Три месеца пошто су усвојени по хитном поступку, правосудни закони ће се мењати. У пакету који би требало да модернизује правосуђе, Венецијанска комисије види и помаке – али и девет конкретних тачака које траже корекције. Формирана је и Радна група за припрему измена сета правосудних закона, како би се они ускладили са препорукама групе експерата Венецијанске комисије.
Тужилац Илић: Дилеме у односу на пар ствари које нису довољно јасне код Венецијанске комисије
Јавни тужилац Горан Илић, који је члан Радне групе за припрему измена закона из области правосуђа у циљу усклађивања са препорукама експерата Венецијанске комисије, каже да је та група ограничена сврхом због које је основана.
“У преамбули тог решења министра којим се оснива радна група стоји да треба поступити по препорукама Венецијанске комисије, тако да је то опсег и мандат радне групе и нема ту посебне дилеме шта треба урадити. Значи, поступити по препорукама Венецијанске комисије. Могу да буду дилеме”, рекао је Илић.|
Према његовом мишљењу, дилеме могу бити у односу на пар ствари које нису довољно јасне код Венецијанске комисије. Подсећа да је Србија упутила позив Венецијанској комисији. “Али стварно би било проблематично и са становишта државе неозбиљно да сада кажемо – нећемо да прихватимо то мишљење зато што нам не одговара”, подвукао је Илић.
Илић каже да је врло важно да се јавност подсети како гласи члан 1 Устава Републике Србије – каже се да је држава заснована на европским принципима и вредностима.
“Значи, сам темељ ове државе, сама уставна основа, су европски принципи и вредности. И сада усклађујете некакве законе са европским принципима и вредностима, притом сте ви власни да одбијете свако мишљење“, додаје Илић.
Коментаришући став Венецијанске комисије да се упражњена места попуњавају избором, а не упућивањем, Илић је на становишту да је најбоље решење попуњавати упражњена места избором.
“Упућивања су лоша пракса која је омогућавала да се тужиоци који су упућени, они су на привременом раду, на неки начин, да се изразим колоквијално – држе се на узици”, наводи тужилац Илић.
Илић указује да је Венецијанска комисија тело Савета Европе који даје савете у погледу владавине права, основних људских права и слобода, и уопште уставних питања. “Ми смо чланица СЕ, то је најрелевантије тело. Ако у Уставу имамо европске вредности онда коме се обратити да нам да мишеље“, упитао је Илић, додајући да је реч о најрелевантијем телу у том смислу у Европи.
Љубичановић: То што су рекли да желе да виде овде, нису они писали
Адвокат Драгослав Љубичановић указује на извесне контрадикторности које се тичу препорука Венецијанске комисије.
“Или су ово препоруке или по томе треба поступити. Те речи искључују својим значењем једна другу”, додао је Љубичановић.
Навео је да је видео вест да је комесарка ЕУ за проширење Марта Kос рекла да ће бити ускраћено финансирање даље помоћи Србији због ових закона.
“Знате, онда више не причамо о домену препорука. Хајде да не причамо да је нама неко нешто препоручио, дао мишљење за наше добро, ми смо га тражили, па се оглушујемо. Шта значи – морате да усвојите препоруку коју вам дајемо? То је за мене питање. И још друго питање, нико неће знати да вам каже у чему се огледа правна сигурност или несигурност или аутономија тужилаца и независност судства на основу донетих закона или на основу верзија које је неко тражио да нам препоручи Венецијанска комисија”, додао је Љубичановић.
На питање да ли би било боље да су се сви пре доношења закона окупили и разговарали о њима, као што су сада у Радној групи, Љубичановић каже да није нама Венецијанска комисија рекла да није добро зато што нису сви учествовали.
“Да су то рекли, рекли би: ‘Вратите, па причајте.‘ Они су рекли шта желе да виде у тим законима. Али знате шта је јако битно? То што су они рекли да желе да виде овде, нису они писали. Писано је у оним приговорима и жалбицама, да не кажем други назив, из Београда које су слате ка тамо. Е, то је проблем”, сматра Љубичановић.
Јосифовић: Да ли су то препоруке или радни задатак и наредба
Судија Апелационог суда у Новом Саду Ивана Јосифовић доводи у питање саму улогу радне групе која треба да усклади законе са препорукама Венецијанске комисије.
“Поставља се питање – да ли су то препоруке или радни задатак и наредба. Ако је препорука, онда шта ће радна група и о чему ми даље треба да се усклађујемо”, указује Јосифовићева.
Сматра да би улога радне групе требало да буде анализа предложених решења и процена њиховог утицаја на домаћи правосудни систем.
“Можемо да организујемо радну групу са циљем анализе препорука, па да ми, као суверена држава, проценимо на који начин ће те препоруке утицати – да ли су добре или лоше по наше правосуђе”, наводи Јосифовић.
Истиче и да се отвара суштинско питање мотива препорука. “Морамо поћи од тога да ли је препорука Венецијанске комисије налог и да ли је она са циљем унапређења правосуђа у Србији, или је модел за преузимање контроле над правосуђем. Ја сам ближа овом другом”, каже Јосифовић.
Истиче да се, према тим препорукама, сада предлаже враћање на ранија законска решења.
Када је реч о инклузивности процеса, на коју се такође указује у препорукама, истиче да ни раније нису сви били укључени у израду закона.
“Наше Удружење судија и тужилаца није учествовало, јер нам је речено да, пошто нисмо подржали уставне амандмане, не можемо да учествујемо у раду радне групе”, наводи Јосифовић.
Целу емисију погледајте у видео-снимку на почетку текста
