NA POLjOPRIVREDNOM SAMO 257 KANDIDATA: Maturanti godinama zaobilaze pojedine fakultete

REZULTATI prvog upisnog roka na fakultetima Univerziteta u Beogradu još jednom su pokazali da se iz godine u godinu ponavlja isti scenario. I dok se na pojedinim fakultetima vodila trka za svaki indeks, na drugima je ostalo toliko slobodnih mesta da će i u drugom, pa verovatno i trećem upisnom roku biti mesta, a neki čak neće ni popuniti amfiteatre brucošima.

U zbiru, u ovom roku prijavilo se gotovo 1.000 kandidata više nego lane, odnosno oko 17.000. To potvrđuje da najstariji i najveći univerzitet u zemlji, i pored mase privatnih, i dalje uživa veliko poverenje budućih studenata. Međutim, iza ukupnih brojki krije se problem koji traje godinama i na koji nadležni gotovo da ne reaguju: interesovanje kandidata koncentrisano je na mali broj fakulteta. Najviše prijava ove godine imali su Ekonomski i Fakultet organizacionih nauka. Velika konkurencija zabeležena je, kao i ranijih godina, i na Stomatološkom i Arhitektonskom fakultetu, dok je tradicionalno najveća borba za mesto na psihologiji Filozofskog fakulteta, gde se za jedno mesto bori gotovo pet kandidata. Veliko interesovanje vlada i za logopediju na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Na drugoj strani univerzitetske mape slika je potpuno drugačija. Na Poljoprivredni fakultet prijavilo se svega 257 kandidata, iako ima čak 790 mesta. Rudarsko-geološki fakultet raspolaže sa više od 300 mesta, a prijavilo se tek 99 maturanata. Geografski fakultet nije popunio ni polovinu planiranog broja brucoša, dok su brojna mesta ostala slobodna i na Fizičkom, Hemijskom, Šumarskom, Tehnološko-metalurškom fakultetu, kao i na Tehničkom fakultetu u Boru.

Gotovo identična raspodela interesovanja ponavlja se iz godine u godinu. Već decenijama se zna koji fakulteti imaju višestruko više kandidata od raspoloživih mesta, a koji ne uspevaju da popune ni budžetske kvote.

Zato se nameće pitanje da li je vreme da se ozbiljno preispita upisna politika u Srbiji. Posebno ako se zna da su upisne kvote u velikoj meri ostale gotovo nepromenjene još iz vremena kada je Srbija imala znatno više srednjoškolaca nego danas.

Naravno, univerzitet ne može biti vođen isključivo tržišnom logikom. Državi su potrebni stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka, poljoprivrede, rudarstva ili nastavničkih zanimanja, čak i kada nisu među najpopularnijim izborima maturanata. Ali upravo zato je možda potreban drugi model podsticaja – kroz stipendije, garantovano zaposlenje ili druge mere koje bi povećale interesovanje za deficitarna zanimanja.

Uporna primena iste upisne politike, uz iste kvote i iste rezultate, teško može doneti drugačiji ishod. Svakog juna gledamo istu sliku – redove ispred nekoliko najtraženijih fakulteta i prazne klupe na mnogim drugim. Možda je upravo ovogodišnji upis još jedan podsetnik da problem nije u maturantima i njihovim izborima, već u sistemu koji se godinama nije prilagodio ni demografskim promenama ni potrebama društva.