Vreme provedeno na telefonu do 6. godine utiče na ocene u školi: Trajno oblikuje učenje i pamćenje

Mobilni telefoni su deo života mnoge male dece, ali oni mogu da utiču njihovo učenje kada krenu u školu. Dugoročna studija koja je pratila decu od 1. do 8. godine utvrdila je da vreme provedeno ispred ekrana u detinjstvu, može da oblikuje kasnije učenje i pamćenje.

Istraživači su identifikovali dva perioda kada su navike gledanja izgledale posebno relevantne, što je pokrenulo nova pitanja o tome kako rana iskustva interaguju sa mozgom u razvoju.

Korišćenje ekrana u određenim fazama detinjstva bilo je povezano sa suptilnim razlikama u kasnijim akademskim i kognitivnim performansama.

Studija koja je pratila decu od 1. do 8. godine otkrila je da je duže vreme provedeno pred ekranima, posebno tokom detinjstva i pred početak školovanja, povezano sa nižim akademskim uspehom u 9. godini i slabijim radnim pamćenjem u 10. godini.

Rezultati ukazuju na to da kada deca koriste ekrane može biti podjednako važno kao i koliko dugo ih koriste.

Preporuke za korišćenje telefona kod dece

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Američka akademija za pedijatriju savetuju izbegavanje ekrana pre 18 do 24 meseca i ograničavanje gledanja na manje od jednog sata dnevno između 2 i 5 godina.

Mnoga deca prelaze te preporuke, ali prethodna istraživanja o ekranima i kognitivnom razvoju dala su nedosledne rezultate. Veći deo tog rada ispitivao je decu samo u jednom trenutku, koncentrisao se na one koji su već u školi ili nije ponavljao merenja tokom ranih godina.

Praćenje dece kroz nekoliko razvojnih faza može pomoći istraživačima da identifikuju periode veće osetljivosti, uz pažljivije uzimanje u obzir porodičnih i faktora okoline.

Istraživači sa Inserma i Nacionalnog univerziteta u Singapuru sproveli su istraživanje, koje je u junu objavljeno u Svetskom časopisu za pedijatriju (World Journal of Pediatrics).

Koristeći informacije iz kohorte rođenja “Odrastanje u Singapuru ka zdravim ishodima“ (Growing Up in Singapore Towards healthy Outcomes – GUSTO), procenili su gledanje ekrana, koje su prijavili roditelji u šest različitih uzrasta, a zatim su godinama kasnije merili akademsko postignuće i radnu memoriju.

Analiza je obuhvatila 502 dece praćene od detinjstva do srednjeg detinjstva. Duže i češće gledanja u ekran tokom određenih faza bilo je povezano sa lošijim akademskim rezultatima i slabijim radnim pamćenjem kasnije.

Najjasnije i najdoslednije veze pojavile su se tokom detinjstva i pred polazak u školu, što sugeriše da bi to mogli biti posebno osetljivi periodi za kognitivni razvoj.

Deca sa većim ukupnim izlaganjem ekranima tokom detinjstva takođe su generalno postizala lošije rezultate u školi. Nalazi ukazuju na to da i vreme i ukupna količina gledanja mogu imati implikacije na učenje i pamćenje.

– Veličine efekata koje smo videli u uzrastu od 1 godine bile su najveće među svim vremenskim tačkama koje smo ispitali. To ukazuje na to da rano detinjstvo može biti period povećane osetljivosti, kada je mozak u razvoju posebno osetljiv na pomeranje interakcija učenja vremenom provedenim ispred ekrana. Takođe smo bili iznenađeni kada smo videli da, iako korišćenje ekrana u uzrastu od 2 i 3 godine nije pokazalo značajne veze, asocijacije su se ponovo pojavile u uzrastu od 6 godina – kada deca počinju formalno školovanje. Dakle, nije reč samo o ranim godinama, korišćenje ekrana kasnije u detinjstvu je i dalje važno – kažu autori.

Mali efekti mogu biti od velikog značaja

Autori su rekli da rezultati podržavaju stav da je “manje bolje” a dodatni sat dnevno možda neće proizvesti očigledan efekat kod svakog deteta, ali čak i male razlike unutar populacije mogu pomeriti značajan broj dece ka lošijim akademskim rezultatima.

Smanjenje korišćenja ekrana, s obzirom na to, može biti najkorisnije kada počnu u detinjstvu i povećavaji se kako se deca približavaju školskom uzrastu.

(Sci Tech Daily)