POSLEDNjI dani Mikelanđela Buonarotija (1475 – 1564), misterija njegovih nestalih dela i skrivene istine izašle su na videlo, a verovalo se da je pre smrti uništio svoje skice, skulpture, crteže iscrtane crvenim pastelom. Upornost jedne žene, nezavisnog istraživača, iznela je na svetlost dana izvanredno otkriće na kojem je radila mnogo godina i tako identifikovala dvadeset dela koja su bila ili malo poznata ili se postavljalo pitanje njihove autentičnosti – da li su Mikelanđelova ili ne.
Mikelanđelo Buonaroti, Foto Vikipedija
Njegov život ponovo je u centru istorijske istrage koja bi mogla da ispiše novu istoriju pet vekova zvanične biografije slavnog majstora. Ispod Kupole Svetog Petra od proleća 2024. godine je aktivan i Naučni odbor na visokom nivou zadužen za rasvetljavanje misterije koju nije rešio čak ni Đorđo Vazari, slikar i slavni istoričar umetnosti.
Godinama se tvrdilo da je Mikelanđelo neposredno pre svoje smrti, 18. februara 1564. godine, uništio stotine skica, crteža i skulptura koji su se nalazili u njegovoj kući, u Ulici Masel de Korvi. Međutim, pronađeni dokumenti govore drugačije i tako legenda o njegovom dobrovoljnom spaljivanju posustaje.
Valentina Salerno, rimski istraživač, otvorila je dosije i potvrdila da ta dela za koja se smatrala da su definitivno uništena u plamenu, pripadaju Mikelanđelu Buonarotiju i to objavila u studiji „Poslednji dani Mikelanđela Buonarotija“, na kojoj je radila više od deset godina, konsultujući se sa italijanskim i stranim arhivima, uključujući i Državni arhiv i Vatikan.
Iz testamenta i notarskih zaključaka, naime, izronio je precizan dokumentarni lanac. Za najmanje dvadeset dela, ranije nepoznatih ili onih za koje se autorstvo nije definitivno određena, dokazana je autentičnost. “Iz tišine je izronio dokumentarni lanac sadržan u desetinama testamenata, inventara i notarskih zaključaka“, rekonstruiše studija. Štaviše, studija koju su podržali redovni kanonici Lateranske crkve i profesor Mikele Rak, stigla je u Vatikan 2024. godine preko oca Anjela Stoje.
Godine 1564. Mikelanđelo nije ništa uništio. Zapravo, prema dokumentima, premestio je dela u tajnu kabinu. To je učinio da bi ih zaštitio od pljačkaša i zlonamernika. Iz tog razloga pozvao je svoje najpoverljivije učenike i članove svog bratstva pored svoje postelje i njihova je zasluga što su sačuvali tajnu.
Posle njegove smrti, notar Frančesko Tomasino je pronašao samo tri statue i nekoliko karikatura. Ostatak je bio već negde drugde.
-Tu treba da počnemo da pratimo ugovor o lišavanju imovine Blazija Betija – objašnjava Salerno, jer dokumenti otkrivaju raskol između Rima i Firence nakon majstorove smrti.
U jednom od pronađenih dokumenata se opisuje postojanje tajne lokacije, prostorije u kojoj je bila sačuvana tako dragocena roba, jedna soba za koju je, da bi se otvorila, bio potreban sistem od više ključeva, a kada je otvorena nađena je prazna, a to je bilo pre više od 400 godina. A istraživač Salerno objavljuje da se u kući velikog majstora pre njegove smrti nalazilo stotine radova, jer o tome postoje zapisani dokumenti.
Suočen sa značajem otkrića, kardinal Mauro Gambeti je osnovao Naučni odbor. Njegovi članovi su naučnici kao što su Vilijam Volas, Hugo Čepmen iz Britanskog muzeja, Barbara Džata iz Vatikanskih muzeja, Kristina Asidini, Alesandro Keki i Pjetro Zander. Grupa se sastala uz apsolutnu diskreciju i započela rad na dokazivanju autentičnosti.
Sada se traga za drugim delima, raštrkanim po privatnim kolekcijama i arhivama. Majstor je, „umro okružen dvojicom prijatelja, Mikeleom delji Albertijem i Felisijanom da San Vitom“, i upravo od tih imena započinje ponovna istraga.
Reflektore je upalila i rekordna aukcija 5. februara u Londonu, skica stopala libijske Sibile prodata je za preko 27 miliona dolara, dimenzije 10 sa 13 centimetara, i nakon šest meseci istraga aukcijske kuće „Kristi“ pripisala ju je Mikelanđelu Buonarotiju.