LIDER Demokratske narodne partije Crne Gore Milan Knežević u emisiji “Puls Srbije vikend” na Kurir televiziji govori o aktuelnim političkim dešavanjima u regionu i odnosima Podgorice i Beograda u trenutku pojačanih političkih tenzija.
TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ nr
O pitanju Kosova
– Preko 85% građana Crne Gori se protivi odluci vlade iz 2008. godine o priznanju tzv. države Kosovo, a i sam Duško Marković, nekadašnji premijer je to veoma imperativno i drsko saopštio da su znali da se 85% građana protivi toj odluci, ali da su se oni ipak odlučili za to. Mi smo u nekoliko navrata upoznavali novu vladu da treba da otpočnemo tepu otpriznavanja Kosova i nađemo neki kompromis, izbalansiranu spoljnu politiku, koja neće biti naslednica politike Mila Đukanovića. Ipak, pošto je Milojko Spajić nastavio da vodi spoljnu politiku u nekim segmentima još agresivnije nego što je to radila vlada Mila Đukanovića ili Duška Markovića, mi smo se odlučili da u skupštini opštine Zeta donesemo deklaraciju koja ima više jedan simbolički karakter, ali ono što je bitno, to je da je ovaj potez izazvao veliki potres, kako kod nas, tako i u regionu i ja verujem da će i ostale lokalne samouprave to uraditi tamo gde Srbi većinski vrše vlast, a verujem da će opština Pljevlja biti sledeća koja će doneti identičnu deklaraciju o povlačenju priznavanja lažne države Kosovo. To možemo očekivati i u Beranama, Kotoru, Herceg Novom i svuda gde su Srbi deo izvršne vlasi, da bismo konačno doneli i rezoluciju u skupštini Crne Gore, kojom bismo obavezali vladu, da povuče odluku o priznavanju Kosova.
– Vrlo svesno smo pokrenuli ovu inicijativu jer smatramo da Srbi, kojih ima 33%, da srpski jezik koji je većinski u Crnoj Gori, ali i Crnogorci koji su bili protiv priznanja tzv. države Kosovo dobiju određenu institucionalnu satisfakciju, posebno u ovim vremenima, ali i regionalnom kontekstu, kada pogledate šta Hrvatska traži sve od Crne Gore na dnevnom nivou. Državna politika je manjinska po pitanju Kosova i Metohije, tamo smo često u Ulcinju umeli da čujemo i UČK pesme, da vidimo zastave, proslavljao se i Tači, država nije reagovala, a na Cetinju smo mogli da čujemo Tompsona i da vidimo da ljudi idu na njegove koncerte. Ako njima ne smeta da promovišu UČK i Tompsona i NDH ideologiju, zašto bi nama, koji predstavljamo 85% građana Crne Gore, bilo teško da pokušamo da kroz ove inicijative promenimo ono što je najcrnja tačka u istoriji Crne Gore i najveća sramota koja smo mogli da priredimo prvo Crnoj Gori, a onda i bratskoj Srbiji.
– Mi ovo ne radimo ni zbog Srbije ni zbog Aleksandra Vučića, na ovaj način mi vraćamo Crnu Goru samoj sebi. Niko ovo ne može nazvati performansom jer su izbori zakazani tek za jun 2027. godine. Da smo hteli bilo šta da kalkulišemo, to smo mogli da radimo u maju ili aprilu 2027. godine. Imamo obavezu i prema našim ratnim veteranima koji danas žive ovde, a koji su na Košarama i Paštriku branili našu zajedničku državu.
– U Podgorici se nikada nisu vodili razgovori o povlačenju priznanja lažne države Kosovo. Mi smo želeli da se povedu takvi razgovori, posebno posle 2020. godine kada je došlo do tzv. oslobođenja, jer je Krivokapić, koji se predstavljao kao 100% Srbin, je kampanju počeo i završio u crkvi i u hramu. Nema popa kog nije poljubio u ruku, nema pesme koja nije bila o Kosovu, to je Danica Crnogovčevim ječala i po portama i pesama o srpskom rodu, “dogodine u Prizrenu” i ostalo. Pokojni mitropolit Amfilohije sahranjen je sa grumenom zemlje sa Kosova i Metohije i grumenom zemlje iz Jasenovca i sad su svi to zaboravili i odjednom kažu da to koči naš evropski put i mi smo samo hteli da razgovaramo sa gospodinom Spajićem na temu i Kosova i srpskog jezika i zastave i himne.
– Znate li vi da mi slušamo himnu Sekule Drljevića ratnog zločinca? Poslednje dve strofe su državna himna i sad tu himnu će da puste na proslavi nezavisnosti pre nastupa Rikija Martina. Kakav je to paradoks da jednom od najvećih saradnika Ante Pavelića dajete priznanje,a onda dolazi da peva Riki Martin i da ga gleda njegov muž. Eto to je nažalost Crna Gora u kojoj mi danas živimo. I onda kada ja saopštim da će Zeta povući odluku o priznavanju Kosova, kažu da je to performans, a nije im performans što se vlada pretvorila u XXX produkciju gde više ne znamo ko je s kim i ko je koga.
Goruće teme: Kosovo, odnosi Srbije i Crne Gore i položaj Srba u regionu
U fokusu najnovijih javnih nastupa Milana Kneževića bile su i oštre kritike na račun crnogorskih institucija, posebno povodom odnosa prema Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću, kao i pitanja položaja srpskog naroda u Crnoj Gori. Knežević je u više navrata isticao i da su odluke iz 2006. godine ostavile duboke političke podele, uz ocene da je neophodno preispitivanje pojedinih poteza donetih nakon sticanja nezavisnosti.
U tom kontekstu, Knežević je govorio i o inicijativama koje se odnose na lokalne odluke u pojedinim crnogorskim opštinama, među kojima je i Zeta, ocenjujući ih kao početak šire političke dinamike koja bi, prema njegovim rečima, mogla da se nastavi i na višim nivoima vlasti.
(Kurir)