“MI NIKADA NE BISMO STAJALI NA MOSTU U SRED BOMBARDOVANJA!” Amerikanac došao u Srbiju, pa ostao zatečen ponašanjem naroda: “Zbog ovoga sam se POSTIDEO”

Karlton živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama, njegova sfera interesovanja su međunarodni odnosi. Kako bi se usavršio u svom studiranju, posetio je Srbiju zajedno sa univerzitetom koji pohađa. Predavanja u Beogradu su mu trajala svega nekoliko dana, a za vreme koje je ove proveo, Karlton se oduševio našom kulturom i tradicijom a najveći utisak na njega su ostavili ljudi koje je upoznao. 

Kako je za naš list naglasio, pre ovog putovanja nije znao mnogo o Srbiji. Kada je svoje putovanje podelio sa porodicom i prijateljima, začuđeno su ga posmatrali, ne znajući apsolutno ništa o našoj zemlji. Neki Amerikanci, kako kaže, znaju za Srbiju zbog sporta, a većina njih prati rad Nikole Jokića i Novaka Đokovića.

Na samom početku našeg razgovora, naglasio je da oseća duboko u sebi dužnost da svom narodu ispriča o našoj zemlji i narodu, koji ga je, kako kaže, oduševio. Vreme koje je proveo sa srpskim studentima, ostaće mu zauvek u sećanju, a boravak u Beogradu podstakao ga je da razmišlja o američkoj kulturi:

– Moja zemlja me je jednostavno drugačije tretirala poslednjih godina. Prijateljstvo i gostoprimstvo srpskog naroda podsetilo me je ko sam i ko želim da budem. Boravak u Srbiji mi je dao više samopouzdanja da budem muškarac – priča nam Karlton.

Posebno je naglasio da se od prvog dana provedenog u Srbiji divi Srbima i Srpkinjama zbog njihovih manira,ponašanja i međuljudskom poštovanju.

Obilazak Beograda

Kroz svoje usavršavanje u Srbiji otišao je u obilazak Beograda. Karlton je posetio glavne ulice prestonice, a pravo iznenađenje za njega su predstavljali ljudi u kafićima, koji nisu gledali u telefone, već su razgovarali i obraćali pažnju jedni na druge:

– Svaki put kada sam šetao gradom, video sam ljude kako sede zajedno i iskreno komuniciraju. Video sam decu kako se igraju, ljude kako sede i puše. Energija kojom Srbi žive je tako osvežavajuća. Amerika ima mnogo ljudi, mi živimo različito u različitim delovima naše zemlje, ovde ljudi razgovaraju slobodno jedni s drugima.

Prolazak pored Generaštaba

Svedoci smo da je Amerika odvojila godine objašnjavajući šta se zapravo događalo od Zaliva do Avganistana. Međutim, za dešavanja iznad Save i Dunava nije imala previše napisanih udžbenika ili naučnih radova. U moru sopstvene spoljne politike, većina građana je izolovana od “sitnih” problema u Evropi.

Karlton je prvi put video posledice bombardovanja, kada je prolazio ulicom Kneza Miloša. Bio je zapanjen onim što se ispred njega nalazi, mada, njegova reakcija nije bila politička, već ljudska. Dok je razgovarao sa srpskim studentima, pokušao je da razume njihove stavove i istoriju duboko urezanu u sećanja. Kako kaže, razgovori su mu značili:

– Pomogli su mi da razumem jaz u stavovima Srba prema svrstavanju sa Istokom (Kina, Rusija, BRIKS) ili Zapadom (SAD, Velika Britanija, EU). Nedavno sam govorio o američkoj izolaciji ovih stvari. Mi takođe nikada ne bismo stajali na mostu rizikujući sopstvene živote da ne bi bili bombardovani – ispričao je aludirajući na 20. april 1999. kada su se Srbi okupili na Brankovom mostu, čuvajući ga od bombi.

– Nikada nismo bili u takvom scenariju. Još uvek pokušavam da razumem bol koji su bombardovanja izazvala. Taj bol je nesumnjivo razlog zašto su Srbi oklevali da veruju Zapadu, i ja bih.

Loše stvari kod srpskog naroda

Neprijatno iznenađenje za njega je predstavljalo neprijateljsko ophođenje našeg naroda prema migrantima. U razgovoru je istakao da je stav Srba prema afričkim, atijskim i muslimanskim imigrantima ponekada neprijateljski. Amerika je po njemu dom različitih ljudi, heterogenog stanovništva:

– Strani migranti su redovni kod nas, razvili smo bolji stav o njima tokom naših 250 godina postojanja – naglasio je.

Međutim, sa druge strane, kaže da je takav stav opravdan po pitanju zadržavanja nacionalnog identiteta, koji se vremenom gubi:

– Teško je zadržati identitet tamo gde se gubi istorijska, etnička i verska homogenost. Moj narod to ne razume. Mi u Americi odrastamo izolovani od ostatka sveta.

