OSNOVNA razlika između mineralnog i organskog đubriva je u obliku hranljivog elementa koji ono sadrži u svojoj strukturi, ali svako ko se bavi uzgojem biljaka je bar jednom sebi postavio neko od ovih pitanja: Koje je đubrivo bolje? Da li jedno isključuje drugo? Da li je jedna od ove dve opcije zdravija?
Foto N. Živanović
Da bi se rešile brojne nedoumice, ekipa emisije Bolja Zemlja je posetila Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu i razgovarala sa profesorkom Svetlanom Antić – Mladenović.
Šta su mineralna đubriva?
Mineralna đubriva su veštački proizvedeni preparati koji sadrže precizno definisane količine hranljivih elemenata neophodnih za rast i razvoj biljaka, poput azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K). Dobijaju se industrijskim putem, često iz prirodnih ruda, i omogućavaju brzo i efikasno unošenje nutrijenata u zemljište. Zbog svoje tačne formulacije, lakoće primene i brzog dejstva, mineralna đubriva su široko zastupljena u intenzivnoj poljoprivredi, ali njihova upotreba zahteva pažljivo doziranje kako bi se izbeglo zakiseljavanje zemljišta i zagađenje voda.
Šta su organska đubriva?
Organska đubriva su prirodnog porekla i dobijaju se razgradnjom biljnih i životinjskih ostataka, kao što su stajnjak, kompost, peletirani otpad ili zelenišno đubrivo. Ona ne samo da obezbeđuju hranljive materije biljkama, već i poboljšavaju strukturu zemljišta, povećavaju njegovu sposobnost zadržavanja vode i podstiču aktivnost korisnih mikroorganizama. Za razliku od mineralnih đubriva, deluju sporije, ali dugoročno doprinose zdravlju i plodnosti zemljišta, čineći ih važnim delom održive i ekološke poljoprivrede.
Da li je moguća kombinacija?
Da, kombinacija organskih i mineralnih đubriva je ne samo moguća, već i veoma preporučljiva u savremenoj poljoprivredi. Ovaj pristup, poznat kao integrisano đubrenje, omogućava da se iskoriste prednosti oba tipa: organska đubriva poboljšavaju strukturu i biološku aktivnost zemljišta, dok mineralna obezbeđuju brzu i ciljanu ishranu biljaka. Pravilnim balansiranjem ova dva izvora nutrijenata postiže se stabilniji prinos, dugoročno očuvanje plodnosti zemljišta i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.
(BoljaZemlja)
ORBAN OTKRIO ŠOK DETALjE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine
MAĐARSKI premijer Viktor Orban izjavio je da je 1999. godine, tokom svog prvog premijerskog mandata, dok su trajali sukobi u AP Kosovu i Metohiji i NATO agresija, dobio poziv od tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da Mađarska otvori drugi front i napadne Srbiju ili “bar da puca iz Mađarske preko Vojvodine sve do Beograda”, ali da je odbio takav poziv, preneo je danas Telex.
09. 02. 2026. u 11:13