SUŠA, ekstremne vrućine i požari tokom leta 2026. napravili su ogromnu štetu evropskoj poljoprivredi. Procene gubitaka idu do 17 milijardi evra.
Foto: Iakov Filimonov / Alamy / Profimedia
Ekstremne vrućine, dugotrajna suša i požari tokom leta 2026. godine naneli su velike gubitke evropskoj poljoprivredi. Prema prvim procenama, šteta bi mogla da iznosi između 14 i 17 milijardi evra, a konačan iznos biće poznat tek nakon završetka poslednjih berbi, piše Blic.
Procenu je izneo evropski komesar za poljoprivredu Kristof Hansen nakon sastanka ministara poljoprivrede u Briselu.
Najveće posledice osetili su usevi koji su se tokom najtoplijeg dela godine nalazili u ključnim fazama razvoja. Nedostatak padavina i visoke temperature smanjili su količinu vlage u zemljištu, dok je ekstremna toplota ubrzala sazrevanje biljaka.
Soja među najteže pogođenim kulturama
Prema septembarskim prognozama Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC), prinos soje u Evropskoj uniji mogao bi da bude čak 15 odsto manji u odnosu na petogodišnji prosek.
Ni druge važne poljoprivredne kulture nisu prošle bez posledica.
Prognozirani pad prinosa iznosi:
- 14 odsto za kukuruz za zelenu masu;
- 11 odsto za šećernu repu;
- 8 odsto za kukuruz za zrno;
- 7 odsto za krompir;
- 15 odsto za soju.
U pojedinim područjima situacija je bila još ozbiljnija. Zbog ekstremnih uslova kukuruz je na nekim lokacijama sazreo i do tri nedelje ranije nego što je uobičajeno.
Tamo gde je šteta bila velika, pojedina polja više nisu bila dovoljno produktivna da bi žetva bila ekonomski opravdana.
Suša pogodila i stočare
Problemi nisu zaobišli ni stočarsku proizvodnju.
Nakon relativno povoljnog početka sezone, rast trave je tokom leta naglo usporio u velikom delu zapadne i centralne Evrope. U nekim područjima proizvodnja trave gotovo je potpuno zaustavljena.
To je značilo manje hrane za stoku i manje zaliha za zimu.
Pored smanjenja pašnjaka, stočarima je problem predstavljala i slabija proizvodnja kukuruza namenjenog ishrani životinja. Zbog nedostatka hrane pojedini poljoprivrednici bili su prinuđeni da smanjuju broj grla u svojim stadima.
Zimske kulture prošle bolje
Nisu sve kulture bile jednako pogođene.
Zimske kulture prošle su znatno bolje jer je najveći deo njihovog razvoja bio završen pre nego što su Evropu pogodili najintenzivniji toplotni talasi i suša.
Njihovi prinosi zato su uglavnom ostali blizu petogodišnjeg proseka.
Kod letnjih useva situacija je bila drugačija. Upravo u periodu kada im je bilo potrebno najviše vode, zemljište je ostajalo bez dovoljne količine vlage.
Visoke temperature ubrzale sazrevanje useva
Jedan od problema koji su zabeležili stručnjaci jeste ubrzan razvoj biljaka pod uticajem ekstremnih temperatura.
Kada usev prerano sazri, biljka ima manje vremena da razvije zrno, krtolu ili klip. Istovremeno, nedostatak vode dodatno ograničava potencijal prinosa.
Zbog toga visoke temperature nisu samo povećale rizik od sušenja biljaka već su uticale i na konačnu količinu proizvedene hrane.
Poljoprivredu čekaju novi izazovi
Stručnjaci JRC-a upozoravaju da leto 2026. predstavlja primer problema sa kojima bi evropska poljoprivreda mogla sve češće da se suočava.
Pored ekstremnih temperatura i suše, među rizicima se navode i kasni mrazevi, obilne padavine i poplave.
Za poljoprivrednike to znači sve nepredvidivije uslove za proizvodnju i veći rizik da vremenske prilike u samo nekoliko nedelja značajno promene očekivani prinos.
Konačna procena štete u evropskoj poljoprivredi biće poznata nakon završetka berbi, ali prve brojke već pokazuju razmere posledica ovogodišnjih ekstremnih vremenskih uslova.
(BizPortal)
BONUS VIDEO:
RELjA OGNjENOVIĆ: Odlične vesti za penzionere u Novoj 2026. | Nije samo naslov