Dona Ares ostavila je dubok trag na muzičkoj sceni, a oni koji su je poznavali i sarađivali sa njom i danas sa velikim emocijama govore o njenom talentu, dobroti i neverovatnoj energiji. Njeni saradnici isticali su da je posedovala talenat koji je bio redak i gotovo nemoguće ponoviti. Njen glas bio je prepoznatljiv, snažan i emotivan, a način na koji je izvodila pesme publici je prenosio svaku emociju.
Umela je da peva o ljubavi, boli, životu i borbi tako da se slušaoci u njenim pesmama lako prepoznaju. Prijatelji Done Ares govorili su u emisiji „Premijera vikend specijal“ o njenoj velikoj humanosti, vedrom duhu i spremnosti da pomogne drugima. Iako je prolazila kroz izuzetno teške životne trenutke, trudila se da pred publikom ostane snažna i nasmejana.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
Njena borba sa bolešću bila je teška, ali je, prema rečima ljudi koji su joj bili bliski, do poslednjeg trenutka pokazivala ogromnu hrabrost. Adnan Busuladžić, Donin prijatelj još iz đačkih dana, prisetio se njihovog poznanstva i vremena kada su oboje razvijali talenat za muziku.
– Mi se znamo još od muzičke škole, već od trećeg, četvrtog razreda osnovne škole, ona je bila moja pratnja kao solista. Posle sam ja otišao na akademiju, ona svojim putem.
Busuladžić je posebno naglasio da je Dona bila mnogo više od pevačice po kojoj je publika pamti, otkrivši da je bila i izuzetno talentovana za klasičnu muziku.
Foto: Thomas SAMSON / AFP / Profimedia
– Dosta ljudi ne zna da je ona bila izvrstan klasični umetnik, išla joj je klasična muzika osd ruke veoma. Volela je da peva Selin Dion, ali se video šta je zanima. Ona je bila vedra, pozitivna i nasmejana, uvek. Bolest je bila jača od nje, nije uspela da pobedi bolest. Borila se, želela je da živi. Ona je posle otišla u te komercijalne vode, uvek je bila tu da pomogne drugima. Bihać jeste poznat po solistima, ali što se tiče vokalnih solista, moraće da prođe mnogo vremena, da se pojavi jedan takav vokalni solista.
O njenom radu i talentu govorio je i Ado Iftić, Donin kolega iz benda „Camino Verde“. On je otkrio kako je došlo do njihove saradnje, ali i zbog čega je Dona bila posebna u muzičkom svetu.
– Svirali smo dve, tri godine, otišao nam je klavijaturista u Kanadu. Zvao me Alen Islamović, rekao je da ima ćerku od nekog njegovog prijatelja. Došla nam je ona u bend. Bila je uporna, svirala je, zaista se trudia. Retka ženska osoba koja je svirala klavir, pevala i sama sebi pravila pesme. Mora mnogo vremena da prođe još, da bi se pojavila jedna osoba poput Done.
Da je Dona bila podjednako voljena i među ljudima iz svog rodnog Bihaća, svedoče i reči jednog meštanina. On je istakao da je pevačica bila rado viđena među svojim sugrađanima i da je uvek nastojala da pomogne kada bi joj se neko obratio.
– Moram reći iskreno da mene jeza hvata kada pričam o tome. Donu smo svi voleli, ona je volela nas. Bila je veliki čovek, veliki umetnik. Svakom je bila na usluzi, pevala nam je kada smo negde zajedno.
Dona je, prema svedočenjima ljudi koji su je poznavali, iza sebe ostavila mnogo više od pesama. Pamtiće je po snažnom vokalu, ali i po vedrini, humanosti i spremnosti da bude uz druge čak i onda kada je sama prolazila kroz najteže životne trenutke.
BONUS VIDEO: