Energetski sistem regiona na ivici: Koliko Dunav sme da bude plitak za proizvodnju struje? Evo šta nizak vodostaj donosi Srbiji

Evropa se suočava sa jednom od najtežih suša u poslednjih nekoliko decenija, koja direktno pogađa transportni, energetski i poljoprivredni sektor. Dunav, kao ključna energetska i transportna žila kucavica, beleži istorijski niske nivoe, što je dovelo do delimičnog zatvaranja nuklearnih elektrana u susedstvu i a prete poremećaji u snabdevanju. Država preduzima hitne mere.

Đerdap na najnižoj kvoti ikada

Hidroelektrana Đerdap 1, naš najveći proizvođač struje iz vode, trenutno radi sa trećinom uobičajenog kapaciteta, proizvodeći oko 5.000 megavat-sati dnevno. Maj i jun ove godine zabeleženi su kao najslabiji meseci po dotoku vode još od puštanja elektrane u rad 1970. godine.

Vodostaj kod same hidroelektrane “Đerdap” gotovo da je na najnižoj koti u svojoj istoriji.

Ipak, direktor za proizvodnju električne energije u hidroelektrani Đerdap Davor Maljoković rekao je da se proizvodnja električne energije odvija bez prekida i da energetska stabilnost zemlje ni u jednom trenutku ne može biti ugrožena.

Maljoković je objasnio da je trenutni dotok na Dunavu oko 1.600 kubnih metara u sekundi, što je daleko niže od biološke granice minimuma koja iznosi 2.350 kubika u sekundi.

“Trenutna hidrološka situacija na Dunavu je ekstremno loša. Dotok je trenutno oko 1.600 metara kubnih u sekundi i daleko niži od biološkog minimuma koji iznosi 2.350 kubika u sekundi. Ovo je druga godina po redu sa ekstremno lošom hidrološkom situacijom“, rekao je Maljoković za Radio Beograd.

Podsećajući na ranije podatke, Maljoković je naveo da je prosečni godišnji dotok od početka rada sistema Đerdap 1 iznosio 5.341 kubik u sekundi.

Koliko Dunav može da bude plitak?

S druge strane, 2023. godina zabeležila je rekordno najniži dotok od početka rada u iznosu od svega 3.698 kubika u sekundi.

Posebno teška situacija zabeležena je u junu 2023. godine, kada je dotok pao na 2.893 metra kubna u sekundi, što je bilo niže od 50 odsto prosečnog dotoka za taj mesec od puštanja u eksploataciju. Zbog ovakvih uslova, agregati rade sa smanjenim kapacitetom, ali se ne gase.

“Usled ovako loše hidrološke situacije, agregati rade sa smanjenim kapacitetom i ne koriste maksimalnu snagu, ali neće biti ugašeni bez obzira na pad dotoka. Sva raspoloživa voda pretvara se u električnu energiju“, objasnio je Maljoković.

On je podsetio da sistemi Đerdap 1 i Đerdap 2 nisu akumulacione, već protočne elektrane, što znači da nemaju mogućnost da akumuliraju energiju i naknadno je puštaju tokom niskih vodostaja, već rade isključivo na principu odredaba Konvencije iz 1998. godine i uslova iz vodne dozvole.

Na sistemu Đerdap 1 od šest raspoloživih hidroagregata pet je u funkciji, dok je jedan u planiranom remontu, a na dnevnom nivou angažovana su dva hidroagregata. Na sistemu Đerdap 2 srpska elektrana na raspolaganju ima 10 hidroagregata, od kojih je devet u funkciji, jedan u remontu, a četiri se koriste na dnevnoj bazi.

Na dnevnom nivou sistem Đerdap 1 proizvodi oko pet gigavat – časova, sistem Đerdap 2 proizvodi oko 2 gigavat-časova, dok je ukupna proizvodnja celog ogranka HE Đerdap – koji obuhvata Đerdap 1, Đerdap 2, HE Pirot i Vlasinske hidroelektrane, iznosila je 8,6 gigavat-časova, što predstavlja 11 odsto od ukupne proizvodnje Elektroprivrede Srbije za posmatrani dan, odnosno 50 odsto od planirane proizvodnje.

Istorijski minimum od 1.500 kubika u sekundi zabeležen je do sada dva puta – 15. januara 1985. godine i 1. septembra 2003. godine. Očekuje se da će taj minimum tokom avgusta biti prevaziđen i da će pasti čak ispod 1.400 kubnih metara.

Ipak, Maljoković uverava da oprema i rad elektrana nisu ugroženi.

“Ne postoji način da se ugrozi rad sistema Đerdap 1 i Đerdap 2. U nijednom trenutku i ni pri kojim dotocima. Mi ulažemo mnogo energije i truda… Znači, ne postoji način da mi stanemo sa radom u nijednom slučaju, ni zbog dotoka ni zbog same pouzdanosti opreme“, poručio je on.