Razlika između srpskog i američkog društva

Iskustvo u Srbiji pomoglo mu je da jasnije sagleda svoju zemlju i osobine njenih ljudi, koje mu se ponekad i ne dopadaju:

– Postideo me je način na koji se moji Amerikanci i ja svakodnevno ophodimo jedni prema drugima. Mnogo dugujem zagrljaju svojih srpskih prijatelja. Poslednje godine su bile bolne u mojoj zemlji – kazao je dodavši da se odnosi između muškarca i žene u Americi korenito razlikuju od onih u Srbiji. 

Muškarci u američkom društvu su oslabili, a žene su te koje ih onda ne poštuju, tvrdi da je u takvom društvu zabavljanje demoralizujuće. Sedmicu u Srbiji proveo je potpuno zaljubljen u Srbe i Srpkinje. Sa izrazitim osmehom je u razgovoru naglasio da bi se preselio u Srbiju iste sekunde:

– Ovde bih mogao da živim jednostavnijim životom, sa damom koja me poštuje i ljudima koji me prihvataju, a ne da me vređaju zbog boje moje kože ili mojih tradicionalnih verovanja o životu.

Stranice knjige posvećene Srbima

Karlton je tokom provedenih dana u Beogradu, svoje misli zapisivao u svoju maslinasto zelenu svesku, koja je privlačila poglede srpskih studenata. Usled njihove znatiželje, otkrio im je da godinama unazad piše knjigu, i to o filozofiji. Vredno radi na projektu koji je usmeren na prenošenje svojih ideja kroz deljenje spoznajnih priča, ličnog iskustva i istorije. Glavni cilj mu je prenošenje svojih misli na američko društvo, ali i na ostatak sveta.

– Od prvog dana ovde, počeo sam da se šalim da Srbija zaslužuje svoje poglavlje u mojoj knjizi. Od tada je napredovala. Posle drugog i trećeg dana počelo je da mi se čini da imam mnogo više da napišem nego što sam ranije mogao da zamislim.

Bio je potpuno zapanjen iskustvom koje mu je Srbija pružila, svoje prijatelje Sofiju, Đorđa, Miloša i Minu zove “braćom i sestrama”, a kako kaže, mnogo toga su ga upravo oni naučili:

– Zahvalan sam svojim srpskim prijateljima, prirglili su me i provodili vreme sa mnom, toliko toga sam od njih saznao.

Teze u svojoj knjizi beležio je tokom razgovora u kafićima sa njima. Sada, čvrsto veruje da može da napiše opširan esej (malu knjigu) o svom iskustvu i filozofskim saznanjima u Srbiji.

Budućnost Amerike

Na kraju razgovora o Srbiji i njenom narodu, tvrdi da se američki nacionalni identitet veoma razlikuje od identiteta drugih zemalja. Bez obzira na svoju versku ili etničku pripadnost, u Americi su dobrodošli svi ljudi. Njihovi osnivači, hrišćanski filozofi, osmislili su da se koriste univerzalne ideje koje se po njemu, retko viđaju u svetu.

Naš student je komentarišući politiku Sjedinjenih Američkih Država, istakao da se radi o “vladavini naroda za narod”, a ta rečenica je Karltona oduševila.

– Tome prethodi i koncept da su prava data narodu od strane čoveka, a takav narativ je postojao pre američkog ustava. Vlada samo postoji da bi zaštitila ta Bogom data prava – ispričao je za naš list.

Kako kaže, zbog velikog geografskog prostora na kom se Amerika nalazi, ne može da reši sve probleme vrlo brzo. Kada bi mogao da donese odluku, koja će pomoći američkom društvu u budućnosti, jednoglasno naglašava prestanak obimnog korišćenja tehnologije. Iako su tehnološka otkrića najprofitabilnija delatnost, a sam podsticaj najbolja odluka u savremenom svetu, izražava skeptičnost i loš uticaj na samo društvo.

– Tehnologija je postala previše invazivna i zaražava naš svakodnevni život. Znam da je tehnološki podsticaj profitabilan i da je to pokretačka snaga u mojoj zemlji. Međutim, naš američki duh je u opasnosti što više učestvujemo u izolaciji tehnologije i što manje pušimo cigarete zajedno – rekao je kroz smeh prisećajući se druženja sa Srbima.

Karlton je uspešno završio usavršavanja u Beogradu, za rad i doprinos uručen mu je i sertifikat, a neizmernu sreću izražava  zbog prilike da poseti Srbiju i njen narod. Na kraju razgovora, istakao je da bi voleo ponovo da poseti Beograd, a veoma je zahvalan na prilici da izrazi svoje stavove za naš list. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs