“MI SMO KRIVI ZATO ŠTO POSTOJIMO” Dodik: Zašto mislite da možete da Republiku Srpsku i Srbiju večno kinjite?

SRBIJA i Republika Srpska, u Mrkonjić Gradu, obeležavaju Dan sećanja na ubijene i prognane Srbe u hrvatskoj zločinačkoj akciji “Oluja”. Milorad Dodik se obratio na ovaj tužan dan.

– Treba da znate da ovo nije protokolarni dan. Ovo je mesto kada govorimo istinu i kada zahvaljujući predsedniku Vučiću nešto što je bilo u zaboravu, zajedno smo rekli da ćemo zajednički obeležavati važne datume. I prva od manifestacija koje smo organizovali na mostu u Rači upravo je bila posvećena egzodusu, pogromu u Hrvatskoj, iz Hrvatske Srba, a iz, naravno, Republike Srpske. Hoću da kažem da je Hrvatska izvršila agresiju na Republiku Srpsku, ulazeći na naš prostor i vršeći pogrom i pokolj naših ljudi. Hrvatska koju ovde pamtimo kao nezavisnu državu, koja je iza sebe ostavila Jasenovac i mnoga stradanja, koja su sabrala gotovo milion srpskih žrtava, od Kragujevca pa sve do Sremske Mitrovice i drugih stratišta koje sutra obeležavamo, i gotovo da nema dana da nemamo neki parastos, pa sve do Broda na Drini, Garavica, koju smo samo pre nekoliko dana obeležili, gde su ustaše, lokalni Hrvati i muslimani, ubili 12.000 Srba za tri dana, sveli ih iznad Bihaća i pobili, tukli i ubijali nas dok nas nisu, što kaže narod, “sravnili sa zemljom”.

– Sramota. Ali jedan od tih pet, koji je bio najzloglasniji ustaša, neki Kapetanović, musliman, je 1957. godine postao član opštinskog komiteta partije, one iste partije koja je krila sav taj zločin i sklanjala ga od javnosti, a nama nudila ćutanje, tražila od nas da ćutimo, da se stidimo, da ništa ne govorimo, da nosimo svoje boli, jer smo mi navodno nešto krivi zato što postojimo. Zato što nismo hteli da ih prihvatimo, a i oni koji su prihvatili loše su prošli. Srbi su ponosan narod. Srbi oplakuju i poštuju svoje žrtve, poštuju i druge i tuđe žrtve. I to treba tako da ostane. To je veličina naroda kome ja pripadam, srpskog naroda. Ali oni, ni jedni ni drugi, ni treći, nikada to neće pokazati prema našim žrtvama”.

– Zar mali Dobrić nije dovoljan razlog da se uključe i sve relevantne institucije i majci podare tamo to što ona traži? Kakvi ste ljudi? Šta hoćete od nas? Zašto mislite da možete da Republiku Srpsku i Srbiju večno kinjite, ili da ćete kroz neku vašu “evropsku priču” nama ispričati priču koju vi hoćete, da nas ponovo pokorite, da kažete: “Da, bićete tamo, ali ako mi kažemo.” Ne treba nam to ni Evropska unija ni Evropa. Kao što su Oluju organizovali američki stručnjaci, kao što danas znamo da je direktno, sa najvišeg vrha tadašnje Amerike, data saglasnost da se Oluja sprovede, ali imali su samo jedan uslov: brzo. Brzo. Da se ne bi pobunili drugi na međunarodnoj sceni.

– Ne volim ovakvu Crnu Goru, izdajničku, bez obzira šta će reći ko, oni nam direktno zabadaju nož u srce. IDu i stoje na strani onih koji su nam pobili 2.000 ljudi iz Krajine. Očistili Republiku Sprsku Krajinu, i nisu dozvolili danas da se tamo vrate. Jeidni naš puit je ispravan ,a to je Srbija i Republika Srpska, mi nemamo drugogo pravca. Ja sam svedok našpih napora da očuvamo napu tradiciju, pre njega to nije bilo. On je taj koji je rekao, nećemo stati. 

– Sram ih bilo, Hrvate i one koji su 2 putao okretali iavion da gađaju izbegličku kolonu. Ko je bio Izetbegović da predstavlja nas, misltie da smo glupi? Ušli ste ovde da završite nezavršen posao ustaške države Hrvatske. Republiku Srpsku ste udarili, ali je niste slomili. Republika Srpska je ostala zahvaljjući vašoj želji da nestane, i našem karakteru da ostane.

– Nema načina da zaustave našu integraciju, živimo za dan svnje većeg približavanja Srbiji. Neće nas veliki sotviti na miru, nemamo još mnogo vremena. Pitanje je kad će muslimani preuzeti političku vlast u EU, sigurno neće nas gledati. Moramo se okupiti i da nestane političkih razlika. Imaćemo još dosta problema, Srbiaj se razvija, Srpska ne stoji, odbranila je svoj status, okrnjen ali neuništen. Imam odovoljno isntrumenata da se borimo za naša prava, tražimo da se vrati na izvorni Dejton i da se proglase ništavnim odluke visokih predstavnika jer su bile zasnovane na iskrivljenoj volji. 

– Ne smemo izgubiti državu, mora se podržati Aleksandar Vučić., Verujem da narod dobro misli i pripadam srpskom narodu.  Okupimo se oko naše SPC, oko Srpske, oko Srbije, to je jedino što vredi, Srbi nikad više ne smeju da pristanu na bilo šđta, sem srpskog interesa i identiteta. Kakvi partikularni srpski interesu, to je ravno istorijskoj izdaji. 

– Hvala ti Aleksandare što uvažavaš Srpsku, hvala svima.