Podsetio je da je revitalizacija Đerdapa 1 završena 2023. godine.

Komunikacija sa rumunskom stranom odvija se izuzetno dobro, uz povećanu opreznost, u skladu sa Konvencijom iz 1998. godine, kako bi se nivo Dunava na ušću Nere održavao u stalnom projektovanom stanju. Iako niski vodostaj ne utiče negativno na rad samih hidroelektrana, po rečima nadležnih veći izazov su ekstremno veliki dotoci i poplavni talasi, ipak znatno utiče na plovidbu Dunavom.

Već postoje restrikcije prevođenja na rumunskoj strani, rumunska prevodnica na Đerdapu 2 ne radi od 17. jula, a sva prevođenja se obavljaju preko srpske brodske prevodnice, uz bojazan da bi plovidba nizvodno mogla u potpunosti da se obustavi.

“Za kraj, mogu samo da potvrdim, da sam potpuno siguran da energetska stabilnost Srbije ni u jednom trenutku ne može da bude ugrožena“, zaključio je Maljoković.

Apel za štednju struje

Međutim, letnja potrošnja struje u Srbiji dostigla je nivoe koji su ranije bili karakteristični isključivo za zimski period.

Očekuje se da dnevni konzum dostigne i do 105 gigavat-sati, što je veoma blizu zimskom maksimumu od 115 gigavat-sati. Zbog smanjenog rada hidroelektrana i problema sa hlađenjem termoelektrana u Kostolcu, resorno ministarstvo uputilo apel za štednju struje jer se letnja potrošnja opasno približila zimskim rekordima.

Naime, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je, zbog dugotrajnog toplotnog talasa i niskog vodostaja Dunava, letnja potrošnja električne energije dostigla nivoe karakteristične za zimski period.

“Očekujemo da se potrošnja električne energije poveća već od sledeće nedelje na 100 do 105 gigavat-sati dnevno. U zimskom periodu je to na dnevnom nivou između 110 i 115 gigavat-sati kad je najveći konzum i kad su najniže temperature. To nam govori da se potrošnja izjednačila leti i zimi i to nije slučaj samo ove godine, tako je bilo i prethodnih godina. Zbog toga apelujem na sve građane da se racionalno ponašaju, da racionalno koriste električnu energiju, da se ne rasipaju, jer sve to treba da se proizvede i dopremi, a na sve to utiču prirodni uslovi”, rekla je Đedović Handanović.

Hidroelektrane rade smanjenim kapacitetima

Objašnjava da trenutni prirodni uslovi ne dozvoljavaju dovoljan dotok zbog čega hidroelektrane rade smanjenim kapacitetima. Kaže da identične izazove imaju i zemlje u okruženju što stvara dodatni pritisak na energetski sektor čitavog region.

“Dotoci na Drini su znatno ispod proseka, imamo određenih izazova i sa hlađenjem termoelektrane u Kostolcu. Sve to nas tera na veliki oprez, pre svega zbog situacije sa vodostajima, ali i zbog proizvodnje električne energije”, rekla je ministarka.

Nuklearke pred gašenjem

Problemi u Srbiji su deo šireg regionalnog kolapsa. U Mađarskoj je situacija kritična – nuklearna elektrana Paks, koja proizvodi skoro polovinu struje u toj zemlji, smanjila je rad na ispod 50% kapaciteta. Postoji ozbiljan rizik da će postrojenje morati potpuno da se zaustavi u narednim danima jer Dunav nema dovoljno vode za hlađenje reaktora.

Mađarski premijer Peter Mađar upozorio je da bi ovo moglo dovesti do krize u snabdevanju bez presedana, zbog čega se već razmatraju restrikcije za velike industrijske potrošače.

Ni susedi nisu pošteđeni:

• Rumunija: Nuklearka Cernavoda je već isključila jedan reaktor, a rad drugog je pod stalnim nadzorom i zavisi od nivoa reke.
• Bugarska: Vlasti prate nivo Dunava kod nuklearke Kozloduj, gde bi pad nivoa vode ispod biološkog minimuma mogao da primora gašenje jedinica 4 i 5.

Dunavom stiže tek četvrtina planiranog goriva

Pored struje, nizak vodostaj je zadao direktan udarac tržištu nafte.

Dunav je ključna ruta za uvoz dizela i benzina, ali su barže sada primorane da plove sa svega 30 do 40 odsto uobičajenog tereta kako ne bi ostale nasukane.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, Srbija je tokom jula putem rečnog transporta primila samo oko 25 odsto planiranih količina naftnih derivata. Preusmeravanje na drumski i železnički transport nije dovoljno da potpuno nadoknadi manjak, a značajno povećava troškove logistike.

Stabilnost tržišta trenutno zavisi od maksimalne proizvodnje u Rafineriji nafte Pančevo i korišćenja strateških rezervi dizela, koje iznose oko 269.000 tona.