KOLIKO KVADRATA JE ZAISTA POTREBNO ČETVOROČLANOJ PORODICI? Zvanični podaci otkrivaju šta se gradi u Srbiji: Evo šta savetuju arhitekte

Građevinski bum u Srbiji donosi hiljade novih stanova, ali se postavlja ključno pitanje: da li prosečna novogradnja odgovara realnim potrebama porodice sa dvoje dece? Ukrštanje zvaničnih statističkih podataka o građevinskim dozvolama i preporuka arhitekata otkriva idealnu formulu za kupovinu doma.

Tržište u zamahu

Građevinska aktivnost u Srbiji beleži stabilan rast. Prema zvaničnim podacima za jul, izdata je 2.751 građevinska dozvola, što predstavlja povećanje od 8,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo dozvola (83,6 odsto) odnosi se na zgrade, dok se glavnina građevinske aktivnosti i dalje odvija u prestonici — Beogradska oblast učestvuje sa 35,5 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti novogradnje.

Prema izdatim dozvolama, prijavljena je izgradnja 4.292 stana, sa prosečnom površinom od 71 kvadratnog metra. Međutim, struktura novogradnje otkriva značajnu razliku u zavisnosti od tipa objekta:

• U višeporodičnim zgradama (sa tri i više stanova), koje čine ubedljivih 88,7 odsto svih novih stanova, prosečna površina iznosi skromnijih 62,8 kvadrata.
• U porodičnim zgradama (sa jednim stanom), koje čine 10 odsto ukupne gradnje, prosečna površina dostiže 136 kvadrata.

Idealna kvadratura za četvoročlanu porodicu

Iako je prosečan stan u novogradnji u višeporodičnim zgradama oko 63 kvadrata, praksa na tržištu nekretnina i saveti arhitekata pokazuju da je za četvoročlanu porodicu idealna kvadratura između 70 i 90 kvadratnih metara, pod uslovom da je unutrašnji raspored pravilno optimizovan.

Stručnjaci upozoravaju da sama površina može zavarati — organizacija prostora i broj soba znatno su važniji od same kvadrature. Na primer, stan od 75 m² sa tri spavaće sobe uvek predstavlja bolji izbor za roditelje i dvoje dece nego stan od 85 m² koji ima samo dve spavaće sobe i dugačke, neiskorišćene hodnike.

Optimalna raspodela prostorija po kvadratima

Da bi četvoročlana porodica ostvarila savršen balans između funkcionalnosti, privatnosti i racionalnih troškova, arhitekte predlažu sledeću strukturu:

1. Dnevna zona (25–30 m²): “Open space” koncept koji spaja dnevnu sobu, trpezariju i kuhinju pruža osećaj širine i predstavlja centralno mesto okupljanja porodice.
2. Glavna spavaća soba (12–15 m²): Dovoljno prostora za bračni krevet, veliki plakar i nesmetano kretanje.
3. Dečije sobe (dve po 9–12 m² ili jedna od 15+ m²): Kako deca rastu, potreba za privatnošću postaje prioritet — dve manje, odvojene sobe dugoročno su znatno bolje rešenje od jedne zajedničke.
4. Kupatilo i dodatni toalet (6–8 m²): Dva mokra čvora su apsolutni imperativ za četvoročlanu porodicu jer sprečavaju jutarnje gužve.
5. Ostava i terasa (5–10 m²): Mesto za odlaganje stvari ključno je za održavanje reda u ostatku doma.

Zašto više od 90 kvadrata nije uvek opravdano?

Stanovi koji prelaze 90 kvadratnih metara ulaze u zonu višeg komfora i nude pogodnosti poput vešernice, radnog kabineta ili roditeljske sobe sa sopstvenim kupatilom. Međutim, veća kvadratura linearno podiže mesečne račune za grejanje, infostan i struju, a zahteva i znatno više vremena i novca za održavanje.

Pri kupovini doma najvažnije je analizirati svakodnevno kretanje porodice kroz prostor i birati nekretninu koja nudi minimalne gubitke kvadrata na hodnike, odvojen spavaći blok i obilje prirodne svetlosti.