Главне теме годишње скупштине Одбора гувернера ММФ-а и Светске банке, која је окупила више од 15.000 учесника из 191 земље, биле су, очекивано, јачање дугорочне отпорности глобалне економије, стварање услова за одрживи раст, обуздавање јавног дуга, јачање фискалне дисциплине и изазови које доноси убрзани развој вештачке интелигенције.
По свему судећи, стабилизациона политика и даље ће бити један од најчешће коришћених појмова, па не чуди што је Нобелова награда за економију отишла у руке професора Мајкла Вудфорда и Роберта Хола за развој модела на микроекономским основама када уобичајени макроекономски инструменти више не могу много да помогну у стабилизовању привреде.
Професор Универзитета Колумбија Мајкл Вудфорд каже да га је то искуство подстакло да се заинтересује за улогу очекивања и потребу да се мере економске политике анализирају у контексту изградње поверења у будући правац економских кретања.
Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић објашњава да се основа политике засноване на очекивањима огледа у поверењу, односно кредибилитету носилаца економске политике.
“Ако се носиоци политике обавежу да ће поступити на одређени начин, а ви им не верујете, онда њихове намере, односно смернице које дају институције без кредибилитета, неће произвести никакав ефекат”, наводи Лукић.
Холово мишљење о царинама
Иако се сматра да је повећање пореза неминовно јер приходи по том основу не покривају државне расходе, професор Универзитета Стенфорд Роберт Хол има другачије мишљење о царинама.
“Сједињене Америчке Државе посвећене су слободној трговини. То је нарушено када је ова администрација открила да може да повећа царине, а да за то не мора да добије сагласност Конгреса. Мислим да је то заиста грешка“, рекао је Хол.
Потези које предузимају домаће монетарне и фискалне власти указују на то да прате рад Вудфорда и Хола, али и да користе друге расположиве моделе, посебно у области јавне потрошње и подршке привреди.
Професор Лукић подсећа да су централне банке за нешто више од годину дана успеле да обуздају веома снажан инфлаторни талас.
“Суочавамо се са сличном ситуацијом, када имамо енергетски шок. Опет ћемо проћи кроз оно на шта нам њихови модели сугеришу”, додаје Лукић.
Несумњиво су нас Холови и Вудфордови модели “усмеравања очекивања” и “троме инфлације”, као и ново разумевање ефикасности коришћења ресурса или смањења производње услед прекинутих ланаца снабдевања и енергетског шока, спасили деценија чекања на опоравак привреде, бар током велике кризе 2008. године.