Метеоролог Недељко Тодоровић најавио је да ће на северу наредна два-три дана бити претежно сунчано, а на југоистоку и југу променљиво облачно уз нешто кише. Према његовим речима, због облака неће бити веома ниских температура.
У петак и суботу, 16. и 17. октобра, могућа је локална киша, али у мањим количинама него претходних дана. Затим следи двадесетак степени, па нови таласи облака, кише и захлађења, јер, како је рекао Тодоровић, “полако идемо ка зими”.
Данас је и Михољдан, а њиме у Србији почиње сезона слава. То је време када се породица, родбина и пријатељи окупљају око славске трпезе, завршава се берба, пуни се остава зимницом, а домаћинства се спремају за зиму. Дани око Михољдана обично су лепи и сунчани, па се зову и михољско лето.
Метеоролог Недељко Тодоровић објаснио је да се михољска врућина најчешће јавља у првој половини октобра. То је, како је рекао, показала и анализа коју је пре двадесетак година урадио са колегиницом, професорком Вујовић.
“Период је најфреквентнији негде између петог и дванаестог октобра, али се тај тип времена не понавља сваке године. Понекад чак и изостане, јер зависи од распореда високог и ниског притиска изнад Европе и Атлантика. Да би се јавило стабилно, сунчано и натпросечно топло време, потребно је да се изнад средње Европе и дела Балкана успостави висок притисак, а циклони са кишом остану западније или источније”, објаснио је Тодоровић.
Напоменуо је да грмљавине показују у ком смо делу године. У топлијој половини године, од априла до почетка октобра, циклони са грмљавином и пљусковима задржавају се на северу и западу континенталног дела Европе. Сада су, међутим, грмљавине само у Средоземљу, а не и на континенту. То је, према његовим речима, знак да смо ушли у хладнију половину године: “грмљавине диктирају у ком делу године смо”.
Прогноза времена некада
Говорећи о томе како се некада прогнозирало време без метеорологије, Тодоровић је рекао да се по животињама и биљкама то и данас може приметити. Живи свет је осетљивији на промене, не само метеоролошке, већ и на електромагнетна зрачења и јонизацију атмосфере.
Људи су, међутим, изгубили тај осећај и удаљили се од природе. Према његовој анализи, лишће у градовима код нас опада нагло, у року од седам дана, отприлике од 15. до 25. новембра, а затим у последњој недељи новембра падне први снег.
Просечан датум појаве првог снега у последњих стотину година готово се није променио. Некада је био 23. новембар, а сада је 24. новембар. “Хоћу да кажем да природа има свој ритам који се не може тако брзо променити”, поручио је Тодоровић.
Михољско лето у народу познатије као сиротињско
Етнолог Весна Марјановић подсетила је да Михољдан не постоји у црквеном календару, јер је данас Свети Кирјак Отшелник, а да је Црква последњих година у заграду додала михољске задушнице.
Јужно од Саве и Дунава до скоро нико није признавао ни те задушнице ни овај празник као нешто посебно. Михољско лето у народу се звало и сиротињско.
“Јер док су помагали другима и богатијима, нису имали времена за себе”, објаснила је етнолог. Истакла је да је оно што је остало од тог времена колективност: “У традиционалном моделу културе постојала је емпатија и за комшије и за заједницу, која је ипак одисала колективном свешћу”.
Весна Марјановић додала је да су људи у прошлости живели у складу са природом, па су умели да читају њене знакове и по њима прогнозирају време. “Данас смо се одвојили од свега тога”, оценила је.
Што се тиче времена, метеоролог Тодоровић најавио је да ће “до краја ове седмице бити прохладно време”, са максималним температурама око и мало испод просека, и углавном суво. На северу ће наредна два-три дана бити претежно сунчано, а на југоистоку и југу променљиво облачно уз нешто кише. Због облака неће бити веома ниских температура. У петак и суботу, 16. и 17. октобра, могућа је локална киша, али у мањим количинама него претходних дана. Затим следи двадесетак степени, па нови таласи облака, кише и захлађења, јер, како је рекао Тодоровић, “полако идемо ка зими”.