Miloš Krasić veruje da bi povratak Dušana Tadića u Vojvodinu bio pravi potez bivšeg kapitena Srbije.
Poznati srpski fudbaler, Miloš Krasić uživa u “penzionerskim” danima u Novom Sadu, ali fudbal mu je i dalje u krvi. Na otvaranju novog fudbalskog šopa u Beogradu, Krasić je otvorio dušu o aktuelnim temama.
Govorio je o potencijalnom vraćanju Dušana Tadića u matičnu Vojvodinu. Krasić, koji je već bio zvezda “Lala” dok je Tadić tek stasavao u omladincima, nema dilemu:
– Čuo sam te priče, da možda Duća treba da se vrati. Voleo bih, bila bi to velika stvar i za Novi Sad, za FK Vojvodina, a možda i za njega, da završi karijeru u Novom Sadu.
Krasić redovno posećuje „Karađorđe“ i ne krije zadovoljstvo stabilizacijom kluba, koji se pod vođstvom predsednika Zbiljića vratio tamo gde mu je mesto – u sam vrh i borbu za trofeje. Pred sutrašnji spektakl u Loznici, Miloš je umereni optimista:
– Naravno, biće to utakmica protiv dobre ekipe. Naravno, Zvezda je favorit, ali Vojvodina ima svoje adute i videćemo sutra. Tu im je i mesto, pogotovo u poslednje vreme je i klub stabilan, na čelu sa predsednikom Zbiljićem. Dobri su rezultati, dobra selekcija. U Novom Sadu sam, pratim ih, prijatelj sam veliki kluba i želim im sve najbolje.
Iako je karijeru završio 2018. godine u Poljskoj, priznaje da mu je rastanak sa terenom pao teže nego što je očekivao. Danas su mu prioriteti drugačiji.
– U Novom Sadu sam, tamo živim. Najviše vremena provodim sa porodicom, sa njima uživam i najlepše mi je, vozim i odvozim iz škole. Vreme koje sam propustio zbog karijere sa njima nadoknađujem i to mi je najlepše. Malo rekreacije, sa momcima koji su i večeras ovde. Posle kraja karijere mislio sam da neće da mi toliko nedostaje. Mislio sam – idem u penziju, dosta mi je svega, ali nije tako. Nedostajao mi je jako, sada možda malo manje, ali i dalje sam aktivan. Igram mali fudbal sa prijateljima, družimo se, lepo nam je.
Foto: Sportissimo.rs Krasa ne krije da razmišlja o povratku fudbalu, ali ne u odelu i fotelji. – Dok sam igrao, na prvom mestu mi je bilo da budem pored terena sa igračima, a ne neka funkcija u klubu. Još razmišljam kako i šta, ali uživam sa familijom i lepo mi je. Postoji ta opcija. Iako je prošlo 16 godina, promašaj protiv Australije na Svetskom prvenstvu i dalje je tema koja budi emocije. – To neću nikad zaboraviti, vraćamo se stalno na to i na tu situaciju, sve bih menjao da je bio pogodak i bilo bi sve drugačije. Za kraj, prokomentarisao je i novi ciklus reprezentacije pod komandom Veljka Paunovića, uz jasnu poruku da je strpljenje ključno. – Sve je novo, sveže, on mora da pogleda nove igrače, starije, da se napravi balans. Nadamo se dobrim rezultatima, imamo talentovane igrače, dobre generacije i nadamo se dobrim rezultatima. Mi smo tu da ih podržimo. Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na: BONUS VIDEO
