Na Pavelića pucao četnik, Luburićevu lobanju razmrskao kum, a Francetića linčovali seljaci! Ovako su skončali ustaški krvnici, stigla ih kletva žrtava!

Ovaj potez je u javnosti ponovo otvorio bolnu temu – kako su zapravo skončali najmračniji umovi NDH, sadisti i dželati, odgovorni za smrt na stotine hiljada Srba!

Dok su njihove žrtave, preklane, maljevima ubijane, nabijane na bajonete, ležale bačene u neobeležene masovne grobnice i jame, vrhuška zloglasnog ustaškog režima se “pacovskim kanalima” preko Austrije i Italije domogla Argentine, SAD, Španije…

– Mnogi zločinci su uspeli da u zadnji čas pobegnu i da se sklone u zemlje njima naklonjene ili u one demokratske i nama savezničke, kao obaveštajno upotrebljivi – kaže za Kurir dr Mile Bjelajac sa Instituta za savremenu istoriju:

– Tako je ministar unutrašnjih poslova NDH, Andrija Artuković spokojno provodio svoj vek u SAD kao i Džafer Deva, komesar u Kosovskoj Mitrovici i član albanske fašističke vlade. Ante Pavelić i Vjekoslav Luburić su skončali u Španiji. Luburić, upravnik logora Jasenovac, pao je kao žrtva međuemigrantskih sukoba 1969. Odvojio se od Pavelića i nastavio vlastitu akciju pod pseudonimom General Drinjanin ili Bojnik Dizdar. Postoji verzija da je njegov likvidator, Ilija Stanić bio plaćenik SDB.

Glavni logističar za bekstvo ustaša bio je, prema istorijskim izvorima, hrvatski sveštenik Krunoslav Draganović, koji je iz Zavoda svetog Jeronima u Rimu obezbeđivao lažna dokumenta i prevoz, često preko humanitarnih organizacija, ka Južnoj Americi.

Tako je i sam Pavelić uspeo da se domogne Argentine, gde je živeo pod zaštitom režima Huana Perona.

Blagoje Jovović, četnik iliti bivši pripadnik JVuO, ranio ga je 1957. u Buenos Ajresu. Pavelić je potom pobegao u Frankovu Španiju i umro u Madridu 1959. od posledica ranjavanja i dijabetesa.

Komandant ozloglašene Crne legije, Jure Francetić, prinudno je sleteo u decembru 1942 kod Slunja na teritoriju pod kontrolom partizana. Pre nego što su oni stigli do njega, lokalni seljani prepoznali su ga i ogorčeni ustaškim zločinima bukvalno linčovali vilama i sekirama.

Vjekoslav Maks Luburić od kojeg su se i Nemci zgražavali zbog sadizma, uspeo je da se po ratu skrasi u Španiji gde je osnovao štampariju i nastavio da širi ideologiju mržnje. Njegov kraj bio je brutalan.

Luburić je sahranjen u Španiji uz prisustvo mnogih u ustaškim uniformama, a obeležja koja su postavljena odlukom španske vlade konačno će biti uklonjena.

– Odluka španskih vlasti je na mestu. Takvi izopačenici ljudskog roda ne zaslužuju bilo kakvo pomen obeležje. Valjalo bi ukloniti i slična obeležja sa zidova dvorca Alkazar u Toledu, koji je bio jedno od frankovačkih svetilišta, jer su kadeti uspevali mesecima da odole republikanskoj armiji. Jedna od emigrantskih organizacija ustaškog porekla ostavila je svoju malu spomen ploču – kaže Bjelajac i dodaje da danas, kada se u pojedinim državama ponovo dižu spomenici i daju imena ulicama po nekadašnjim fašistima, ovakav potez zavređuje još veću pažnju.

Dinko i Nada Šakić: Bračni par iz pakla

Dinko Šakić je bio zapovednik logora Jasenovac od 1944. i oženjen Nadom, polusestrom Maksa Luburića. Preživeli logoraši su svedočili da je lično ubijao zatvorenike, često iz zabave ili “za primer”, i da je uživao u sprovođenju najbrutalnijih metoda mučenja.

Nada Šakić bila je čuvar u ženskom logoru Stara Gradiška.

Opisivana je kao žena patološke okrutnosti koja je lično učestvovala u mučenjima i likvidacijama logorašica, često uz hladnokrvnost koja je užasavala čak i druge stražare.

Godine 1945, pobegli su u Argentinu. Dinko je tamo vodio fabriku tekstila, a Nada se posvetila njihovoj troje dece, kojima je kum, navodno, bio Ante Pavelić.

Dinko je 1998. dao intervju za argentinsku televiziju u kojem je izjavio da se “ne kaje ni za šta” i da bi “sve ponovio”. Pod ogromnim pritiskom svetske javnosti, oboje su izručeni Hrvatskoj.

