чињеницу да се кроз Ормуски мореуз не превози само нафта и гас.
Алтернативни правци не могу да надоместе Ормуз
Постојећи нафтоводи већ се користе интензивније. Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија део нафте преусмеравају постојећим инфраструктурним правцима, укључујући транспорт према Средоземљу.
Међутим, изградња нових нафтовода није брзо решење.
“Да би се изградио један нафтовод, морате да имате више земаља кроз чије територије он пролази. То кошта, тражи време, али и политичку стабилност“, објашњава Путниковић.
Због повећаног ризика и скупљег осигурања, део бродова бира дуже руте, укључујући пловидбу око Африке. То повећава трошкове транспорта, а последице се, како наводи Путниковић, већ осећају и на тржишту нафтних деривата.
Проблем додатно компликују оштећене рафинерије и смањен извоз деривата из појединих земаља.
Недостатак нафте притиска инфлацију
Брокер Бранислав Јоргић подсећа да је цена нафте пре сукоба била око 62 долара за барел. Сада је, каже, на око 88 долара, а у претходном периоду достизала је и 90, 100, па и 110 долара.
“То су велика оптерећења за производне трошкове и трошкове транспорта“, оцењује Јоргић.
Посебан проблем представља чињеница да се кроз Ормуски мореуз одвија значајан део светског снабдевања нафтом, док је истовремено смањена доступност руске нафте.
Земље Г7 већ су посезале за стратешким резервама како би ублажиле притисак на тржишту, али те резерве нису неограничене.
“Морамо да идемо ка неком решењу како би светска економија дошла у стабилне услове пословања. У супротном ћемо бити суочени са великим притиском на инфлацију“, упозорава Јоргић.
Последице кризе могу се осећати и 2027. и 2028. године
Чак и у случају брзог политичког договора и смиривања ситуације на Блиском истоку, последице по енергетско тржиште не би нестале преко ноћи.
Јоргић указује да су у сукобу оштећена постројења за производњу, прераду и складиштење нафте. Обнова такве инфраструктуре може трајати годинама.
“Та постројења морају да се поправе. Те поправке ће трајати годину, две или три. Није то конфекција, па купиш резервни део, замениш га и тако даље“, каже Јоргић.
Због тога би се последице могле осећати, како каже, и током 2027, па чак и 2028. године, иако би притисак на цене, према његовој процени, био знатно мањи него данас, наводи Јоргић.
Рафинерија у Панчеву и питање снабдевања
Један од кључних услова за Србију јесте да Рафинерија нафте Панчево настави да ради пуним капацитетом.
Јоргић указује да је за рад рафинерије од пресудног значаја структура производње, али и обезбеђивање сирове нафте.
“За рафинерију Панчево битно је да ради, али је јако битна и структура производње. Они производе керозин, деривате нафте попут дизела и бензина, али и друге деривате“, каже Јоргић.
Када је реч о ниском водостају Дунава, његов утицај на снабдевање Рафинерије Панчево није пресудан, јер се сирова нафта допрема преко Јанафа.
Много већи проблем низак водостај представља за производњу електричне енергије, посебно за рад хидроелектрана.
Гориво скупље, држава смањује акцизе
Влада Србије је продужила меру смањења акциза, за сада до 23. августа.
Путниковић оцењује да држава због тога има мањи приход од пореза и акциза, али да би евентуални нагли раст цена горива имао шире последице по привреду.
“Не ради се само о цени горива за грађане. Ради се и о цени дизела за привреду. Привреда мора да ради. Граде се путеви, превози роба, а ако поскупи транзит, то се прелива на све друге цене“, каже Путниковић.
Цена горива, додаје, не утиче само на возаче већ и на трошкове производње и транспорта, па се сваки дужи период високих цена енергената може прелити на целокупну економију.