Гостујући у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, директор Канцеларије за ИТ и е управу Михаило Јовановић оценио је да је посета Кини била историјска и да је резултирала технолошким, привредним и политичким уговорима чија вредност премашује 950 милиона евра, уз планирано запошљавање више од 1.600 људи.
Прва фабрика хуманоидних и “dog-like” робота у Европи
Технолошку сарадњу обележиће инвестиција компаније “Минт”, која већ успешно послује у Лозници, а сада у Шапцу покреће производњу напредне роботике.
“То су човеколики роботи, дакле који личе на људе, али ту су и роботи који личе на псе. Та фабрика већ следећег месеца треба да крене да ради у Шапцу и да производи роботе. Значајно је зато што је то прва таква фабрика у Европи. Дакле, Србија постаје, рекао бих, преко ноћи, захваљујући том челичном пријатељству, држава у којој ће се производити роботи”, нагласио је Јовановић.
Према његовим речима, у првом тренутку очекује се запошљавање више од 200 људи у шабачком погону, а готови производи биће намењени извозу на тржишта Европе и света.
Јовановић повлачи паралелу и са индустријском историјом овог града.
“У Шапцу влада мала еуфорија. Шабац је пре 40 и 50 година био велики индустријски град због фабрике ‘Зорка’ и цео град је живео од ње. Ево, сад долази нека нова технологија која је, наравно, много чистија него ‘Зорка’ и која је практично будућност”, рекао је Јовановић.
Обука младих стручњака и примена на Експо 2027
Производни процес подразумева хардверску израду током прве године, након чега следи процес „учења“ и тренирања робота помоћу вештачке интелигенције како би понављањем радњи постајали прецизнији и паметнији. У овај процес биће масовно укључени домаћи кадрови.
“Већ 300 младих из целе Србије су отишли у фабрику ‘Минт’ у Кину, где је власник компаније направио смештај за наше младе стручњаке. Сваке године ће око 500 људи моћи да оде тамо и да раде на тренирању робота”, објашњава директор Канцеларије за ИТ.
Једна од првих атрактивних примена домаћих робота планирана је за предстојећу међународну изложбу Експо 2027 у Београду, где ће преузети улогу домаћина павиљона.
“Идеја је да на павиљонима широм Експа имамо роботе који могу бити обучени у боје те земље која је домаћин. Захваљујући вештачкој интелигенцији, могуће је да ти роботи без проблема причају стотињак различитих светских језика. На нашем павиљону робот треба да прича одлично српски језик, али наравно и енглески, шпански, италијански, кинески… То ће бити сигурно спектакл и доминација Србије у свету роботике”, навео је Јовановић.
Страх од губитка посла – од прве пруге до вештачке интелигенције
Одговарајући на честе бојазни јавности да ће напредне технологије заменити људе на радним местима, Јовановић подсећа да је реч о корисном алату за рутинске послове који ослобађа простор за људску креативност, наводећи историјску анегдоту.
„Када је 1884. године пуштена прва пруга између Београда и Ниша, били су велики отпори, јер су људи мислили да ће локомотиве и возови да уплаше њихову стоку на пашњацима. Вучемо паралелу с тим временом. Наравно, треба што пре нову технологију приграбити, пригрлити и на прави начин је употребити за добробит грађана и друштва. Роботе видимо као помоћ људима да будемо ефикаснији, да брже и боље радимо, да више производимо. Захваљујући томе, и економски раст Србије ће бити већи, самим тим и плате и пензије.“
Нова ера електронске управе: Долазе персонализовани АИ асистенти
Канцеларија за ИТ и еУправу већ примењује АИ асистенте (чет-ботове) на порталима еУправа и “Свој на своме”, где су се грађани претходних месеци информисали о упису права својине и покретању електронских услуга. Следећи корак је потпуна персонализација.
“Сад улазимо у наредну фазу, а то су персонализовани асистенти. То значи да ћете моћи да се улогујете на портал Електронске управе и нећете морати да лутате где се налази услуга за заказивање термина за личну карту и пасош, него ћете моћи кроз причу и чет са тим асистентом да завршите све. Да му кажете: ‘Хајде, молим те, закажи ми први слободан термин у некој полицијској станици, рецимо на Новом Београду’, и да вам вештачка интелигенција то уради”, најавио је Јовановић, позивајући младе ИТ стручњаке да се прикључе Канцеларији где је просек година запослених испод 33.
Суперкомпјутери из Крагујевца улазе у домаћу привреду и медицину
Србија, тренутно једина у региону Западног Балкана, поседује инфраструктуру попут државног Дата центра и суперкомпјутера. Недавно је у рад пуштен и други суперкомпјутер, који је чак седам пута бржи од првог инсталираног крајем 2021. године, а у припреми је и трећи који стиже почетком наредне године.
Ови ресурси су до сада били бесплатни за универзитете, научно-технолошке паркове и стартап компаније, а од следећег месеца постају доступни и комерцијалном сектору.
“Те суперкомпјутере смо дали бесплатно на коришћење свим нашим универзитетима, факултетима, научно-технолошким парковима, стартапиовима… Сигурно је једна од најзанимљивијих примена у медицини, јер захваљујући тим суперкомпјутерима и обради разних анализа, мамографа и рентгена, дијагностика може да буде много бржа и квалитетнија него кад то раде лекари. Наравно, опет, ништа неће заменити лекаре, њихова је одлука, али вештачка интелигенција може да им помогне да макар приоритизује оне снимке и оне налазе за које се сумња да носе нешто лоше. Оно што спремамо је да сад овај други суперкомпјутер понудимо на коришћење и привреди, јер без привреде нема још веће примене вештачке интелигенције. И то ћемо сигурно радити већ од наредног месеца“, прецизирао је Јовановић.