Dinko je 1999. osuđen na maksimalnih 20 godina zatvora i umro je 2008. u zatvorskoj bolnici. Nada je 1999. oslobođena zbog nedostatka dokaza i umrla je 2011.

Ljubo Miloš: Klao bolesnike

Ljubomir Ljubo Miloš, poznat kao treći po komandnom rangu u logoru Jasenovac. Bio je rođak Maksa Luburića i, prema svedočenjima, jedan od najvećih koljača. Bio je poznat po tome što je u logoru jahao konja i pucao u logoraše iz čiste obesti. Ostalo je zabeleženo da je u logorskoj bolnici klao bolesnike pretvarajući se da je lekar. Čak je i među ustašama smatran za osobu sa ekstremnim psihopatskim poremećajem.

Uspeo je da 1945. pobegne u Austriju. U emigraciji je sa Pavelićem i drugim ustašama, planirao podizanje ustanka u Hrvatskoj. Verovali su u skori sukob Zapada i SSSR i nadali se da će njihove diverzantske grupe (“Križari”) pokrenuti revoluciju u Jugoslaviji. Međutim, Udba je ubacila svoje agente u ustaške kanale komunikacije i kada je 1947. ušao u Jugoslaviju sa svojom družinom uhapšen je. Streljan je 1948.

“Fra Satana”: Smišljao najokrutnije načine za ubijanje dece

Miroslav Filipović je bio najjeziviji primer spoja verskog fanatizma i ustaške patologije. Jedno vreme bio je komandant Jasenovca i Stare Gradiške, a nadimak “Fra Satana” dali su mu sami logoraši jer je zločine činio u franjevačkoj mantiji.

Pre logora, učestvovao je u masakrima civila u okolini Banje Luke. U školi u selu Šargovac lično je zaklao učenicu Radojku Glamočanin pred celim razredom. Voleo je da se takmiči u klanju i smišlja najokrutnije načine za ubijanje dece.

Pokušao je da pobegne u Austriju 1945, ali su ga Britanci zarobili i izručili Jugoslaviji. Na suđenju je priznao brojne zločine, ali se nevešto branio da je bio prisiljen. Obešen je 1946.

Odgovorni za pokolje nad Srbima

Od Budaka do Artukovića

– Ante Pavelić, poglavnik NDH, vrhovni idejni tvorac gencidne politike nad Srbima. Pobegao u Južnu Ameriku, na njega je 1957. puca Blagoje Jovović, a od posledica ranjavanja umro je u Madridu 1959.

–Mile Budak, ministar obrazovanja, a kasnije spoljnih poslova NDH. Glavni ideolog ustaškog pokreta, autor ozloglašene rečenice: “trećinu Srba pobiti, trećinu proterati, trećinu pokatoličiti”. Obešen u Zagrebu 7. juna 1945.

– Vjekoslav Maks Luburić, komandant sistema koncentracionih logora Jasenovac i glavni krvnik nad Srbima, Jevrejima i Romima, lično je nadgledao masovne likvidacije ali i učestvovao u njima. Ubijen 20. aprila 1969. u Španiji.

– Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova i pravosuđa NDH, tvorac rasnih zakona i jedan od glavnih organizatora genocida nad Srbima. Uhapšen u emigraciji, izručen Jugoslaviji 1986. i osuđen na smrt, ali je umro u zatvoru 16. januara 1988, pre izvršenja kazne.

– Jure Francetić, komandant zloglasne Crne legije, odgovoran za masakre hiljada srpskih civila po istočnoj Bosni i šire. Umro 27. decembra 1942. od posledica ranjavanja pet dana ranije

– Slavko Kvaternik, jedan od osnivača ustaškog pokreta, prvi ministar oružanih snaga NDH i čovek koji je 10. aprila 1941. proglasio NDH. Osuđen i obešen u junu 1947.

– Eugen Dido Kvaternik, šef Ustaške nadzorne službe (UNS), sin Slavka Kvaternika, glavni organizator prvog talasa masovnog ubijanja Srba 1941. godine. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Argentini 1962. godine, izmakavši pravdi poput Artukovića.

–Ljubo Miloš, zamenik komandanta Jasenovca, poznat po sadističkom likvidiranju srpskih zatvorenika. Zarobljen, osuđen i pogubljen u Zagrebu 1948. godine

–Rafael Boban, nasledio Francetića na čelu Crne legije, nastavio masakre nad Srbima u Slavoniji i Podravini. Poginuo u borbi sa Jugoslovenskom armijom kod Koprivnice 1946. godine

–Miroslav Filipović, “Fra Sotona”, zloglasni franjevački fratar i ustaški vojni kapelan, učestvovao u masakru u Drakuliću, a kao komandant logora u Jasenovcu i Staroj Gradiški lično je ubijao Srbe. Čak su ga i nacistički generali osuđivali zbog psurovosti. Osuđen i obešen 1946. godine