AMERIČKI predsednik Donald Tramp ponovo je šokirao planetu nakon što je na svojoj platformi Trut sošal (Truth Social) objavio grafički prikaz mape Venecuele sa utisnutom zastavom Sjedinjenih Američkih Država i natpisom „51. država”.
Foto: Daniel Torok/White House / Zuma Press / Profimedia
Ova provokativna poruka, koju su momentalno preneli svi vodeći svetski mediji, lansirana je u etru dok je šef Bele kuće leteo ka Kini na samit visokog rizika.
Svega dva dana ranije, Tramp je u telefonskom razgovoru sa novinarom televizije Foks njuz (Fox News) otvoreno potvrdio da „ozbiljno razmatra” da ovu južnoameričku državu, prebogatu naftom čije se rezerve procenjuju na čak 40 biliona dolara, zvanično pripoji Sjedinjenim Državama. Iz Karakasa je stigao ekspresan i oštar odgovor: v. d. predsednika Venecuele Delsi Rodrigez, koja rukovodi zemljom od januara ove godine kada su američke snage uhapsile Nikolasa Madura, poručila je da ova zemlja nikada neće biti američka kolonija i da će čvrsto braniti svoj suverenitet.
Nafta kao glavni plen
Iza ove, naizgled šokantne objave, krije se jasan ekonomski i strateški interes. Tokom intervjua novinaru Džonu Robertsu sa Foks njuza (Fox News), Tramp je direktno ukazao na to da su ogromne rezerve nafte, ključni razlog zbog kojeg želi da uvede Venecuelu u sastav SAD. S obzirom na to da su američke snage 3. januara ove godine izvele munjevitu vojnu operaciju u kojoj je svrgnut i uhapšen dotadašnji predsednik Nikolas Maduro, Vašington očigledno smatra da ima puno pravo da upravlja ovom teritorijom i njenim resursima vodeći se devizom da „pobedniku pripada plen”. Tramp je u više navrata ponovio da se odnosi sa novim prelaznim vlastima u Karakasu razvijaju „neverovatno”, što je, kako se ispostavilo, bila direktna uvertira u plan o zvaničnoj aneksiji.
Karakas poručuje: Nismo mi ničija kolonija
Odgovor privremenih vlasti u Venecueli bio je trenutan, ali i diplomatski odmeren. Vršilac dužnosti predsednika Venecuele, Delsi Rodrigez, oštro je iz Haga odbacila bilo kakvu mogućnost odricanja od državnog suvereniteta.
– To nije predviđeno, niti će ikada biti, jer ako nešto mi Venecuelanci imamo, to je ljubav prema našoj nezavisnosti, našim herojima i heroinama. Mi ćemo nastaviti da branimo integritet, suverenitet i slobodu naše zemlje. Venecuela nije i neće biti ničija kolonija – izričita je Rodrigezova.
Ipak, analitičari primećuju da je aktuelna šefica države, koja rukovodi zemljom nakon januarskog svrgavanja Madura, pametno ostavila otvorena vrata za ekonomsku saradnju. Karakas ubrzano sprovodi reforme i obnavlja bilateralne odnose sa Vašingtonom. Privremene vlasti su već potpisale nove, izuzetno vredne ugovore sa vodećim američkim naftnim gigantima, a proizvodnja nafte u zemlji već beleži nagli skok u korist obe strane.
Pravne i političke prepreke za istorijski presedan
Iako Trampove pristalice na društvenim mrežama slave ovaj potez kao dokaz američke globalne nadmoći, pravni eksperti upozoravaju da je put do realizacije ove ideje praktično neizvodljiv. Prema Članu IV, Odeljku 3 Ustava SAD, pripajanje nove teritorije i dobijanje zvaničnog statusa savezne države zahteva formalnu saglasnost američkog Kongresa, ali i nedvosmislen pristanak same teritorije koja se pripaja.
Pored unutrašnjih zakonskih barijera u Vašingtonu, ovakav radikalan zaokret u spoljnoj politici Bele kuće već nailazi na žestoke osude unutar Ujedinjenih nacija. Analitičari upozoravaju da bi pokušaj aneksije trajno narušio odnose Vašingtona sa celom Latinskom Amerikom, ali i izazvao oštar odgovor globalnih rivala poput Kine i Rusije, koji američku vojnu intervenciju u Karakasu vide kao opasan međunarodni presedan.
Politički teatar ili uvod u novu podelu sveta?
Bilo da je reč o svesnoj političkoj provokaciji, podizanju uloga pred predstojeće pregovore u Pekingu ili stvarnoj ekspanzionističkoj nameri, Donald Tramp je još jednom uspeo da preuredi svetsku agendu prema sopstvenim pravilima.
Od Grenlanda preko Kanade do Južne Amerike
Najnoviji potez Bele kuće nije prvi put da Donald Tramp javno iznosi zapaljive ideje o teritorijalnom proširenju Sjedinjenih Američkih Država. Tokom svog političkog angažmana, on je u više navrata šokirao svetsku javnost. Najpre predlozima o kupovini Grenlanda od Danske – što je izazvalo ozbiljan diplomatski skandal i rezultiralo imenovanjem specijalnog američkog izaslanika za ovo ostrvo – a potom i otvorenim koketiranjem sa idejom da bi Kanada trebalo da postane deo SAD, što je u Otavi naišlo na zid i oštre reakcije tadašnjeg premijera Džastina Trudoa.
Najnoviji fokus na Venecuelu, uporedo sa Trampovim ambicijama da povrati punu kontrolu nad Panamskim kanalom, jasno pokazuje da se njegove ekonomske i teritorijalne aspiracije agresivno pomeraju ka jugu. Na ovom prostoru Vašington vešto koristi trenutni politički vakuum kako bi maksimizovao sopstveni uticaj i osigurao ključne strateške tačke Zapadne Hemisfere.
Objavljivanje mape Venecuele sa američkim obeležjima šalje nedvosmislenu poruku Pekingu i Moskvi da administracija u Vašingtonu ne namerava da prepusti kontrolu nad ključnim energetskim resursima Južne Amerike. Svet sa velikom napetošću iščekuje naredne poteze Bele kuće, dok granica između geopolitičke realnosti i internet provokacije postaje sve tanja.
BONUS VIDEO: AMERIKA NEĆE DA TRPI LEVIČARSKE EKSTREMISTE! Tramp: Već su pod istragom
