U Vojnomedicinskoj akademiji lekari su proteklih 24 sata imali pune ruke posla. Kroz Hitnu pomoć VMA prošlo je više od 620 pacijenata, zabeleženo je 70 prijema, a čak 19 saobraćajnih nezgoda, u kojima su najčešće učestvovali motociklisti, od kojih pojedini nisu nosili zaštitnu kacigu, dok su neki bili pod dejstvom alkohola.
Na to je upozorio pukovnik profesor dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije, ističući da je iza lekara još jedno izuzetno naporno, ali uobičajeno dežurstvo.
“Praktično je bilo uobičajeno teško i naporno dežurstvo u Hitnoj pomoći VMA. Imali smo više od 620 pacijenata, 70 prijema i 19 saobraćajnih nesreća u kojima su uglavnom učestvovali motociklisti, delom bez zaštitne opreme, pre svega kacige, a delom i u alkoholisanom stanju”, izjavio je Raičević za RTS.
Burna noć u Beogradu: 4 osobe povređene u udesima, problem pravili i pijani građani
Bilo je i povreda usled padova. Jedan montažera klima-uređaja pao je sa drugog sprata.
“Pacijent je zadobio prelom baze lobanje, ali je relativno stabilan i primljen je na Kliniku za neurohirurgiju”, naveo je doktor.
Još jedna ozbiljna saobraćajna nesreća dogodila se na neobezbeđenom pružnom prelazu, gde je voz udario u automobil.
“Srećom, voz je udario u prednji deo automobila, pa vozač nije životno ugrožen, ali ima višestruke povrede”, rekao je Raičević.
Apel motociklistima: “Kaciga može da spase život”
Načelnik Klinike za neurologiju VMA apelovao je na sve učesnike u saobraćaju, posebno motocikliste, da ne zanemaruju zaštitnu opremu.
“Ove temperaturne razlike i velike vrućine utiču na koncentraciju vozača. Posebno apelujem na motocikliste da obavezno koriste kacigu. Upravo taj detalj može da odluči da li će se saobraćajna nezgoda završiti bez težih posledica ili trajnim invaliditetom, naročito kod mladih ljudi koji najčešće učestvuju u ovakvim nesrećama”, upozorio je on.
Uobičajen broj moždanih udara
Pored velikog broja povređenih u saobraćajnim nesrećama, lekari VMA imali su i sedam intervencija u angio-sali, kao i uobičajen broj pacijenata sa moždanim udarom i kardiovaskularnim tegobama.
“Imali smo uobičajen broj moždanih udara, kao i internističkih bolesnika. Na visokim temperaturama najviše problema imaju pacijenti sa kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima”, rekao je načelnik Klinike za neurologiju.
Govoreći o toplotnom talasu koji je zahvatio Srbiju i veliki deo Evrope, Raičević je istakao da ovakve temperature nisu karakteristične za kontinentalni deo Evrope.
“Videli smo da je i Berlin dostigao 40 stepeni, što je gotovo neverovatno. Takve temperaturne razlike najviše pogađaju hronične bolesnike, posebno srčane pacijente, jer njihov organizam teže podnosi nagle promene”, objasnio je on.
On je građanima preporučio da tokom najtoplijeg dela dana ne izlaze iz kuće ukoliko to nije neophodno.
“Ako već morate da izlazite, obavezno ponesite vodu ili neki negazirani napitak i vodite računa o hidrataciji. Čak i zdravim ljudima teško pada rad na ovakvim temperaturama, a osobe sa hroničnim bolestima dodatno rizikuju svoje zdravlje boravkom na otvorenom tokom najvećih vrućina”, zaključio je Raičević.
Kurir.rs/Blic/RTS
