Глобална економија поново је суочена са ризиком да буде избачена из равнотеже – овога пута због сукоба на Блиском истоку.
Једна реч, Ормуз – теснац у Персијском заливу, дугачак свега 33 километра, кроз који је до 28. фебруара пролазила петина укупне светске производње нафте и гаса, променила је готово сваку бројку у Извештају о глобалним економским перспективама, најважнијем документу који два пута годишње објављује Међународни монетарни фонд (ММФ).
Према прогнози Фонда, раст глобалне привреде износиће 3,1 одсто у 2026. години и 3,2 одсто у 2027. години. Тиме је процена раста за ову годину смањена за 0,2 процентна поена у односу на прогнозу из јануара, док је очекивани раст за следећу, 2027, остао непромењен. Раст глобалне привреде представља успоравање у односу на недавни темпо од око 3,4 одсто, што је био просек за 2024. и 2025. годину.
И док ММФ очекује смањење стопе глобалног раста, глобална укупна инфлација ће порасти на 4,4 одсто у 2026. години, а затим опасти на 3,7 одсто у 2027. години.
Кориговане и процене раста за Србију
ММФ је кориговао и процене раста за Србију, па се тако очекује да раст успори на 2,8 одсто ове године.
Претходна, јануарска прогноза раста за Србију била је три одсто, док је у октобру прошле године ММФ процењивао да ће српска економија у 2026. години порасти 3,6 одсто.
Са друге стране, ММФ очекује да инфлација у Србији убрза и да до краја 2026. године буде изнад циља Народне банке Србије и износи 5,2 одсто, објављено је у Извештају о глобалним економским перспективама.
Два песимистичнија сценарија
Међутим, имајући у виду променљиву природу ситуације, аналитичари ММФ-а направили су и допуну своје основне прогнозе са два песимистичнија сценарија, што обично није случај. У њима се рачуна да сукоб у Персијском заливу траје дуже или се проширује.
“Вероватноћа остваривања ових сценарија расте како се непријатељства и повезани поремећаји настављају”, наводи се у извештају који је данас објављен.
У неповољном сценарију, уз веће и дуготрајније повећање цена енергије, глобални раст би додатно успорио на 2,5 одсто у 2026. години, док би инфлација достигла 5,4 одсто.
У још неповољнијем сценарију, у којем долази до већих оштећења енергетске инфраструктуре у региону Перијског залива, негативан утицај на глобалну привреду био би још већи – глобални раст би пао на свега 2 одсто у 2026. години, док би укупна инфлација премашила 6 одсто до 2027. године.
Два алтернативна сценарија за Србију се не наводе, али у документу пише да би утицај на тржишта у развоју и економије у развоју био готово двоструко већи него на развијене економије.
“Геополитичке тензије могле би додатно да се погоршају – претварајући ситуацију у највећу енергетску кризу у савременој историји”, наводи се у овом документу.
Георгијева: Велики, глобални и асиметричан шок
А пре него што је Пролећна годишња скупштина званично почела, Kристалина Георгијева, генерална директорка ММФ-а, оценила је да смо суочени са класичним шоком на страни понуде, који је описала са три речи: велики, глобални и асиметричан.
“Велики је зато што је дневни проток нафте у свету смањен за око 13 одсто, а проток течног природног гаса за око 20 одсто. Глобалан је зато што сада сви плаћамо више за енергенте и суочавамо се са поремећајима у ланцима снабдевања широм света. Асиметричан је зато што његов утицај зависи од тога да ли је нека земља извозник или увозник енергије, као и од њеног фискалног и политичког простора за реакцију”, рекла је Георгијева и додала да, као и увек, шок на страни понуде подиже цене.
Цена нафте типа брент порасла је са 72 долара по барелу, колико је износила уочи избијања сукоба, до 120 долара у једном тренутку, додала је Георгијева. Данас је била око 99 долара за барел.
“Срећом, цене нафте су у међувремену пале, али су и даље знатно више него пре рата, а многе земље плаћају високу цену како би обезбедиле приступ драгоценим залихама”, рекла је Георгијева и навела да ће на висок ниво цена утицати и оштећена енергетска инфраструктура.
Kао пример навела је катарско постројење за производњу течног нафтног гаса Рас Лафан, које је ошећено у сукобу и престало да ради још почетком марта. Пре сукоба ово постројење производило је више од 90 одсто течног нафног гаса у региону Персијског залива. Да би поново прорадило у пуном капацитету, обнова постројења морала би да траје од три до пет година, навела је Георгијева.
Због природе ове кризе, ММФ и Светска банка су почетком априла формирали заједничку радну гупу са Међународном агенцијом за енергетику, а чланови овог координационог тела састали су се јуче у Вашингтону.
“Шок је довео до виших цена нафте, гаса и ђубрива, што је изазвало забринутост у погледу сигурности хране и губитака радних места. Неки произвођачи нафте и гаса на Блиском истоку такође су забележили драматичан пад извозног прихода. Ситуација остаје веома неизвесна, а поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз још није нормализован. Чак и након обнављања редовних токова кроз мореуз, биће потребно време да се глобалне испоруке кључних роба врате на нивое пре сукоба. Цене горива и ђубрива могу остати високе дужи период због оштећења инфраструктуре”, наводи се у саопштењу заједничке радне групе ММФ-а, Светске банке и Међународне агенције за енергетику.