PREDSTOJEĆI predsednički izbori u Francuskoj predstavljaće ujedno i borbu za ekonomsko ozdravljenje zemlje, međunarodno učvršćivanje pozicije Francuske i Evrope, ali i rešavanje nekih identitetskih pitanja u državi u kojoj koegzistiraju različite socijalne i verske zajednice.
Foto: Goran Čvorović
Liderka nacionalne desnice Marin Le Pen, koja prema aktuelnim sondažama ima najveće izglede da na proleće bude izabrana za predsednicu Francuske, obećala je referendum na kome bi građani trebalo direktno da se izjasne o zakonu za borbu protiv islamističkih ideologija. Među predviđenim merama bila bi i zabrana, odnosno kažnjavanje nošenja muslimanske marame po verskim običajima na javnom mestu.
Le Penova je precizirala da bi referendum bio održan ukoliko pobedi na izborima, dok je njen bliski saradnik, poslanik Žan-Filip Tangi, otišao korak dalje i najavio novčane kazne za žene koje ne bi poštovale zabranu, uporedivši ih s kaznama za nevezivanje sigurnosnog pojasa u automobilu. Iz stranke insistiraju na tome da ne žele da napadnu verski simbol, već ono što smatraju političkom islamističkom ideologijom.
Predlog nije nov. Marin Le Pen zastupa ga još od predsedničke kampanje 2012, ali se stranka godinama suočava s pitanjem kako bi takva zabrana uopšte mogla da se sprovede. Ideja je izazvala velike polemike, uključujući i unutar samog Nacionalnog okupljanja.
Predsednik stranke Žordan Bardela i deo rukovodstva već mesecima sumnjaju u svrsishodnost i praktičnu izvodljivost zabrane. Deo rukovodstva strahuje i da bi njeno sprovođenje bilo izuzetno komplikovano i da bi moglo da izazove nove tenzije u francuskom društvu. Le Penova, s druge strane, nije želela da odustane od obećanja.
Bardela je sada javno prihvatio ideju referenduma, ali je ostao znatno oprezniji kada je reč o njenom sprovođenju. Naglasio je da nije reč o uvođenju svojevrsne “policije oblačenja” i da bi konačnu odluku doneli Francuzi. Referendum o borbi protiv islamističkih ideologija bio bi održan tokom predsedničkog mandata i obuhvatio bi čitav niz mera, a ne samo pitanje marame.
VEĆ POSTOJI ZABRANA
Francuska već ima stroga pravila. U državnim školama zabranjeni su upadljivi verski simboli, dok je od 2010. na javnim mestima zabranjeno pokrivanje lica, što praktično obuhvata burku i nikab, ali ne i običnu maramu koja ostavlja lice otkrivenim.
Prioritet bi imao referendum o migraciji. Time bi se pokušala promena Ustava, kako bi se omogućila znatno restriktivnija migraciona politika i uveo princip “nacionalne prednosti”, između ostalog pri zapošljavanju i stanovanju, dok bi pojedina socijalna davanja bila rezervisana za francuske državljane. Pravni stručnjaci, međutim, osporavaju mogućnost da se pitanja osnovnih sloboda uopšte rešavaju referendumom, dok nacionalna desnica smatra da građani o svemu mogu da daju svoje mišljenje.
Kritike pljušte, uključujući one koji se i sami zalažu za određena ograničenja nošenja verskih obeležja. Bivši ministar unutrašnjih poslova i lider Republikanaca Bruno Retajo nazvao je predlog “populizmom” i “demagogijom”, tvrdeći da je praktično i pravno neprimenljiv. Upozorio je da bi zabrana usmerena samo na muslimansku maramu otvorila pitanje zbog čega onda ne bi bili zabranjeni i jevrejska kipa ili pokrivanje kose katoličkih sestara. Retajo se, ipak, i sam zalaže za restriktivnija pravila, poput zabrane na sportskim takmičenjima.
Slična je situacija i kod makronista. Nekadašnji premijer Gabrijel Atal poručio je da se “radikalno ne slaže” sa sveobuhvatnom zabranom i naglasio da punoletna žena koja svesno odluči da nosi maramu ne predstavlja pretnju Republici. Upravo se Atal ranije založio da se nošenje marame na javnim mestima zabrani devojčicama mlađim od 15 godina, uz obrazloženje da je reč o zaštiti dece.
Još oštriji bio je predsednički kandidat Eduar Filip. Predlog je nazvao “neustavnim i skandaloznim”, ističući da verska sloboda pripada osnovnim republikanskim principima. Filip priznaje da mu nošenje muslimanske marame izaziva nelagodu, ali dodaje da to ne znači da treba da bude zabranjeno.
